Izvor: RTS, 14.Dec.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prioriteti kandidatura za EU i ukidanje viza
Apsolutni prioritet spoljne politike biće da Srbija postane kandidat za članstvo u EU i dospe na tzv. belu Šengen listu. EU ne povezuje pitanje priključivanja Srbije toj organizaciji s određivanjem budućeg statusa Kosova a glavni diplomatski zadatak biće da ne dođe do promene u politici Brisela, ističe ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.
Ministar inostranih poslova Vuk Jeremić najavio je u intervjuu Tanjugu da će prioriteti spoljne politike Vlade Srbije u narednoj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << godini biti da Srbija postane kandidat za članstvo u EU i dospe na tzv. belu Šengen listu.
"Verujem da je to ostvarivo i da bi to bilo u interesu Srbije, regiona i Evrope", ocenio je Jeremić.
Povodom nepristajanja Holandije da dozvoli odmrzavanje Prelaznog sporazuma sa Srbijom, Jeremić je rekao da će Srbija učiniti sve što je u njenoj moći da se u EU po tom pitanju postigne konsenzus.
"Verujem da je u interesu i EU da Zapadni Balkan nastavi proces integracije. Ali, od daleko veće važnosti je da se čini sve da u Srbiji bude izgrađeno istinski evropsko društvo, sistem u kome vladaju evropski zakoni i da se građani Srbije osećaju kao svi drugi građani EU, što podrazumeva i punu slobodu kretanja", rekao je šef srpske diplomatije.
Govoreći o saradnji Srbije i NATO, Jeremić je rekao da "ne postoji nikakav formalno definisan uslov članstva u bilo kojoj međunarodnoj bezbednosnoj organizaciji, na putu ka pristupanju Evropskoj uniji".
"Mi u Srbiji imamo vrlo specifičan odnos prema Severnoatlanskoj alijansi, jedno traumatično iskustvo. Jedina smo zemlja na evropskom prostoru koja je NATO napao. Bili smo bombardovani, to je naprosto nešto što je veoma teško prenebregnuti i zaboraviti", rekao je Jeremić.
Šef diplomatije očekuje da Srbija u "najskorijoj budućnosti" otvori zvanično predstavništvo u sedištu Alijanse u Briselu i napominje da će poslednju reč o eventualnom članstvu naše zemlje u NATO-u dati građani na referendumu.
Priključivanje EU i status Kosova odvojena pitanja
Ministar spoljnih poslova ponovio je da EU ne povezuje pitanje priključivanja Srbije toj organizaciji s određivanjem budućeg statusa Kosova i istakao da će diplomatski zadatak Srbije biti da ne dođe do promene u politici Brisela.
"Zvanična politika i Brisela i Beograda je da su proces određivanja budućeg statusa Kosova i proces priključivanja Srbije u EU dva različita procesa i mislim da bi bilo izuzetno važno da tako i ostane", rekao je Jeremić.
Prema Jeremećivim rečima, Srbija mora da bude uspešna na oba puta - "očuvanju ustavnog poretka i teritorijalne celovitosti i procesu integracija u EU koji će na kraju kulminirati punopravnim članstvom".
Ministar spoljnih poslova očekuje da će Međunarodni sud pravde tokom 2010. godine doneti odluku kojom se jednostrano proglašena nezavisnost Kosova ocenjuje nelegalnom.
"Mislim da to predstavlja značajan doprinos Srbije međunarodnim odnosima i očuvanju međunarodnog prava u 21. veku. Očekujem da će veliki broj država iskoristiti svoje suvereno pravo i dostaviti svoje mišljenje Međunarodnom sudu pravde", ocenio je srpski ministar inostranih poslova.
Ukazujući na to da je ovo prvi put da se pred tim sudom postavlja problem secesije, Jeremić je ocenio da će odluka tog suda imati karakter presedana.
"Sva buduća pitanja secesije, koja budu eventualno postavljena u 21. veku pred Međunarodnim sudom pravde će za svoju polaznu osnovu imati ono što sud bude odlučio u slučaju Kosova i Metohije", istakao je Jeremić.
Jeremić naveo da će u aprilu 2009. godine biti održano prvo ročište pred Međunarodnim sudom pravde, dok je drugo zakazano za decembar naredne godine.
