Izvor: RTS, 08.Dec.2008, 05:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (8.12.2008.)
Politika: Prvo „ne” skupoj državi, Maravić: Za vize presudna sledeća godina, Srpski gusari na Dunavu; Novosti: Carina manja, porez u zasedi, Dosta ucena, Ulični rat u Atini; Blic: Evro istopio plate i ispraznio potrošačku korpu, Za mesec dana primila deset premijerskih plata
Beogradski dnevni listovi analiziraju budžet za sledeću godinu, napredak u evropskim integracijama, pišu i o srpskim gusarima na Dunavu, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << uličnom ratu u Atini, rekordnim primanjima u državnom sektoru, ...
Prvo „ne" skupoj državi
Nekoliko stotina hiljada, a sasvim sigurno više od pola miliona, zaposlenih u državnoj i opštinskim administracijama, javnim službama, poput prosvete i zdravstva, i javnim preduzećima - republičkim i lokalnim, mogu da računaju da će im se sledeće godine fondovi za plate uvećati najviše do nivoa projektovane inflacije - osam odsto. Penzioneri koji su, pak, uspeli da sačuvaju 10-procentnu povišicu s jeseni, po svemu sudeći, sem ako se kriza ranije ne savlada, sve do kraja 2009. mesečno će dobijati onoliko koliko u decembru ove godine.
Najsiromašniji koje država dotira iz budžeta zajedno će dobiti koju milijardu dinara više, ali nije sigurno da će time pokriti baš sve što pojede inflacija. Iako ni jedni, ni drugi, ni treći neće biti zadovoljni, država će na njih potrošiti čak oko 70 odsto budžetskog novca.
Mada, dok planetarna kriza sve više pritiska, niko više ne pominje mogućnost smanjenja državnih nameta na plate, što je najčešće pominjani zahtev privrednika, privreda bi, prema obećanjima ministra finansija Diane Dragutinović, trebalo da oseti znatno rasterećenje. Jer, ukupna javna potrošnja će sledeće godine pojesti za oko dva odsto manje društvenog kolača nego ove. Ali ceh utanjenih državnih prihoda zbog ukidanja poreza kojima se podstiču štednja i investicije (na kamate, kapitalnu dobit i trgovinu akcijama), gubitka na carinama i PDV-u usled primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU i već izvesnog smanjenja privredne aktivnosti, platićemo svi zajedno, a najviše oni najporočniji: kroz skuplju kafu, pivo, cigarete i gorivo.
To bi, kad se sve sabere, bile prve vidljive posledice ili rezultati, kako ih ko doživljava, državnih mera protiv krize prekjuče ugrađenih u predloge budžeta Srbije i pratećih zakona, koje je vlada usvojila i prosledila Skupštini.
- Ovo je prvo „ne" koje je vlada posle petog oktobra (a možda i prvo od 1945. godine) rekla narodnom džepu, bio je prvi komentar prof. dr Danice Popović, jednog od najžešćoj kritičara populističkih mera, državnog intervencionizma u privredi i neracionalnog trošenja budžetskog novca.
Ne ulazeći u komentare do sada poznatih budžetskih brojki čekajući da njegovo udruženje zvanično dobije predlog budžeta, predsednik Unije poslodavaca Srbije Stevan Avramović, za sada je zadovoljan garancijama premijera Mirka Cvetkovića da će budžet, čiji je predlog vlada utvrdila, biti podsticajan za privredu, a restriktivan za državu i da inflacija sledeće godine neće preći devet odsto.
Dok tvrdokorni MMF čeka da u Vašington stigne budžet u koji su spakovani dogovori postignuti u Beogradu pre meseca dana, kako bi 19. decembra Bord izvršnih direktora mogao da odobri dogovoreni aranžman, na prvu vest da je budžet usvojen šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Sajmon Grej izjavio je nacionalnoj novinskoj agenciji, da je veoma važno što je Vlada Srbije utvrdila predlog budžeta čiji deficit ne premašuje jedan i po odsto bruto domaćeg proizvoda i ukazao na važnost održanja budžetske potrošnje u proporcijama dogovorenim sa MMF-om.
Borba za političku podršku - u parlamentu, počinje, prema najavama predsednice Skupštine Slavice Đukić-Dejanović, do kraja ove nedelje.
