Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Maj.2011, 01:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
T. Fajon: Ponovno uvođenje viza nije isključeno
BEOGRAD -
Izvestilac Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju Tanja Fajon rekla je da ne isključuje ponovno uvođenje viza za građane Srbije i Makedonije, dodavši da je Evropska komisija izradila predlog za uvođenje mehanizma moguće suspenzije slobodnog viznog režima.
"Postaje sve izvesnije da će Srbija i Makedonija morati da se suoče s određenim merama. Ne isključujem mogućnost ponovnog uvođenja viza >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << za građane jedne ili druge zemlje", rekla je Fajon u intervjuu za "Večernje novosti".
Prema njenim rečima, Evropska komisija je izradila predlog za uvođenje mehanizma za moguće suspenzije slobodnog viznog režima i on se nalazi "na stolu".
"Situacija je ozbiljnija nego ikada. Postoji rastuća zabrinutost ne samo u jednoj ili dve zemlje članice EU povodom lažnih azilanata. U celini, situacija je veoma zabrinjavajuća", rekla je Fajon.
Prema njenim rečima, neke države članice Evropske unije predlažu uvođenje mehanizma koji bi omogućio brzu suspenziju bezviznog režima zbog, kako je navela, ozbiljne situacije koja zahteva trenutno delovanje odgovornih političara.
Fajon nije želela da precizira da li se razmatra trajno ili privremeno ukidanje bezviznog režima građanima Srbije i ukazala na to da određena država članica EU već sada može da zatraži da se Srbija opet stavi na "crnu" šengen listu.
"To bi značilo ponovno uvođenje viza sa istom procedurom kao tokom procesa vizne liberalizacije 2009. godine. Mogućnost suspenzije slobodnog viznog režima na određeni period je novi predlog, i to je posledica nedavnih ozbiljnih zloupotreba bezviznog režima", navela je Fajon.
Ona je istakla da je važno razumeti da bezvizni režim "ne daje pravo građanima da traže azil, prebivalište ili posao" i da slobodno putovanje bez viza ima određena ograničenja.
"Ako ne poštujete pravila, suočićete se sa merama. Sigurna sam da niko ne želi da dođe do ponovnog uvođenja viza i zato sada postoji veoma ozbiljno upozorenje. Vlasti treba ozbiljno da se uhvate u koštac s problemom, inače će ove slobode biti ukinute, pre nego što budemo u mogućnosti da pomognemo", kazala je Fajon.
Kundicki: Tražimo brze mere srpskih vlasti
Ambasador Belgije u Beogradu Alen Kundicki izjavio je da belgijske vlasti ponovo izražavaju želju da se nađe odgovarajuće rešenje za azilante iz Srbije, jer to za Belgiju predstavlja ozbiljan problem.
"Poruka da je neophodno da srpske vlasti preduzmu konkretne mere u prošlosti je više puta preneta relevantnim srpskim vlastima, ali mere koje su do sada preduzete nažalost nisu donele očekivane rezultate", rekao je Kundicki za "Blic".
On je podsetio da su belgijske vlasti od Evropske komisije tražile da se pobrine da što pre budu preduzete efikasne i konkretne mere kojima bi se zaustavio priliv podnosilaca zahteva za azil u Belgiju.
Kundicki je kazao da se Belgija u potpunosti zalaže za dalju integraciju Srbije u Evropu, i da će to tako i ostati.
On je podsetio da je tokom šest meseci predsedavanja Belgije EU, u drugoj polovini 2010, Savet ministara od Evropske komisije formalno zatražio da pripremi svoje mišljenje o kandidaturi Srbije za EU.
"Belgija namerava da nastavi blisku saradnju sa Srbijom, kako bi se pronašlo rešenje za veliki broj srpskih podnosilaca zahteva za azil u Evropi, i na taj način izbeglo ma kakvo ograničavanje slobodnog ražima izdavanja viza srpskim građanima", rekao je Kundicki.
On je kazao i da zabrinutost Belgije zbog velikog broja podnosilaca zahteva za azil iz Srbije ne predstavlja ništa novo, da je to poznata briga, koju dele i druge zemlje članice EU.
Na pitanje koliko je pritisak lažnih azilanata iz Srbije u Belgiju povećan od ukidanja viza, on kaže da je Belgija suočena sa velikim prilivom podnosilaca zahteva za azil koji dolaze iz Srbije od kako je u decembru 2009. za Srbiju uveden slobodni režim izdavanja viza.
"Belgija je u februaru 2010. dobila 330 zahteva za azil, dok je pre liberalizacije viznog režima ovih zahteva bilo oko 35 do 40 mesečno. Nakon smanjenja broja podnesenih zahteva tokom leta 2010, broj srpskih podnosilaca zahteva za azil je od septembra 2010. ponovo počeo da raste, da bi u martu dostigao 183", rekao je Kundicki.
Đelić: Ozbiljno, ali ne i dramatično
Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić ocenio je danas da je situacija vezana za mogućnost ukidanja bezviznog režima za Srbiju "ozbiljna, ali da je ne treba dramatizovati".
