Izvor: NoviMagazin.rs, 05.Apr.2019, 15:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužiteljki MKS poništena američka viza
Tužiteljka Međunarodnog krivičnog suda (MKS) Fatu Bensuda navela je danas da joj je poništena američka viza, što bi mogao biti dokaz obračuna američke vlade s tim sudom.
U Bensudinoj izjavi je navedeno da ona ima "nezavisan i nepristrasan mandat" na osnovu osnivačkog akta suda, Rimskog statuta.
"Tužiteljka i njena kancelarija će nastaviti da obavljaju svoje statutarne dužnosti s najvećom posvećenošću i profesionalizmom, bez straha ili usluga", navodi se >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << u izjavi.
Prema tim navodima, poništavanje američke vize neće imati uticaja na Bensudina putovanja u SAD na sastanke, među kojima su i regularni izveštaji Savetu bezbednosti UN. SAD nikad nisu bile članica MKS, suda koji se bavi ratnim zločinima kada druge zemlje to ne žele ili nisu u mogućnosti da učine.
Bensuda bi sledećeg meseca trebalo da informiše SB o svojim istragama u Libiji.
Američki državni sekretar Majk Pompeo je prošlog meseca rekao da će Vašingtonponištiti ili uskratiti vize svim zaposlenima u MKSkoji pokušaju da istraže ili sudski gone navodne zločine američkih trupa u Avganistanu i drugde a da se to može desiti i onima koji pokušaju da preduzmu korake protiv Izraela.
Tužilaštvo MKS je primilo zahtev da istraži moguće ratne zločine u Avganistanu u koje su možda umešani Amerikanci. Takođe, Palestinci su tražili da se pokrenu postupci protiv Izraela.
Pompeo je u martu rekao da je odluka o vizama neophodna da bi se sprečilo narušavanje američkog suvereniteta sudskim gonjenjem američkih vojnika ili saveznika zbog mučenja ili drugih ratnih zločina.
"Odlučni smo da zaštitimo američke i savezničke vojnike i civile od života u strahu od nepravednih sudskih procesa za akcije preduzete u odbrani naše velike zemlje", rekao je tada šef američke diplomatije.
Bensuda je prošle godine zatražila otvaranje istrage o mogućim ratnim zločinima koje su od maja 2003. počinile avganistanske snage bezbednosti, talibani i ekstremisti iz takozvane "mreže Hakani" ali i američki vojnici i obaveštajci.
U zahtevu je navedeno da postoje informacije da su pripadnici američke vojske i obaveštajnih službi "počinili akte mučenja, surovog postupanja, narušavanja ljudskog dostojanstva, silovanja i seksualnog nasilja protiv zatočenika u Avganistanu i drugde, pre svega u periodu 2003-2004".
SAD nikada nisu bile članica MKS. Vlada predsednika Bila Klintona je 2000. potpisala Rimski statut kojim je sud osnovan ali su zadržane rezerve u pogledu nadležnosti suda pa statut nikada nije stigao na ratifikaciju u Senat, gde je postojala široka opozicija u obe partije koja je sud videle kao pretnju američkom suverenitetu.
Kada je 2001. na mesto predsednika došao Džordž Buš, američka vlada je usvojila zakon kojim je američkim trupama dat imunitet od gonjenja pred MKS, a Džon Bolton, tada zvaničnik Stejt departmenta, ritualno je povukao potpis s Rimskog statuta.