Maravić: Za vize presudna sledeća godina
Sledeća godina biće ključna za liberalizaciju viznog režima građanima Srbije koji putuju u zemlje Evropske unije, ali je teško predvideti da li će vize zaista biti ukinute, kaže za „Politiku" Dražen Maravić, šef Biroa za međunarodnu saradnju i evropske integracije Ministarstva unutrašnjih poslova i šef vladine radne grupe za liberalizaciju viznog režima.
Maravić kaže da će Srbija ispuniti kriterijume iz tzv. Mape puta. U toku naredne godine se očekuju i posete ekspertskih misija EU za ocenu ispunjenosti tih kriterijuma, zatim, usvajanje izveštaja Evropske komisije o spremnosti Srbije da se priključi onim zemljama za koje važi „mekši" vizni sistem, kao i stavljanje ove teme na dnevni red Saveta ministara.
Verovatno 15. decembra, biće održan i sastanak zemalja zapadnog Balkana sa predstavnicima Evropske komisije. Naša strana očekuje ocenu svog izveštaja o ispunjavanju uslova za ukidanje viza (poslatog 1. septembra), zatim zahteve EK za dodatne informacije, kao i dogovor o mandatu i datumima dolaska ekspertskih misija EU u Srbiju u toku 2009. Od stavova tih misija zavisiće kada će Komisija da predloži Savetu ministara donošenje preporuke o stavljanju Srbije na „belu šengensku listu". Za tu proceduru potrebno je, prema rečima našeg sagovornika, više meseci.
Kako bi Srbija ispunila preostale kriterijume za ukidanje viza (koji se, inače, tiču bezbednosti pasoša i ličnih karata, pitanja ilegalne imigracije i readmisije, upravljanja granicama, borbe protiv ilegalne imigracije i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije), radna grupa kojoj Maravić predsedava za vladu priprema informaciju o dosad urađenom i plan za naredni period. Kako saznajemo, ta informacija bi trebalo da bude usvojena sredinom ovog meseca, a vlada će, najverovatnije, u svom zaključku tačno navesti ko šta treba da radi i do kada to treba da završi.
Sledeće godine na putu ka „beloj šengenskoj listi" Srbiju mogu da uspore i šire evropske prilike. Tu je ne samo aktuelna svetska ekonomska kriza, u kojoj će zemlje EU prevashodno biti okupirane sopstvenim problemima, već i nastupajući izbori za Evropski parlament (govori se da neće raditi od aprila do oktobra), čije je mišljenje neophodno u toku procedure donošenja odluke Saveta ministara o stavljanju Srbije na pozitivnu šengen listu.
To znači da u nastupajućim mesecima Beograd mora, ukoliko želi da u 2009. godini ispuni svoje želje u vezi sa vizama, da požuri i da ubedi Brisel da ispunjava predviđene uslove.
Srpski gusari na Dunavu
Bugarska nacionalna kompanija za brodarstvo saopštila je da su pirati iz Srbije na Dunavu napali njene brodove 38 puta u poslednje dve godine.
Ivan Ivanov, zamenik direktora bugarske kompanije, rekao je da napadi kod Smedereva postaju sve agresivniji i da obično naoružani napadači, osim tereta, kradu još kablove i gorivo, prenosi britanski Bi-Bi-Si u emisiji na srpskom jeziku.
Ivanov je naveo incident koji se dogodio u oktobru u kojem su se naoružani pirati ukrcali na bugarske brodove koji su bili usidreni u luci kod Smedereva. Kada je jedan od članova posade pokušao da im se suprotstavi bio je gurnut u vodu i ozbiljno je povređen, kaže Ivanov i dodaje da su na meti napada i ukrajinski brodovi.
Međutim, postojanje modernih srpskih pirata na Dunavu je, kako saznaje naša dopisnica iz Smedereva Olja Milošević u tamošnjoj policiji, preuveličana priča.
Kapetani bugarskih brodova, kada se vrate u svoju zemlju Dunavom iz Srbije, prijavljuju više kriminalnih slučajeva nego što se dogodilo, a to čine zbog naplate osiguranja i pravdanja manjka robe i opreme, izjavio je Beti izvor blizak vrhu smederevske policije.
Izvor je agenciji Beta rekao da su od 1. januara 2007. godine do 1. novembra 2008. godine u Policijskoj upravi Smedereva evidentirana tri događaja u vezi sa bugarskim brodovima i da su svi rasvetljeni i procesuirani.
