Izvor: Glas javnosti, 21.Dec.2009, 10:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Snežnobeli Šengen
BEOGRAD - Srbi navalili na granične prelaze. Od subote 19. decembra mogu u zemlje šengenskog sporazuma bez viza i dodatnih papira! U to se uverila ekipa Glasa javnosti koja je prvog dana bezviznog režima, samo sa biometrijskim pasošem u rukama, bez ikakvih problema prešla granicu Mađarske kod Horgoša i prošetala Segedinom.
I raseljeni sa Kosova i Metohije moći će da odahnu, jer je vaš reporter prešao granicu sa pasošem izdatim u jednoj od policijskih uprava izmeštenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << iz južne pokrajine u Srbiju. Nažalost, to zasad ne važi za državljane Srbije koji i dalje žive na Kosovu i Metohiji. Oni će ostati uskraćeni za šengen jer će njihovi pasoši nositi oznaku nedavno formirane Koordinacione policijske uprave za Kosmet.
Na relaciji Subotica - Segedin uglavnom saobraća mađarski autoprevoznik. Kartu kupujete u autobusu, a plaćate je u forintama. Izašli su nam u susret pa su primili evre, a kusur vratili u mađarskoj valuti.
Sve za auto
U megamarketu u Segedinu možete naći praktično sve što vam treba od opreme za automobil, koju predviđa novi zakon o saobraćaju. Jeftinije je i nema nestašice. Trougao košta 700 dinara, uže za vuču od 485 do 625 dinara, rezervne sijalice 280 dinara, a paket prve pomoći od 590 do 835 dinara.
Prvih dana p(r)opuštanje
Jedan od srpskih carinika koji radi na mađarskoj granici upozorava da ne treba previše euforično gledati na bezvizni režim.
- Koliko znam, do 25. decembra puštaće bez problema sve koji žele da uđu, zbog reklame. A posle će početi da zatežu. S druge strane, Mađarima je u interesu da im što više građana Srbije uđe u zemlju. I kod njih je kriza, a znaju da će svaki Srbin, ako ostaje makar jedan dan, potrošiti minimum 50 evra. Tako da je moguće da ni ubuduće neće biti baš rigorozne kontrole - kaže on za naš list.
Na mađarskom prelazu Roske nikakvih problema. Vozač je prikupio pasoše od putnika i predao ih na policiji na elektronsku proveru. Potom ih je u samom autobusu policajac pečatirao, uz nemarnu kontrolu putnika i sadržaja torbi koje nose.
Tokom puta upoznajemo Ištvana, penzionera i vojnog veterana. Rođen je u Srbiji, radio u Americi, a sada živi u Segedinu, pograničnom gradu na jugu Mađarske od 165.000 stanovnika. Kao pravi ljubazni domaćin, i pored privatnih obaveza, ponudio je da nas poveze do tržnog centra, a zatim i do centra grada. Bio nam je od velike pomoći prilikom prevođenja i snalaženja.
U Mađarskoj vrlo malo ljudi govori engleski. Među omladinom su veće šanse da naiđete na takvog. Mladi poznaju samo osnove jezika, što je ipak dovoljno da se sporazumete. U ostalim slučajevima, služite se gestikulacijom i pisanjem na papiriću. Bila je i jedna komična situacija kada se reporter Glasa javnosti ispred megamarketa obratio jednom mladiću sa „do you speak english“, a na svoje iznenađenje uz osmeh dobio odgovor:“Može i na srpskom“. Ispostavilo se da je mladić iz Vrbasa koji je došao u kupovinu.
U strogom centru grada, u nacionalnom restoranu „Čardaš„ u prijatnom ambijentu sa elementima tradicionalne kulture, možete obilato da se najedete za neverovatnih 10 evra. Osoblje ne zna ni engleski ni srpski, ali imaju jelovnik na engleskom i nemačkom jeziku. Dobar deo jela iz menija konobar zna da izgovori na srpskom - salata, paprika, jabuka...
Ni na povratku nije bilo nikakvih problema. Mladi mađarski policajac govori srpski, ali je odbio molbu da naš fotoreporter napravi snimak kako udara izlazni pečat u pasoš, a povodom početka funkcionisanja belog šengena. Zatim je prokomentarisao nešto na mađarskom od čega smo razumeli samo „šengen“ i „cirkus“.
.jpg)
