Izvor: Blic, 24.Nov.2009, 13:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukidanje viza podiže profit
Problem kvota i dozvola nije izražen u međunarodnom prevozu putnika, ali domaći prevoznici s nestrpljenjem očekuju ukidanje viznog režima i veću mobilnost stanovništva.
Prisutni su zato problemi u zemljama bivše Jugoslavije, nelojalne konkurencije, sive ekonomije... koji se, prema njihovim ocenama, mogu prevazići jedino novim zakonom o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju.
- Problem dozvola u međunarodnom prevozu putnika nije izražen kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << što je to slučaj sa prevozom robe. Ukoliko i dođe do problema, oni se rešavaju dosta lako i brzo - priča Dušan Mladenović, sekretar Udruženja za saobraćaj i telekomunikacije Privredne komore Srbije.
Međunarodni linijski prevoz putnika obavlja se u skladu sa međunarodnim ugovorima, kao bilateralni ili tranzitni prevoz, a na osnovu dozvole za međunarodni prevoz koju izdaje Ministarstvo za infrastrukturu.
- Bilateralnim sporazumima dve zemlje utvrđuje se način raspodele dozvola. Kada se nadležna ministarstva usaglase i verifikuju ugovore, preduzeće dobija dozvolu za međunarodnu liniju na pet godina. Te dozvole se samo obnavljaju. Kod vanlinijskog (ima nekoliko vrsta), dozvole se utvrđuju i razmenjuju na osnovu procene na mešovitim komisijama. I kada o njima govorimo, može doći do sporadičnih i trenutnih nesporazuma. Na primer, dešava se da se u toku godine pokaže potreba za većim brojem dozvola za određenu zemlju jer je turistička sezona atraktivnija u toj zemlji. Ministarstva tada brzo reaguju. Ipak je u interesu svih da imaju što više turista. Dakle, sporadična iskakanja nastaju zbog nepravovremenog zahteva ili promena na tržištu. Zato možemo i reći da u ovoj vrsti saobraćaja i prevoza ne postoje ograničenja - objašnjava Mladenović i podseća da se u sporazumima kod međunarodnog prevoza putnika uglavnom ostavlja rečenica da će na zahtev druge strane u slučaju nekog poremećaja, odnosno potrebe druga strana dati potrebne dozvole.
Domaći prevoznici kao osnovni problem u drumskom saobraćaju ističu zastarelost zakonske regulative, kao i potrebu izrade novog zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, koji bi u potpunosti bio usklađen sa direktivama EU.
- Najviše problema je u unutrašnjem prevozu putnika, ali se i u međunarodnom oseća problem zastarelosti zakonske regulative.
Zakon, koji je na snazi od 1998. godine, pisan je za drugačije definisano vlasništvo - društveno, za dogovornu ekonomiju... U ovom trenutku 98 odsto preduzeća je u privatnom vlasništvu, izmenjeni su svi odnosi u državi... Zakon je zastareo, prevaziđen i ne stvara uslove za razvoj tržišta i podizanje nivoa usluga prevoza putnika. Predlog izmene postojećeg zakona neće značajnije uvesti red na tržištu usluga - ocenjuje Mladenović.
Posledica neprilagođenosti zakona jeste i prisutnost kabotaže, koja je zabranjena u međunarodnom prevozu (kabotaža znači nemogućnost preuzimanja putnika unutar zemlje u kojoj se vozi, van domicilne zemlje), a koja je najviše izražena u bivšim jugoslovenskim zemljama.
- Druga posledica je nemogućnost rada inspekcijskih organa i mere koje mogu preduzeti kada neko krši zakon. Kazne su niske i zato se i ne može kontrolisati pojava sive ekonomije, ne samo u fiskalnom smislu nego i u pogledu nivoa usluge, nepravilne upotrebe dozvola i redova vožnje. U tom smislu se onda i govori o nelojalnoj konkurenciji - korišćenje stanice koja nije predviđena redom vožnje, vrši se unutrašnji prevoz... Potrebni su edukacija i zakon kako bi svi pod jednakim uslovima radili. U suprotnom, prirodno je da se traže načini i mehanizmi kako bi se ostvario što veći profit - kaže Mladenović.
Domaći prevoznici su suočeni i sa smanjenom mobilnošću stanovništva. Prema njihovim ocenama, razlog nije ekonomska kriza, već „otuđenost” dijaspore pošto je i međunarodni linijski saobraćaj i započeo zbog veze dijaspore sa maticom. Međutim, niko ko je imao međunarodnu liniju nije od nje odustao. Drugi razlog je vizni režim. Očekivanje da se ukinu vize, porocenjuju oni, dovešće prvo do povećanja linijskog prevoza, potom i turističkog i u određenom procentu zaboravljenog šoping turizma.
Ko izdaje dozvole
Domaćem preduzeću koje ispunjava uslove u pogledu finansijske i stručne osposobljenosti, kao i tehničke opremljenosti Ministarstvo za infrastrukturu izdaje uverenje o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza. Kao najveći domaći prevoznici koji se bave međunarodnim prevozom putnika pominju se: „Lasta”, „Niš ekspres”, „Veolia transport - Litas”, „Čačak”, „Severtrans”, „Fudeks”...