Prijavljeni su slučajevi krađe kablova i pokušaja krađe elektromotora, krađa betonskog gvožđa i pad mornara u Dunav, precizirao je izvor i istakao da je o tome obaveštena i ambasada Bugarske u Srbiji. „Čak i da je više slučajeva razbojništva na Dunavu, policija u Smederevu nema plovilo kojim bi patrolirala ili sprečavala počinioce krivičnih dela da pobegnu", naveo je nezvanični izvor iz policije.
Dodao je da je policija pre više od 20 godina imala jedan čamac koji je „više bio korito nego ozbiljno plovilo" za borbu protiv kriminala.
Reka Dunav, koja u svom toku od Nemačke do Crnog mora prolazi kroz skoro 10 evropskih zemalja, očigledno je postala raj za rečne gusare, koji sve češće pljačkaju ne samo teretne već i putničke brodove.
U prilog tome svedoči i nedavna vest da je nemačka mornarica sprečila napad pirata na nemački turistički brod za krstarenje u Omanskom zalivu, saopštila je operativna komanda u Potsdamu, kod Berlina, a javila je Beta.
Portparol nemačke operativne komande je u noći između četvrtka i petka, četvrtog i petog decembra, potvrdio da je sprečen pokušaj napada na turistički brod, o čemu je prethodno izvestio list „Špigl" u svom internet-izdanju.
A da se razbojništvu na vodi daje značaj svedoči i to da će Evropska unija 8. decembra pokrenuti pomorsku operaciju „Eunavfor Atalanta" protiv pirata u vodama Somalije.
U toj operaciji, pod mandatom UN, učestvovaće sedam brodova, uz podršku aviona koji će patrolirati. Očekuje se da Nemačka objavi 10. decembra odluku o učešću u toj operaciji u Adenskom zalivu, prenose agencije.
Carina manja, porez u zasedi
Dažbine za uvoz automobila, od 1. januara 2009. godine, ako parlament usvoji predlog Vlade Srbije, biće prepolovljene - sa 20 na 10 odsto. To je dobra vest. Loša je, međutim, da i buduće i sadašnje vlasnike čeka neprijatno iznenađenje - značajno poskupljenje poreza na registraciju vozila.
Na primeru automobila koji košta (nabavna cena) 10.000 evra carina je do sada iznosila 2.000 evra. Na tako dobijenu vrednost vozila (plus uračunati troškovi transporta) dodavan je i porez na dodatu vrednost (PDV), što je iznosilo još 2.160 evra. Na kraju je taj automobil kupca koštao 14.160 evra.
Ubuduće će carina na vozilo od 10.000 evra iznositi samo 1.000, a PDV 1.980 evra. Ukupna cena tog automobila posle carinske olakšice iznosiće 12.980 evra. Ušteda na ovom primeru je 1.080 evra. Računica pokazuje da će najviše profitirati vlasnici skupljih automobila.
Da li će kupci stvarno toliko zaraditi, veliko je pitanje. Jer, izvesno je da će dileri automobila na cenu uticati visinom marže. Pri tom, i država će nekako morati da nadomesti rupu u kasi nastalu odricanjem od sigurnog prihoda, koji je lane iznosio 11,3 milijadri dinara.
Pitanje je i za koliko će država podići takse i poreze na registraciju ne samo novih automobila.
Njih je do sada odlikovao veliki raspon, u zavisnosti od kubikaže vozila. Tako je, na primer, za vozila do 1.150 kubika ukupno doplaćivano još 2.586 dinara, a za vozila preko 2.000 kubika čak 28.632 dinara. Ima nagoveštaja da se razmišljalo o povećanju dažbina za vozila do 2.000 kubika, ali da je prevagnulo mišljenje da će ceh morati da plate oni koji voze najluksuznija kola.
Među vozačima preovladava uverenje da će država naći načina da posle smanjenja carina, opet od njih, namakne ono što im je dala "na mostu". Smatraju da će to biti upravo preko povećanja poreza i taksi na registraciju motornih vozila.
Takav predlog, kako saznajemo, u prvom pokušaju nije prošao Vladu Srbije. Jedni su zastupali mišljenje da se porezi i takse za vozila do 2.000 kubika, dakle, one koje narod najviše i vozi, podignu čak tri puta. Drugi su se tome suprotstavili i predlagali da se takse i porezi povećaju, ali na vozila sa velikom (luksuzni automobili i džipovi) kubikažom.