Odnosi sa Rusijom najznačajniji
Jeremić je naglasio da će Srbija, pored saradnje sa zemljama EU, u budućnosti imati i veoma bliske odnose sa Rusijom.
"Smatram da će bilateralni odnos s Ruskom Federacijom biti najznačajniji bilateralni odnos koji će naša zemlja imati u narednih nekoliko decenija. Strateški cilj je članstvo u EU, a naš najvažniji bilateralni odnos je onaj s Ruskom Federacijom. Mislim da te dve stvari jedna drugu nikako ne isključuju", ocenio je šef srpske diplomatije.
Jeremić je istakao da Srbija ima punu podršku Ruske Federacije na putu za EU.
"Srbija će biti zemlja EU koja ima najbolje odnose sa Rusijom od svih članica te organizacije. To je naš strateški interes. Mislim da će naša specifična težina u okviru EU biti daleko veća, ukoliko sa sobom donesemo tu posebnost odnosa s Ruskom Federacijom", istakao je Vuk Jeremić.
Povodom odluke da Srbija u UN ne glasa za rezoluciju, kojom se Iran osuđuje zbog kršenja ljudskih prava, Jeremić je rekao da je zaštita ljudskih prava jedan od najznačajnijih izazova međunarodne zajednice u 21. veku, ali je dodao i da Srbija mora "optimalno da koristi svoje spoljnopolitičke resurse".
"Iran je jedna od zemalja koja najglasnije podržava Srbiju po pitanju Kosova u okviru Organizacije islamske konferencije. Oni su i glasali za Srbiju u Generalnoj skupštini UN kada smo podneli rezoluciju kojom se pitanje kosovskog statusa prebacuje na međunarodno pravni teren. Iran ulaže izuzetne napore da se ograniči broj zemalja koje priznaju Kosovo kao nezavisnu državu u okviru islamskog sveta. U tom smislu, mi sa Iranom jako blisko sarađujemo", rekao je Jeremić.
Odnose Srbije i Hrvatske treba poboljšati
Povodom tužbe za genocid protiv Hrvatske čije je podnošenje nedavno najavljeno, Jeremić je rekao da je Srbija dobila godinu dana da je formuliše.
"Nismo imali drugog izbora nego da to učinimo. Srbija je pokušala sve da se izbegne sudski epilog. Verovali smo da bi, zarad bržeg ostvarivanja naše zajedničke budućnosti u Evropskoj uniji, bilo mnogo bolje ukoliko do ovog sudskog procesa ne bi ni došlo. Ali, nakon što se sud proglasio nadležnim po njihovoj tužbi, nismo imali izbora nego da se opredelimo za ovaj korak", naglasio je Jeremić.
Šef srpske diplomatije je istakao da će se srpski pravni tim u svojoj tužbi osvrnuti na istorijski period između 1941. i 1945. godine i zločine koji su počinjeni u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.
"Mislimo da je izuzetno važno imati jasnu predstavu o događajima koji su doveli do sukoba devedesetih godina (prošlog veka). Osvrnućemo se na vreme NDH, vreme ustaške vlasti u Hrvatskoj kada su počinjeni neki od najstrašnijih zločina u istoriji čovečanstva. Kao što je i hrvatska tužba koncipirana na način da se osvrće na istorijski razvoj koji je doveo do događaja devedesetih godina, to će biti slučaj i sa našom ", naveo je Jeremić.
Prema njegovim rečima, "možda je i bolje da ova stvar bude sagledana na objektivan, internacionalizovan, pravno utemeljen način u Hagu".
"Nezavisno od toga, treba zaista pokušati sve da se odnosi Srbije i Hrvatske što je moguće više poboljšaju. Treba da sarađujemo u ekonomskom i u svakom drugom smislu. Tehnička, kulturna, naučna i svaka druga saradnja treba da bude rasterećena ovog istorijskog problema i da se okrenemo zajedničkoj budućnosti u Evropskoj uniji", ocenio je Jeremić.
"Neka se sud pravde i istorije bavi onim što se dogodilo devedestih godina, da bi politička rukovodstva bila rasterećena ovog problema", zaključio je Jeremić.
Pogledaj vesti o: Vize
