Izvor: RTS, 05.Nov.2012, 21:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija do Šengena
Ne postoj mogućnost da Srbiji ponovo budu uvedene vize i građani Srbije mogu biti mirni, tvrdi načelnik Uprave granične policije. Tzv. "lažni" azilanti ne mogu da ugroze bezvizni režim, poručuju gosti emisije "Oko", ali upozoravaju da bi eventualna suspenzija bezviznog režima povećala evroskepticizam građana Srbije.
Načelnik Uprave granične policije Nenad Banović uveren je da ne postoji mogućnost da građanima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Srbije ponovo budu uvedene vize.
"Sve mere koje su preduzete u proteklih meces dana, a nakon onih velikih pritisaka na Vladu Srbije i posebno na komisiju za praćenje bezviznog režima i putovanja naših državljana u zemlje Unije, pokazuju svoje rezultate i trenutno je opasnost otklonjena", tvrdi Banović.
Prema njegovoj oceni, azilanti su "skokovita pojava". Njihov broj se povećava tokom zime, kada neki socijalno ugroženi odlaze u EU samo da prezime u centru za azil. Potom se, s prolećem, kada počnu radovi u turizmu i privredi i pojavi se mogućnost zarade, taj broj smanji, objašnjava Banović.
"Osnovni razlog za traženje azila je ekonomski, a ne politički, jer je Srbija u Evropi prepoznata kao sigurna zemlja", kaže načelnik Uprave granične policije.
S tim se slaže i Vladimir Petronijević iz organizacije "Grupa 484".
Ipak, on strahuje da bi ovakav scenario mogao da se ponovi, a to bi sve moglo uticati i na proces evrointegracija.
"Svakako da postojanje suspenzivne klauzule, mogućnost da suspendujete bezvizni režim jeste nešto o čemu moramo i mi ovde da vodimo računa. Ali moramo i da pokušamo da u dijalogu sa EU, pre svega sa Evropskom komisijom, pronađemo održiva rešenja koja će trajno otkloniti ovu mogućnost", kaže Petronijević.
Objašnjava da je on ranije video dva moguća predloga za uvođenje viza.
"U toj prvoj verziji vrlo su jasni podaci, numerički iskazani, kada je to moguće: kada govorimo o povećanju od 50 odsto tražilaca azila, više od 50 odsto neodgovorenih zahteva za readmisiju i više od 50 odsto prekoračenja dozvoljene dužine boravka", kaže Banović i objašnjava da u najnovijoj verziji koju je video ti pokazatelji više ne stoje, nego se radilo o "značajnom" povećanju broja tražilaca azila. To, objašnjava, otvara mogućnost za diskrecionu procenu.
"Svaka zemlja bi mogla da inicira jednu takvu proceduru, ali ne može sama da odluči o tome, jer je šengenski prostor nedeljiv", objašnjava Petronijević.
Banović kaže da problem sa azilantima ne zahvata samo zemlje zapadnog Balkana, već je u pitanju šire područje.
Prema njegovim rečima, pravi razlozi za traženje azila su ugrožene ljudske slobode, ratovi, politička nestabilnost, a za našu teritoriju se više ne vezuju takva zbivanja.
Sve manje zahteva za azil
Brojke pokazuju da je od 2010. do danas broj građana Srbije koji su aplicirali za azil u zemljama EU stalno u opadanju, tvrdi Banović.
"Ta 2010. bila je kritična kada smo imli 17.700 naših državljana koji su tržili azil, zato je vlada formirala posebnu komisiju, a kao rezultat rada te komisije imali smo 10.700 građana koji traže azil tokom 2011. godine, što je bitan pad", naglašava Banović.
Podseća da se trend opadanja nastavio i u 2012. godini i da smo tokom prvih šest meseci bili na nivou od oko četiri hiljade državljana Srbije koji su tražili azil.
Međutim, onda smo došli u situaciju, konkretno u Nemačkoj, da je došlo do značajnijeg povećanja i porasta broja naših državljana koji su aplicirali za azil, a razlog je jednostavan i ekonomske je prirode, kaže Banović.
"Mi od građana tražimo dokaz o svrsi putovanja, tražimo pozivno pismo, vaučer hotela, da postoji određena količina sredstava za izdržavanje kod njih, da postoji zdravstveno i putno osiguranje i da postoji povratna karta", objašnjava načelnik Uprave granične policije način na koji se utvrđuje da li neko putuje u zemlje EU s razlogom ili da bi tražio azil.
Ipak, mađarski granični policajac je taj koji treba da proceni da li državljanin Srbije može da uđe na teritoriju Mađarske i njegova je odgovornost možda i veća, kaže Petronijević.
Podseća da treba omogućiti tzv. "legalnu migraciju", tačnije, ostaviti mogućnost onima koji traže posao da otputuju, rade tri ili četiri meseca pa da se vrate i da ponovo apliciraju za takvu mogućnost.
I dok načelnik Uprave granične policije uopšte ne razmišlja o mogućnosti da vize budu vraćene, Petronijević upozorava da bi tako nešto izazvalo pad podrške evrointegracijama, pogotovo što je sve više mladih koji su evroskeptici, tako da bi suspenzija najviše na njih uticala, a posledice bi, kaže, bile ogromne.
