Izvor: SandzakPress.net, 26.Jul.2016, 12:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sandžaklije opet na bauštel, trbuhom za kruhom

Ovdje posla nema, mora da se ide – kažu za RSE radnici iz Srbije koji ovih dana čekaju radne vize za odlazak u Njemačku. Pred njemačkim konzulatom u Beogradu u posljednje vrijeme sve su duži redovi, koji podsjećaju na teške devedesete kada se na Zapad masovno odlazilo trbuhom za kruhom. U njima je ovih dana bio i Abdulah iz Sjenice koji ide za Frankfurt. „Idem na građevinu. Sve sam dogovorio. Radiću pos’o koji bude. Fizikalac. >> Pročitaj celu vest na sajtu SandzakPress.net << Imam ja prilično iskustva. Radio sam gde sam stig’o. Mora da se ide u Nemačku, no šta ću… Šta da mi kaže familija. Vele ’idi, šta ćeš drugo’. Da bi živeli bolje mora se ići“, kaže Abdulah. Varioci, armirači, fizički radnici, električari, stolari, majstori za grijejanje, ali i medicinske sestre, visokoobrazovani raznih profila i IT stručnjaci, svakog dana od ranog jutra čekaju u redu za „papire“ uz koje će dobiti priliku da rade u Njemačkoj. Ovim ljudima posredničke agencije iz Srbije za rad na građevini obećale su platu od desetak evra po satu, dok su u Nemačkoj domaći radnici i oni koji dolaze iz drugih zemalja Evropske unije plaćeni bar dva i po puta više. Pocedura za skupljanje svih potrebnih dokumenata, kako tvrde oni koji odlaze, potraje i po mesec i po dana, ali im to ne predstavlja veliku prepreku jer tamo zarade mnogo više nego ovdje. Kranista iz Valjeva Živko Đurđević (52) prvi put ide u Njemačku. U Srbiji ostavlja suprugu i dvoje djece da bi zaradio u Minhenu. „Na bauštel idem, jer ovdje nema posla. Da vidim da zaradim nešto, koliko toliko. Ne idem što hoću, nego što moram. Ovdje živim kako živim, pomirio sam se sa besparicom, nema tu hoću-neću. Da u Njemačkoj uzmem neki evro, pa da uložim u kuću, ako može i da se uštedi onda super. A valja sina i ćerku ženiti i udavati, treba i za svadbe imati“, priča Đurđević. Radnici iz Srbije na bauštelu, kako zovu poslove na građevini u Njemačkoj, uglavnom rade po deset sati dnevno. U redu za privremeni rad u toj državi većinom su građani iz najsiromašnijih dijelova Srbije, sa juga zemlje, ali odlazi i mnogo kvalifikovane radne snage. Idu inženjeri i ljekari, a jedno od najtraženijih zanimanja je medicinski tehničar. Ljubinka Kostić (58), iz Striževa kod Jagodine, u Berlinu ima ćerku koja radi kao medicinska sestra. Ispred konzulata čeka da sredi neka dokumenta da bi je posjetila, a da može, kaže Ljubinka, i ona bi radila u Nemačkoj. „Za Njemačku ti trebaju papiri. Ako imaš papire, radiš. Nemaš papire, dođe policija i ajde curik, Srbija. A ovdje nema posla, ovdje kao da je zabranjeno da radiš. Sve skupo, za pedeset evra ne možeš ništa da kupiš. Ja bi’ radila, ali za to treba škola. Da budem čistačica. Ako ima pos’o za mene, da se prijavim na biro. Jadan i ovaj narod što ima školu. Džaba mu kad nema pos’o“, kaže Ljubinka Kostić. Video možete pogledati ovdje. (RSE)

Nastavak na SandzakPress.net...