Izvor: Blic, 23.Jul.2009, 05:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prelazni rok za vize do sredine oktobra
BANJALUKA - Šef delegacije Evropske komisije u BiH Dimitris Kurkulas izjavio je da EU nastavlja dijalog i saradnju sa BiH kako bi njeni građani dobili mogućnost da putuju bez viza.
„Usaglasili smo sa vlastima BiH da, ako napredak bude postignut do narednog izveštaja sredinom oktobra i ukoliko sistem biometrijskih pasoša bude funkcionalan, nakon provere damo pozitivnu ocenu”, izjavio je Kurkulas. On je naglasio da EU ovo pitanje „shvata veoma ozbiljno” >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i očekuje isto koliko i BiH da građani ove zemlje dobiju bezvizni režim. Kurkulas je odbacio navode da je EU pristrasna ili da se rukovodila etničkim kriterijumima, dodajući da je EU u proteklih šest godina uložila više od 40 miliona evra od svojih poreskih obveznika kako bi bili ispunjeni uslovi za liberalizaciju viznog režima.
Po njegovim rečima, vlasti u BiH u svojim izveštajima priznaju da nisu ispunile uslove, a i Savet ministara BiH usvojio je prekjuče Akcioni plan u kojem priznaje da nisu ispunjeni važni uslovi. „Čim sistem biometrijskih pasoša bude u potpunosti funkcionalan, spremni smo da sačinimo proveru bezbednosti. Tu je reč o bezbednosti sistema, a ne o religiji ili nekom drugom razlogu. Jednostavno, reč je o tome da bude obezbeđen sistem zemalja članica i 500 miliona građana”, naglasio je Kurkulas.
On je objasnio da će građani BiH koji budu imali nove biometrijske pasoše, kad bude doneta odluka o bezviznom režimu, putovati bez viza, a da će oni koji budu imali stare pasoše morati da imaju vize.
Istovremeno, u polugodišnjem izveštaju nevladine organizacije „Spoljnopolitička inicijativa BiH” navodi se kako opšti nivo ispunjenosti Akcionog plana za realizaciju obaveza iz SSP nije zadovoljavajući i da je opšta ocena da BiH nije napravila očekivani napredak. U zaključku ovog izveštaja navodi se da to ne znači da ništa nije urađeno, već da ima određenih pomaka, ali da je potrebno kretanje odgovarajućom brzinom da bi postavljeni rokovi bili ispunjeni, za šta je najbolji primer liberalizacija viznog režima. Mada se odgovornost za neispunjene obaveze uglavnom pripisuje nedovoljno osposobljenoj administraciji i komplikovanom ustavnom i zakonodavnom okviru, u izveštaju se naglašava da je prisutna javno izražena politička indiferentnost za proces stabilizacije i pridruživanja. Takođe, konstatuje se da će biti neophodan intenzivniji unutrašnji dijalog na jačanju političke volje za nastavak evroatlantskih integracija BiH i da bi svi nivoi vlasti trebalo da budu efikasnije i bolje koordinisani da bi BiH ispunila preuzete obaveze.