Đelić je, tokom razgovora o evropskim integracijama sa studentima i srednjoškolcima u organizaciji Evropskog pokreta, podsetio da je na sastanku sa ministrima unutrašnjih i spoljnih poslova, Ivicom Dačićem i Vukom Jeremićem, dogovorena izmena pojedinih zakona.
"Oni koji budu organizovali 'turističke' ture biće prepoznati kao ljudi koji vrše krivično delo, i na taj način ćemo imati konkretne posledice za one koji ugrožavaju slobodu ogromne većine", rekao je Đelić.
Evropskim partnerima, napomenuo je, treba da kažemo da će Srbija uraditi svoj deo posla, ali i da očekujemo podršku i partnerstvo sa njima.
"Ne može biti situacija da članice šengenskog prostora odbijaju da nam daju bilo kakvu informaciju o ljudima koji su sa njihove strane prepoznati, ne kao politički azilanti nego kao ljudi koji su pokušali da zloupotrebe institut azila", upozorio je Đelić.
Mi bismo onda mogli da prepoznamo te ljude, da pratimo šta rade i da izbegnemo da oni po drugi ili treći put pokušaju da zloupotrebe bezvizni režim.
"Pripremamo dopis za zemlje šengenskog prostora, u kome ćemo tražiti da reforma šengenskog prostora, koja će se desiti u junu, uvaži i neke promene koje su u našem interesu", rekao je Đelić.
"To znači", objasnio je, "da oni koji su na granici šengenskog prostora imaju mogućnosti da imaju informacije i mogućnost da odbiju ulazak u šengenski prostor lažnim azilantima".
Đelić je, podsetivši da je u Srbiji uhapšeno više osoba zbog zloupotreba oko izdavanja dokumenata, uključujući i ljude na visokim položajima u MUP Srbije, poručio da niko neće biti zaštićen.
Direktorka Vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević je ocenila da je ovo "najozbiljnije upozorenje" koje je Srbija dobila do sada i da će ga najozbiljnije shvatiti.
Ona je rekla da su već počele da se primenjuju kratkoročne mere, kao što su krivično gonjenje i oštrija kontrola prelaska granice.
"Postoje i dugoročne mere - poboljšanje opštih uslova života, napori na socijalnom uključivanju i stvaranju većeg osećaja pripadnosti, ali i zajednički rad sa partnerima iz EU", rekla je Delević.
Potrebna je, naglasila je ona, razmena informacija da bi ono što je obostrani problem i moguća šteta za nas moglo da se zaustavi.
Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer je poručio da su i zemlje članice EU već preduzele određene korake na rešavanju problema lažnih azilanata iz Srbije.
"To su pojačana kontrola granica, provera razloga zbog kojih ljudi putuju u EU, kao i ubrzanje procedure za odbijanje zahteva za azil lažnim azilantima", rekao je Dežer.
On je, međutim, dodao da se mora voditi računa o privatnosti informacija i zaštiti podataka o ličnosti.
Dačić: Još oštrija kontrola zbog lažnih azilanata
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić najavio je danas još oštriju kontrolu na granici ali i turističkih agencija i saobraćajnih preduzeća kako bi se sprečio odlazak lažnih azilanata iz Srbije u države EU.
Dačić je istovremeno najavio i da će sa predstavnicima Roma i Albanaca sa juga Srbije, koji uglavnom zloupotrebljavaju bezvizni režim biti obavljen niz razgovora kako bi i oni uticali na smanjenje te pojave.
"Razgovaraćemo sa predstavnicima lokalnih samouprava, nacionalnih zajednica i Roma i Albanaca i objasniti im da ti ljudi neće dobiti azil (u državama EU) i da mogu da naprave štetu celoj državi u vezi sa viznom liberalizacijom", rekao je on.
Dačić je naglasio i da će granična policija pooštriti kontrole i da "niko ko dolazi iz tih sredina neće moći da izađe iz zemlje ako nema povratnu kartu i obezbeđena sredstva za boravak, kao i ako se ne zna razlog njihovog putovanja".
"Kontrolisaće se i turističke agencije i uopšte saobraćajna preduzeća koja imaju određene linije prema inostranstvu, a i saobraćajna policija će se uključiti u tu kontrolu", rekao je on.
Upitan o akciji "Božur", u kojoj su uhapšene, zbog izdavanja lažnih dokumenata 24 osobe među kojima i 16 policijskih službenika, Dačić je odgovorio da je svima njima određen pritvor.
On je naveo da ta akcija nema veze sa upozorenjima iz EU zbog lažnih azilanata, podsetivši da su i u prethodnom periodu hapšeni policijski službenici koji se bave izdavanjem dokumenata.
Među uhapšenima, pre dva dana u akciji "Božur", nalaze se i penzionisani načelnik izmeštene Policijske uprave Priština u Nišu i šef odeljenja za putne isprave u Policijskoj upravi za grad Beograd, u Ljermontovoj ulici.
Oni su osumnjičeni da su zloupotrebili službeni položaj tako što su izdavali lažna dokumenata - izvode iz matične knjige rođenih, uverenja o državljanstvu i prebivalištu.
Najveći broj lažnih azilanata iz Srbije su Romi i Albanci, nešto manje Bošnjaci, a prema podacima nadležnih u MUP-a, više od 95 odsto njihovih zahteva za azil je odbijeno.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
