Izvor: Politika, 31.Jan.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trčanje kao smisao života
Pedesetogodišnje sestre bliznakinje Vera i Jela Predojev iz Sente i dalje ruše rekorde na maratonskim atletskim stazama
Kikinda – U proseku, dnevno prevalimo između 15 i 20 kilometara. Sada, kada su nam ukinuli vize, do susednih zemalja ćemo trčeći, a ne autobusom, kažu u šali za naš list pedesetogodišnje bliznakinje Vera i Jela Predojev, uspešne atletičarke koje i danas obaraju rekorde.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Ove rođene Kikinđanke krajem sedamdesetih godina zapazio je trener ovdašnjeg Atletskog kluba Slobodan Krstić. Četiri godine kasnije dobile su poziv da pređu u senćanski klub, koji je važio za najjači u ženskoj atletici na prostoru tadašnje Jugoslavije.
– Za ovih tridesetak godina pretrčale smo na hiljade kilometara. Počele smo sa disciplinama na 1.500 i 3.000 metara, da bismo se preorijentisale na duže staze. Od devedesetih, pa sve do 2004. trčale smo ultramaratone i supermaratone. Ultramaraton je kada sam trčiš 100 kilometara ili 12 sati, dok je supermaraton kada, recimo, trčite od Beča do Budimpešte. U pitanju je šestodnevno, štafetno takmičenje. Na njemu smo učestvovale pet puta, a jednom smo ekipno osvojile drugo mesto – objašnjavaju Vera i Jela.
Iza sestara su brojne pobede i obaranja državnih rekorda. Iako kažu, da je svaka trka za sebe, neke su posebno teške.
– U Segedinu smo 1994. godine trčale 24-časovni maraton. U pitanju je bio Kup Evrope. Duša nam je izašla na nos. Nismo mogle mesec dana da se oporavimo od ove trke. Noge su nam natekle, bile su pune žuljeva, otpali su nam i nokti. Nikada se više nismo usudile da probamo nešto slično – priča Vera.
Tada su obe oborile dotadašnji državni rekord, a nov je postavila Jela. Za jedan dan pretrčala je 175 kilometara i 600 metara.
Zavidne uspehe nižu i danas. Septembra, protekle godine, učestvovale su na Balkanskom prvenstvu veterana u Izmiru u Turskoj. Tu su se prvi put oprobale u brzom hodanju na pet kilometara. Vera je postavila balkanski rekord, dok je Jela osvojila drugo mesto.
Obe žive i rade kao trgovci u Senti, a vikendom su u rodnoj kući u Kikindi. Slobodne trenutke provode pripremajući se za naredna takmičenja. Na proleće ih očekuje kros u Istanbulu, tokom leta maraton u Mađarskoj, a potom Balkanijada u Atini.
– Za nas je atletika smisao života. Trčanje nas je održalo u najtežim trenucima: u vreme inflacije i nemaštine, pa i teških porodičnih tragedija – naglašavaju sestre Predojev.
Silvija Miletin
[objavljeno: 01/02/2010]