Prema onome što saznajemo, izvesno je da će doći do poskupljenja poreza i taksi na registraciju vozila. Pitanje je samo ko će platiti najveći ceh - oni koji voze krntije ili oni koji uživaju u vožnji moćnih mašina.
- Postoje određena neslaganja o visini takse za registraciju vozila, ali će se predlog izmene zakona, koji reguliše plaćanje te dažbine, naći na narednoj sednici Vlade - tvrdi ministarka finansija Diana Dragutinović.
Dosta ucena
Srbija dovoljno sarađuje s Hagom, treba odmah nastaviti tok evropskih integracija zemlje bez dodatnih uslovljavanja, a građanima Srbije što pre ukinuti vize - kaže za "Novosti"poznati austrijski političar Hanes Svoboda, potpredsednik Socijalističke grupe u Evropskom parlamentu, zadužen za odnose sa zemljama jugoistočne Evrope.
Svoboda ističe da više ne treba odugovlačiti s utvrđivanjem institucionalnih okvira između Srbije i EU.
- Kako sada stvari stoje, nadam se da će u periodu između sto godina od početka Prvog svetskog rata i sto godina od njegovog završetka, Srbija, konačno, postati punopravni član EU. Sasvim je moguće da to bude 2014. ili 2015. To je od životne važnosti ne samo za Srbiju, već i za ceo Balkan.
- Mnogo puta sam intervenisao u Evropskom parlamentu, tražeći da se liberalizuje vizni režim za građane Srbije. Iskreno se nadam se da će vize, konačno, biti ukinute tokom sledeće godine, u junu ili julu. Zaista, više ne postoji nijedan validan razlog za kažnjavanje građana Srbije na ovaj način.
Svoboda smatra da Srbija sarađuje s Hagom. "To je sasvim jasno, naročito posle hapšenja Karadžića. Može se reći da postoji visok stepen saradnje. Nadam se, naravno, da će i Mladić biti izručen. Ali, to ne bi trebalo da bude uslov za sledeće korake u saradnji između EU i Srbije."
- Srbija može da uđe u EU, a da ne prizna nezavisnost Kosova. Jer, postoje i zemlje EU koje nisu priznale Kosovo za državu. Nadam se da će sledećih godina biti pronađeno rešenje, ako ništa drugo, bar pragmatični izlaz iz trenutne situacije. Ali, to ne treba da bude prepreka za evropske integracije Srbije.
- Austrija je uz Srbiju. Veoma podržava njene želje i napore da se integriše u EU. Mnogo smo uradili tokom austrijskog predsedavanja EU i nastavićemo da budemo snažan saveznik Srbije. Zato što je to naš region. Vi ste naši susedi. Nemamo zajedničku granicu, ali delimo zajedničku sudbinu u regionu.
Ulični rat u Atini
Protestne šetnje i demonstracije širom Grčke povodom smrti 16-godišnjeg Andreasa Aleksandrosa Grigoropulosa, koji je u Atini u subotu uveče poginuo u sukobu s policijom, otrgle su se kontroli i pretvorile u nedelju u pravi ulični rat u Atini i Solunu.
"Organizator" demonstracija širom zemlje je, kako je izvestila agencija Rojters, do sada gotovo nepoznata organizacija "Ujedinjena antikapitalistička levica", za koju se procenjuje da je anarhistički orijentisana.
U strogom centru Atine, u ulici Aleksandras, gde se nalazi Centralna policijska uprava, jake snage reda blokirale su bulevar na nekoliko mesta, ali demonstranti su sa nekoliko strana Molotovljevim koktelima pokušavali da probiju kordon i približe se zgradi. Došlo je do direktnih sukoba, a broj povređenih još nije saopšten.
Izgorelo je nekoliko trgovačkih i poslovnih objekata, a od suzavca i hemijskih sredstava kojima policija uzvraća na napade podigao se gust oblak dima u tom delu grada.
U Solunu je, posle napada Molotovljevim koktelima na policijsku stanicu u blizini Bele kule, sukob proširen na trg Aristotelos. Demonstranti su od zapaljenih kontejnera podigli barikade i kamenicama zasuli policajce.
U trgovačkoj ulici Cimiskis na većini prodavnica i banaka polomljeni su izlozi. Policijska snage napadnute su i u Patri, Irakliju i Hanji na Kritu, Janini...
Tragedija koja se dogodila u subotu uveče, kada je posle napada grupe od pedesetak mladih na policijsko vozilo jedan specijalac, verovatno izgubivši kontrolu, ispalio tri metka u pravcu grupe, izazvala je gnev građana širom Grčke i oštre reakcije političkih partija.
