Izvor: B92, 09.Maj.2009, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radmanović: Moguća negativna ocena
Banja Luka, Beč -- Predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović smatra da bi BIH mogla dobiti negativne ocene o ispunjavanju uslova za ukidanje viznog režima.
Evropska komisija će u četvrtak razmatrati da li su zemlje zapadnog Balkana ispunile uslove za bezvizni režim. "U tom izveštaju mogle bi biti negativne ocene za BiH, jer nismo ispunili sve uslove iz 'mape puta'", rekao je Radmanović u intervjuu "Glasu Srpske".
"Verujem da do kraja godine >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << možemo ispuniti preostale uslove. Bilo bi nerazumno da BiH ostane jedina zemlja u regionu sa viznim režimom", kaže Radmanović.
Komentarišući nedavni izveštaj Stejt departmenta u kome se navodi da "predstavnici RS opstruišu rad institucija BiH, čime je otežana borba protiv terorizma", Radmanović kaže da "argumenti nisu na strani tog izveštaja koji ima elemente političkog, jer nije vodio računa o stvarnom lociranju mogućnosti terorizma u BiH i Evropi".
"U RS nema terorizma. Takođe, nije tačno da srpski predstavnici opstruišu rad institucija BiH", rekao je Radmanović.
Najavljenu posetu američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Sarajevu on smatra veoma značajnom za BiH i veruje da Bajden želi lično da se upozna sa situacijom u BiH.
"Siguran sam da će tokom tih susreta domaći političari izneti različite stavove o stanju u BiH", rekao je Radmanović.
Komentarišući zahtev visokom predstavniku u BiH Valentinu Incku da smeni premijera RS Milorada Dodika zbog poziva Srbima u Oružanim snagama BiH da ne prisustvuju vojnoj vežbi NATO-a u Gruziji, on je kazao da je "najporaznije to što je poziv za kažnjavanjem i smenom premijera RS došao od člana Predsedništva BiH Željka Komšića, kao nosioca najodgovornijih funkcija u BiH".
"Nije prvi put da Komšić napada kadrove iz RS i to postaje simptomatično za ukupnu političku situaciju u BiH. To BiH vraća u srednji vek jer Komšić poziva 'stranog vladara' da kazni onoga sa kojim se on ne slaže. Takve izjave u BiH prave nepotrebno velike probleme", rekao je Radmanović.
Busek: Budućnost preča od Dejtona
Bivši koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Erhard Busek ocenio je za frankfurtske "Vesti" da je Bosna i Hercegovina "država koja najsporije napreduje u regionu zapadnog Balkana, i na političkom planu i u sferi ekonomije".
"Bez obzira na veliko zaostajanje Bosne, nadam se da će novi specijalni izaslanik EU Valentin Incko biti u stanju da motiviše sve partnere u BiH da kroz izmene ustava promene neke delove Dejtonskog sporazuma. Jednostavno, trenutno ustavno stanje ne dozvoljava da BiH bude funkcionalna država", ocenio je on.
Na konstataciju da političari u BiH često govore o "duhu i slovu" Dejtona, Busek je kazao da su bitni rezultati i ništa drugo.
"Duh Dejtona je sigurno bio dobra zamisao, ali se slovo sporazuma često tumačilo pogrešno, kako bi se sprečio stvarni napredak. Političari bi trebalo manje da diskutuju o Dejtonu, a više o budućnosti zemlje", naglasio je on.
Upitan da li BiH može i bez kancelarije visokog predstavnika da krene napred, Busek je odgovorio potvrdno, dodajući da je to moguće samo ako to žele sve političke i društvene snage.
"Visoki predstavnik je dosad svoja prava koristio samo u situacijama kada je zemlja bila blokirana. Ukoliko nema blokade, nema ni potrebe za visokim predstavnikom", rekao je austrijski političar.
Busek je naveo da podržava projekat preporoda šuma, što je aktuelna tema u Republici Srpskoj.
"Podržavam ga, jer je prerada drveta velika šansa, naravno bez zanemarivanja ekološke ravnoteže i uz očuvanje prirodne okoline", objasnio je Busek dodajući da bi premijeru i Vladi RS preporučio da ovom projektu da prioritet.
"Tim projektom tamošnji radnici dobijaju veliku priliku za trajno zapošljavanje. Stoga mogu premijeru Miloradu Dodiku da preporučim da po tom pitanju što pre deluje", rekao je austrijski političar.
Prema saznanjima "Vesti", veliki nemački drvoprerađivač traži da mu se na 30 godina ustupi deset odsto šumskog fonda RS, što je oko 100.000 hektara pod crnogoričnom šumom.
On je spreman da uloži 220 miliona evra u izgradnju pogona za seču drveta i transport, pogona za preradu oblovine za izvoz i u izgradnju toplane na biogorivo i time otvori više od 700 radnih mesta.
Nemački investitor bi godišnje Ministarstvu finansija RS plaćao naknadu za eksploataciju šume koja bi bila deset puta veća nego što je prihod koji se sada ostvaruje na tih 100.000 hektara šume.
