Izvor: B92, 20.Dec.2009, 17:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šoping u EU pomaže kućnom budžetu
Beograd -- Ukidanje viza za zemlje Šengen sporazuma omogućiće građanima Srbije odlazak u zemlje u okruženju radi kupovine jefinije hrane i druge robe.
Iako razne statistike ukazuju da Beograd spada među jeftinije gradove u regionu, ko god da je išao u susednu Mađarsku mogao je da se uveri da su cene u Budimpešti znatno niže od ovdašnjih.
Ukidanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << viza nesumnjivo je za građane Srbije jedna od najboljih vesti u ovoj godini. Čak i oni koji nemaju para da sebi priušte putovanje u Evropu, sada mogu da planiraju da uštede novac i zatim odu preko granice nabavku i šoping. U tom pogledu ranije je bila najpopularnija Mađarska, u kojoj su cene prehrambenih proizvoda znatno niže nego na domaćem tržištu.
I pored toga, ekonomisti i predstavnici domaće privrede ne očekuju da će lak pristup građana tržištima sa jeftinom robom podstaći domaće prodavce da snize svoje cene. Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište smatra da prekogranična kupovina robe neće moći da uzdrma velike trgovinske lance niti da stvori pritisak na maloprodajne cene u Srbiji, ali da bi mogla da postane isplativa za one ljude koji budu išli u veće nabavke.
Sa druge strane, ministar trgovine Srbije Slobodan Milosavljević kaže da ima uslova za pojeftinjenja u Srbiji. On kaže da će "sledeće godine cene proizvoda i usluga bitnih za građane biće znatno niže, osim struje koja će poskupeti". Građani, kaže ministar, mogu da očekuju jeftiniji gas i gorivo, pad cena hrane za jedan do dva odsto, dok će zbog obaranja carina nameštaj, automobili, tekstil, obuća, računari, bela tehnika i kućni aparati biti jeftiniji za 10 do 15 odsto.
Iako ne postoji konkretna analiza efekata stavljanja Srbije na beli šengen, u PKS sada očekuju pritisak na trgovce. Podpredsednik komore Mihailo Vesović kaže da je moguće da će u prvih šest meseci sledeće godine domaći trgovci smanjiti marže i pojeftiniti proizvode.
„Činjenica je da će veće kretanje naših potrošača u inostranstvo izvršiti svojevrsni pritisak domaće trgovce što će biti na neki način priprema i konkurencija za takmičenje na evropskom tržištu. Takođe možemo da procenimo da će doći do pada cena turističkih aranžmana", kaže on.
Ekonomski analitičar Miroslav Prokopijević očekuje da će se efekti osetiti na strani tražnje prehrambenih proizvoda, ali ne u velikoj meri. „Neki manji uticaj će imati jer tražnja će da padne pošto prehrambene stvari mogu da se kupuju u Mađarskoj, a uskoro će verovatno i to biti bez viza u Bugarskoj, dakle jeftinije. To može da ima izvestan uticaj na pad domaće tražnje na isti način na koji će ovo ukidanje viza da obori broj turista iz Srbije u Crnoj Gori i Hrvatskoj", kazao je on.
Bez carine do 100 evra, preko toga 32 odsto
U prekograničnom šopingu bi se, prema nekim proračunima, mogla uštedeti trećina novca, ali je država vrednost kupovine koja se ne oporezuje ograničila na 100 evra. Za svaki iznos preko 100 evra, dažbine koje uključuju carine i PDV, iznose 32 odsto.
Pomoćnica direktora Uprave carina Idrija Hadžibegović objašnjava da se carina ne plaća na kupljenu robnu u vrednosti do 100 evra. Ako je vrednost robe koju neko kupi u inostranstvu, veća od 100 evra, carina se plaća, pa je trošak, kada se doda i PDV, 32 odsto.
Idrija Hadžibegović napominje da bi najbolje bilo da se iznos kupljene robe pravda fiskalnim računom. "To onda dokazuje vrednost robe i u tom slučaju ne bi trebalo da bude problema. Ukoliko stranka ne poseduje dokaz o kupovini robe carinski službenik će onda kako to propisi dozvoljavaju da proceni vrednost", kaže ona.
Prema njenim rečima, carina ne može parcijalno da se primenjuje, već se naplaćuje za ukupnu vrednost neke robe koja vredi više od 100 evra. "Ako ste kupili televizor koji košta 300 evra ne možete biti oslobođeni carine na 100 evra, a na razliku od dvesta evra platiti carinu", pojašnjava Hadžibegovićeva.
Mnogi već strahuju da bi sada, kada su otvorene granice, država mogla da uvede više stope carina. Međutim, ekonomista Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište kaže da to nije moguće zbog sporazuma sa Evropskom unijom.
"Ne postoji bojazan da bi Srbija jednostrano mogla da poveća carine jer Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sprečava Srbiju da napravi takav potez koji bi mogao da ugrozi njene građane. Jednio što se može desiti je da organi carine budu revnosniji u naplati carina, ali to je legitimno", tvrdi Stevanović.
