Izvor: BKTV News, 15.Jun.2013, 21:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija strepi od vraćanja viza
Srbiju koja se neprestano bori da sačuva teško stečeni bezvizni režim, iznova su uznemirile novousvojene mere Evropske unije o mogućnosti zatvaranja granica šengenskog prostora.
U domaćoj javnosti se pojavila strepnja od evropskih rampi zbog vesti da Evropski parlament je izglasao meru kojom od kraja 2014. sve članice šengenskog prostora u hitnim slučajevima mogu da zatvore granice na period do dve godine, uz klauzulu >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << da svakoj zemlji koja bi da spusti rampu za to treba preporuka ostalih članica.
Ipak, iz Ministarstva unutrašnjih poslova dolaze ohrabrujuće procene da nova regulativa “verovatno neće pogoditi Srbiju”. Ističu i da se Srbija posle ozbiljnih problema iz druge polovine 2012. od početka ove godine uspešno bori sa lažnim azilantima. Međutim, iskustva iz prethodnih godina praćena su crnom statistikom u nekim delovima godine i govore da je broj lažnih azilanata vrlo promenljiva kategorija, pa Srbija danonoćno mora da bude na velikom oprezu.
U Evropu bez papira, poslednjih godina odlaze uglavnom Romi i Albanci sa juga Srbije. Kada ih policija zemlje u kojoj su uhvati, uvek se postavi pitanje opstanka bezviznog režima za građana Srbije.
Informacije koje su stigle iz Evropske komisije da je broj lažnih azilanata iz Srbije u prva dva meseca 2013. manji za 45 odsto nego u isto vreme prošle godine, potvrdio je za “Vesti” načelnik Uprave granične policije MUP-a Srbije general Nenad Banović. On ne krije da je nemaština glavni uzrok odlazaka iz Srbije ka EU, ali ističe da Srbija ima dobre mere i pojačane kontrole na granici, pa ako se nastavi sadašnji trend smanjivanja broja lažnih azilanata, ne preti joj uvođenje viznog režima do kraja godine.
- Vlada Srbije je donela niz mera, a i države EU, pa smo zajedno, za sada otklonili opasnost od ponovnog uvođenja viza državljanima Srbije – rekao je on.
Kao primer mera članica EU, navodi skraćivanje procedure za odlučivanje o zahtevu za azil i stavljanje Srbije na listu sigurnih trećih zemalja, kao i ključnu meru smanjenja socijalnih davanja za tražioce azila, što je i doprinelo padu njihovog odlaska.
- Time je praktično dokazano da su glavni razlozi isključivo ekonomske, a ne političke ili neke druge prirode – ukazao je Banović.
Komentarišući nove mere Brisela, naš sagovornik objašnjava da su one više stvar samih članica koje su prijemom otvorile granice prema ostalim zemljama tog saveza i sada mogu da ih zatvore, dok Srbija ima granice ka EU odnosno članicama koje su joj susedi Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i od 1. jula Hrvatskoj
EU, prema oceni stručnjaka za međunarodne odnose Predraga Simića, može ako reši da uvede vize Srbiji, ali on smatra da to neće uraditi sada, jer ako Srbiju hoće da kazni, napakostiće tako što joj u junu neće dati dugo očekivani datum.
- Ne verujem da će sada vratiti vize, osim ako bi pregovori Beograda i Prištine krenuli jako loše, ali će pretnja vraćanjem viza biti moćno oružje protiv Srbije kada bude trebalo da sprovede sve što je s Prištinom potpisala i kada treba da da saglasnost prijemu Kosova u UN – kaže Simić.
Akcija Francuske
Predrag Simić, koji je i bivši ambasador Srbije u Francuskoj, ukazuje da iako su u Nemačkoj izbori, pa se u javnosti smatra da Berlin zbog toga zateže sa problemima azilanata, više je sada Francuska ta koja se bori za zatvaranje granica.
- Francuska je u ekonomskoj krizi i neće navalu nekvalifikovane radne snage. U toj priči mi ne bismo bili uzrok već posledica – kaže Simić.
U Švajcarskoj teže do azila
Švajcarci su prošle nedelje na referendumu podržali novi, pooštreni zakon o azilu, pokazali su rezultati glasanja. Prema novom zakonu, koji je stupio na snagu u septembru prošle godine, sa spiska razloga na osnovu kojih se može podneti zahtev za azil izbrisana je odredba o dezertiranju iz vojske i ukinuta je mogućnost da se za azil aplicira u švajcarskim ambasadama.
Nova pravila posle leta
Izvestilac EP za viznu liberalizaciju Tanja Fajon nedavno je rekla da posle leta treba očekivati usvajanje mehanizma za suspenziju bezviznog režima EU s nekim državama. Na pitanje kako će taj sistem funkcionisati, ako recimo Nemačka traži da se građanima Srbije ili Makedonije ponovo uvedu vize, objasnila je da bi Berlin tražio od EK da razmotri situaciju, a odluka će se donositi većinom, a ne konsenzusom u Savetu EU. Prva suspenzija traje šest meseci s mogućnošću produženja za još devet.
Izvor: Vesti
Tweet