U uličnim neredima u Atini u noći između subote i nedelje povređeno je 24 policajaca, a nekoliko ih je zadržano na bolničkom lečenju. O broju povređenih demonstranata nema informacija, jer su oni zabarikadirani na Ekonomskom i Pravnom fakultetu u Atini i odbijaju svaki kontakt s medijima.
Evro istopio plate i ispraznio potrošačku korpu
Posmatrano kroz odnos evra i dinara, u poređenju sa periodom od pre dva meseca plate u Srbiji su u padu, potrošačka korpa je sve praznija, rate za kredite su u porastu, uprkos najavljenim merama NBS i očiglednom jačanju domaće valute. Kako će se kurs dinara kretati do kraja godine, niko od stručnjaka ne želi da prognozira. Jedino je izvesno da će do kraja decembra novi udar na i onako oslabljen budžet građana stići kroz najavljeno poskupljenje hrane, neprehrambenih proizvoda, lekova, prevoza i grejanja, dok će od početka sledeće godine najverovatnije poskupeti struja i telefonski impulsi.
Primera radi, plata od 60.000 dinara pre dva meseca u evrima je iznosila 787,71, a danas je isti taj iznos istopljen na 695,57 evra. Opala je i kupovna moć građana, kojima posle plaćanja usluga i kupovine najosnovnijih životnih namirnica u džepu ostaje mnogo manje novca nego ranije. Tačnije, u oktobru im je u džepu ostajalo 313,22, a danas 262,23 evra. Još gore prolaze oni koji plaćaju rate za kredite vezane za kurs evra. Tako je, recimo, za ratu od 100 evra pre dva meseca trebalo izdvojiti 7.617, a danas ta rata iznosi 8.626 dinara. Međutim, potvrda izreke da od goreg uvek ima gore, stiže već krajem ovog meseca kada građane Srbije očekuje talas novih poskupljenja.
Ekonomista Aleksandar Stevanović objašnjava da slabljenje nacionalne valute uvoznu robu čini sve skupljom.
- Takođe, gotovo svaka roba kod nas ima neku uvoznu komponentu, što dovodi do porasta cena domaćih roba i usluga. Zato mi i imamo realno opadajući kupovnu moć stanovništva i to je neizbežno - ističe Stevanović. On navodi da dodatni problem u vezi sa domaćom valutom izaziva i to što mi imamo kurs koji je niti fiksni niti fluktuirajući.
Goran Papović, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, ističe da je platežna moć potrošača definitivno oslabila, a da trgovci i dalje podižu cene.
- Sa druge strane, država ne pokazuje nikakvu ozbiljnost da reši ove probleme. Nije jedino rešenje u prodaji deviza od NBS. Mi još od početka godine zahtevamo ukidanje PDV-a za osnovne životne namirnice i subvencije primarnim proizvođačima. Naš stav je da je kurs dinara čisto špekulantska stvar.
Kod nas je ugroženo prvo pravo potrošača, a to je pravo na zadovoljavanje osnovnih životnih potreba - smatra Papović i ističe da realna visina potrošačke korpe iznosi više od 60.000 dinara, iako Statistički zavod daje drugačiju sliku.
Za mesec dana primila deset premijerskih plata
Direktorka Centralnog registra za hartije od vrednosti Vida Uzelac prošlog meseca je primila 1.200.000 dinara, ili skoro 14.000 evra, saznaje „Blic". Sa ovim iznosom, direktorka Centralnog registra za hartije od vrednosti najplaćeniji je menadžer u institucijama koje je osnovala Vlada ili u njima ima udeo.
Nismo uspeli da kontaktiramo s Uzelčevom kako bi nam potvrdila ili demantovala ovu informaciju, a u Komisiji za hartije od vrednosti tvrde da nemaju ingerencije u delu koji se odnosi na određivanje visine primanja. Za to su nadležni Upravni odbor i Skupština Centralnog registra, tvrdi za „Blic" portparol Komisije za hartije od vrednosti Vesna Vujić.
- Obratite se Ministarstvu finansija ili gospođi Uzelac. Jer, prema Zakonu o hartijama od vrednosti, Skupština koju predstavlja Vlada odlučuje o upotrebi i raspoređivanju ostvarene dobiti i imenuje članove Upravnog odbora koji je samostalni organ - rekla je Vujićeva za „Blic".
