Izvor: Politika, Tanjug, 09.Jul.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SSP, readmisija i CEFTA ne odnose se na Kosmet
Međunarodne ugovore koji se ne odnose na južnu pokrajinu donosila i vladajuća većina iz prošlog saziva parlamenta
Oni koji smatraju da Srbija treba da prihvati, zasad nezvanično potvrđeno, rešenje Evropske komisije prema kojem vize ne bi bile ukinute i građanima sa Kosmeta, podsećaju na to da se ni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ni Jedinstveni sporazum o readmisiji, kao ni CEFTA sporazum, tri važna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dokumenta koje je potpisala Srbija, ne odnosi na teritoriju Kosova i Metohije pod međunarodnom upravom.
U članu 135. SSP-a, koji je potpisan 29. aprila 2008. godine, a ratifikovan u Skupštini Srbije 9. septembra iste godine, dakle u vreme sadašnje vlade, doslovce je rečeno: „Ovaj sporazum se ne primenjuje na Kosovu koje je trenutno pod međunarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 10. juna 1999. godine. Ovo ne dovodi u pitanje sadašnji status Kosova niti određivanje njegovog konačnog položaja prema istoj Rezoluciji.”
Nakon što je ovaj dokument potpisan, uz tadašnje različite ocene parlamentarnih stranaka u Srbiji, u kojima su najoštrije kritike iznosili radikali i DSS, Oli Ren, evropski komesar za proširenje EU, naglašavao je da je SSP sa Srbijom „neutralan” kad je reč o statusu Kosova.
Pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbija je, u okviru državne zajednice sa Crnom Gorom, počela još 10. oktobra 2005, kada je rečeno da se ne odnose na Kosovo, koje je pod upravom međunarodne zajednice.
Jedinstveni sporazum o readmisiji Srbija je potpisala 18. septembra 2007. godine, a srpski parlament ga je ratifikovao 7. novembra te godine, u vreme vlade Vojislava Koštunice. Sporazum je stupio na snagu u januaru 2008. godine. Na teritoriji Kosova i Metohije se sprovode sporazumi o readmisiji u saradnji sa Unmikom.
U praksi, Albanci se iz zemalja EU vraćaju na Kosovo i Metohiju posredstvom civilne misije UN na osnovu mehanizma saradnje ove misije sa zemljama EU.
Što se tiče CEFTA, multilateralnog Sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi, Srbija je krajem 2006. godine, sa još osam zemalja (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Rumunija) i Unmik Kosovom (kao carinska teritorija) postala članica te trgovinske asocijacije.
Povodom činjenice da Srbija ovaj trgovinski regionalni sporazum nije potpisala i za teritoriju Kosova i Metohije (već je to učinio Joakim Riker, šef Unmika), Vojislav Koštunica, tadašnji premijer, rekao je tada da je u preambuli ovog sporazuma Kosmet definisan kao „teritorija o kojoj se pregovara”, kao i da je reč o poštovanju povelje UN i poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
CEFTA sporazum Srbija je ratifikovala u parlamentu 25. septembra 2007. godine, takođe u vreme Koštuničine vlade.
B. Čpajak
----------------------------------------------------------
Stranke različito o vizama za građane Kosova i Metohije
Predstavnici dela opozicije smatraju da Beograd ne treba da dozvoli da beli šengen ne važi za Srbe sa Kosmeta, predstavnici vladajućih stranaka kažu da su sva rešenja još u domenu hipoteza
Političke stranke u Srbiji uzdržano reaguju na stav srpskih funkcionera sa Kosova i Metohije da Beograd ne treba da prihvati beli šengen ukoliko se ne odnosi i na sve građane Kosmeta. Portparolka Demokratske stranke Jelena Trivan kaže da je za pregovaračku poziciju Srbije jako loše komentarisati nešto što je u domenu hipoteza. „Srbija će sigurno u toku pregovora voditi računa i o državnom integritetu i o interesima svojih građana. Dok Evropska komisija zvanično ne objavi preporuke, nikako nije dobro unapred nešto komentarisati, odbijati ili prihvatati, jer to samo otežava pregovaračku poziciju Srbije”, rekla je Trivan za „Politiku”.
Poslanik G 17 plus sa Kosova i Metohije Stojanka Petković smatra da bi vlada i međunarodna zajednica morale da pronađu za sve zadovoljavajuće rešenje. „Kao građanin Kosova i Metohije mogu da kažem da se mi kao srpska zajednica osećamo prilično diskriminisani, s obzirom da, s jedne strane, po Rezoluciji 1244 Kosovo pripada Srbiji. Ukoliko Brisel ne veruje da je Kosovo bezbedna teritorija, zašto postoji preporuka mnogih evropskih zemalja da priznaju nezavisnost Kosova. U ovom slučaju, Srbi treba da putuju po vizu u Prištinu, što za nas nije ni bezbedno, a dodatni problem je i to što veliki broj Srba ne govori albanski, kao što ni veliki broj Albanaca ne govori srpski, niti za to postoji volja”, objašnjava Petkovićeva.
Aleksandar Vučić, zamenik predsednika Srpske napredne stranke, nije želeo da se izjašnjava o ovom problemu, navodeći da nije upoznat sa detaljima izveštaja. „Voleo bih da se prvo bolje upoznam sa svim tim da bih mogao ozbiljnije da komentarišem”, kaže Vučić.
Dragan Todorović, potpredsednik Srpske radikalne stranke, kaže da radikali „upozoravaju vlast Srbije da ni u kom slučaju ne pristanu na ucenu i da prihvate beli šengen” koji bi važio samo za deo Srbije, jer to znači priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije.
Prema mišljenju predsednika Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice „vlada ima ustavnu, političku i moralnu obavezu da u otvorenom razgovoru sa Briselom izloži argumente i izbori se za ravnopravan tretman svih građana Srbije, a posebno za Srbe sa Kosova i Metohije koji su najobespravljeniji i najugroženiji narod danas u Evropi”.
U pisanoj izjavi on navodi da „u suprotnom, ako vlada pristaje da diskriminiše svoje građane na Kosovu, to će biti do sada najdrastičniji korak u prikrivenom priznavanju i neposredno saučesništvo u pravljenju lažne države Kosovo”.
M. Č. – G. N.
[objavljeno: 10/07/2009]
