Izvor: Politika, 17.Okt.2015, 22:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta sve možeš u politici kad si Amerikanac
Da su Donald Tramp i Ben Karson predsednički kandidati u Srbiji, Majkl Davenport i ostali dežurni posmatrači srpske civilizovanosti već bi podbunili sve međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava i alarmirali Evropu da nam ponovo uvede sankcije, ili makar vize, vraćajući nam bez refundacije kupljenu kartu za Brisel.
Mnogo toga možeš ako si Amerikanac ili ako makar nosiš američki dres. Ne bi se Bašar el Asad >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << borio za opstanak da je kojim slučajem američki čovek. Mogao bi da baca hemijsko oružje kao petarde, ali bi i dalje primao izdašnu finansijsku i vojnu pomoć SAD. Ovako, da mu nije Rusije i Irana – već bi bio mrtav.
KO SME DA ISTERUJE MIGRANTE: Srećom, ni poslednji krajnji desničar u Beogradu ni u najopskurnijem ekstremističkom glasilu ne piše ono što Tramp i Karson izjavljuju pred višemilionskim auditorijumom. Penzionisani neurohirurg Ben Karson smatra da SAD ne treba da zatvore Gvantanamo i odreknu se torture, jer neće svet govoriti Americi šta je prihvatljiva borba protiv terorizma, posebno ako ona daje rezultate. Istakao je da ne bi voleo da musliman postane šef Bele kuće, kao i da su birači Baraka Obame slični simpatizerima nacista. Da bi stekao još koji politički poen, ponovo je banalizovao tragične događaje iz istorije ocenivši da ne bi došlo do holokausta da su Jevreji bili naoružani. Trivijalno je prikazao sistematsko istrebljenje Jevreja da bi objasnio Amerikancima zašto treba da i dalje slobodno kupuju i nose puške i pištolje. Iako je u Americi od početka godine zabeleženo skoro 300 masovnih ubistava, Karson poručuje da problem izazvan liberalnom prodajom oružja treba rešiti sa – još više oružja!
Šta li bi pisalo u izveštaju Evropske komisije o demokratiji, medijima, poštovanju ljudskih i manjinskih prava i rodne ravnopravnosti u Srbiji da se Tramp bori za Nemanjinu ili Obilićev venac umesto za aveniju Pensilvaniju? Izbacio je novinara sa konferencije za medije i kazao mu da umukne. Ilegalne migrante iz Meksika nazvao je kriminalcima, a one iz Sirije – pripadnicima Islamske države koji bi u SAD izveli vojni puč samo kad ih on pre toga ne bi sve vratio odakle su došli. Za voditeljku koja mu je postavljala nezgodna pitanja ustvrdio je da joj je „krv liptala sa svih strana”, te da je zbog nervoze izazvane mesečnim ciklusom bila neprijatna prema njemu. Pitate se dokle će stići Tramp i Karson sa ovakvim stavovima. Eno ih na čelu liste najpopularnijih kandidata Republikanske stranke za predsednika SAD. Tramp je na prvom, Karson na drugom mestu.
ON JE TIRANIN, ALI JE NAŠ TIRANIN: Verujemo da smo civilizovani ljudi 21. veka, ali pogledajmo geopolitičke spletke na Bliskom istoku i postaće nam jasno da je naš svet ponekad i dalje nalik na srednjovekovnu fantaziju HBO-a u kojoj se vodi nemilosrdna borba za vlast. „Kada igraš igru prestola, ili pobeđuješ ili umireš”, kaže jedan lik u „Igri prestola”. Asad se grčevito drži vlasti jer zna da bi pad značio smrt za njega i progon i ubistva za članove njegove porodice. Diktatori koji su imali američku podršku poput iranskog šaha Reze Pahlavija spasavani su „zlatnim padobranom”, ali Asad bi završio kao Muamer Gadafi, linčovan na ulici i sa dvojicom ubijenih sinova i trećim osuđenim na smrt, ili kao Sadam Husein, sa omčom oko vrata. Prevratnici koji su sklanjali Gadafija i Sadama čitali su Makijavelija ili su instinktivno znali ono o čemu je on pisao: novi vladar mora da „ugasi lozu starog vladaoca” i ukloni sve nezadovoljnike odnosno da „sprovodi nasilje tako da se ne mora bojati osvete”. Amerika je podržala svrgavanja u Libiji i Iraku govoreći da su njihovi lideri bili tirani, mada je podržavala neke od najgorih režima na planeti poput Pinočeovog u Čileu i Batistinog na Kubi, poznate po brutalnom kršenju svih ljudskih i građanskih prava. Ali to su bili „njeni” tirani. Kao što je „njena” i kuća Sauda. Sve dok Rijad radi za američke interese nevažno je što dvor ne trpi ni najmanje protivljenje svojoj vlasti, žene drži u potpunoj potčinjenosti muškarcima, pogubljuje jeretike i kritičare, šiba preljubnike i ženske vozače i usmrćuje 30 civila bombardujući svatove u Jemenu.
Gadafi i Sadam nisu imali pomoć Irana i Kremlja koji Asadu daju veštačko disanje. Podržavaju ga jer žele da zadrže uticaj u Siriji, kao što je Amerika godinama podržavala Hosnija Mubaraka radi zadržavanja uticaja u Egiptu. Kada smo kod Mubaraka, rekao bi neko da nije bilo većeg američkog prijatelja od njega, a opet je završio u kavezu.
Američko savezništvo je neophodno, ali se mora ostati saveznik do kraja. Verolomstva se ne opraštaju. I Milošević je u jednom trenutku hvaljen kao faktor mira i stabilnosti na Balkanu pa je zbog nedovoljne posvećenosti prijateljstvu ispraćen na avion za Holandiju.
