Izvor: RTS, 26.Nov.2009, 06:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (26. 11. 2009.)
Blic: Holandija odmrzava sporazum Srbije i EU, Politika: Srbija ima našu podršku, Press: Otkrivamo: Kuvajt nam traži 10.000.000 $, Novosti: Država sprema nove pozajmice, pišu beogradske dnevne novine
Holandija odmrzava sporazum Srbije i EU
Srbija je uspela da napravi takvu atmosferu, da je nadohvat ruke odmrzavanje prelaznog trgovinskog sporazuma, iako u EU postoji jedan broj zemalja koje smatraju da će Srbija sa >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << viznom liberalizacijom dobiti i više nego što je zaslužila. Najpozitivniji izveštaj glavnog haškog tužioca Serža Bramerca pašće na plodno tlo, a deblokada SSP i početak njegove ratifikacije biće šansa da Srbija preda kandidaturu za EU pre kraja ove godine - kaže za „Blic" izvor iz vrha Vlade Srbije.
Srpski zvaničnici uzdržavaju se da daju zvanične izjave i procene oko toga da li će Holandija, poslednja zemlja koja se otvoreno suprotstavlja odmrzavanju SSP i daljem napretku Srbije ka EU, dati zeleno svetlo. Čak postoji i dogovor da paze da ničim ne uvrede ministra spoljnih poslova Holandije Maksima Ferhagena. Pa ipak, nezvanično, tvrde da najavljena poseta Ferhagena Beogradu predstavlja dodatni razlog da sa optimizmom očekuju da na Samitu 10. decembra jednoglasnom odlukom šefova država ili vlada EU SSP bude odmrznut.
Ferhagen će, potvrđeno je „Blicu" u Ministarstvu spoljnih poslova Holandije, posetiti Beograd 16. decembra. Na pitanje koje će biti teme, „Blicu" je u holandskom ministarstvu rečeno da je „agenda još otvorena", ali da će se najverovatnije razgovarati o bilateralnoj saradnji i da će biti definisane oblasti u kojima dve zemlje mogu da prošire saradnju.
Kako je javila agencija Srna, Ferhagen je holandskim medijima izjavio da će Holandija nastaviti da insistira na pritisku na Srbiju, čak i ako bude prihvaćen predlog o saradnji EU i Beograda.
- Čak i ako izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca bude pozitivan i on oceni da Srbija čini sve u saradnji sa ovim sudom, mi ćemo tražiti probni period - rekao je Ferhagen.
Srbija ima našu podršku
Austrija i njen parlament pružiće svaku vrstu pomoći Srbiji na putu ka Evropskoj uniji (EU), izjavila je predsednica Nacionalnog saveta, donjeg doma parlamenta Austrije Barbara Pramer.
Predsednica Pramer je u razgovoru za sutrašnji broj beogradskog dnevnika "Politika" , dodala da se lično raduje viznoj liberalizaciji jer smatra da će se tako građani Srbije na neposredan način upoznati sa zemljama EU.
Srbija je važna ne samo za Austriju, već i za čitavu Evropu, budući da svi očekuju dobar razvoj događaja u ovom regionu u kojem Srbija ima veliki uticaj, ali i veliku odgovornost, primetila je Pramer.
"Normalno je to što smo zainteresovani za vas jer, između ostalog, postoji ogromna srpska zajednica u Austriji. U narednom periodu radićemo na bliskoj i intenzivnoj saradnji dva parlamenta, jer smo zainteresovani da prenesemo naša iskustva u EU," kazala je Pramer.
"Što se tiče Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, očekujemo pozitivan izveštaj Međunarodnog suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji", navodi Barbara Pramer.
Na pitanje da li misli da parlamentarna diplomatija može biti korisna za odmrzavanje ŠP ili bar njegovog trgovinskog dela, ona kaže da je veoma korisno kada se sastaju parlamentarci.
"Srpski parlamentarci su mi preneli da su bili u Holandiji i razgovarali sa holandskim kolegama i mislim da je to od velike pomoći", rekla je Pramerova.
Na pitanje da li ukoliko Evropski savet uskoro odblokira ŠP, može da se očekuje da će austrijski parlament među prvima da ratifikuje taj sporazum, Pramer kaže:
"Austrijski kancelar je prošle nedelje pomenuo da je Srbija napravila korak napred, ali neophodno je istaći i koliko je to važno za ljude u Srbiji. Šta god je neophodno, imaćete našu podršku", poručila je ona.
Na pitanje koji će biti argumenti Austrije u procesu o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosmeta koji se vodi pred Međunarodnim sudom pravde, Barbara Pramer navodi da je to u rukama Srbije, i da se nada da će Srbija da postupa na veoma pragmatičan način.
"To je važno i za region i za celu Evropu. Zadovoljna sam sa svim porukama koje sam čula od srpskih političara. Što se tiče sudskog procesa u Hagu, ne znam koji će biti argumenti jer to nije u mojoj nadležnosti", kaže ona.
Komentarišući to što je Austrija vojno neutralna zemlja, koja pri tome veoma dobro sarađuje sa NATO i učestvuje u mnogim mirovnim misijama, poput one u Avganistanu i da li bi takva iskustva mogla da budu korisna za Srbiju, Pramer je navela da je moguće da zemlja ostane neutralna, i da to ne znači odsustvo vojne saradnje i neučestvovanje u misijama.
Otkrivamo: Kuvajt nam traži 10.000.000 $
Kuvajtska državna delegacija juče u Beogradu pregovarala o saradnji sa firmama iz Srbije. Međutim, Kuvajćani traže da im se, pre novog posla, isplati deset miliona dolara provizije koja im je obećana još 1990. kada je SFRJ u Kuvajt izvezla 175 tenkova „M84".
Visoka delegacija Kuvajta, na čelu sa premijerom šeikom Naserom Mohamedom Al-Sabahom, posetila je juče Beograd i razgovarala sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem o ekonomskoj saradnji i poboljšanju odnosa dve zemlje. Prema saznanjima Presa, Kuvajt je spreman da pojača saradnju, ali uz uslov da im Srbija, kao naslednica SFRJ, prvo plati 10 miliona dolara! Ovaj novac je provizija koju je SFRJ trebalo da plati još 1990. kad je u Kuvajt izvezla 175 tenkova „M-84" vrednih 600 miliona dolara!
Sagovornik Presa blizak Vladi Srbije tvrdi da Kuvajt, ni posle gotovo 20 godina, nije zaboravio ono što je trebalo da plati nekadašnji Savezni sekretarijat za odbranu, koji je ugovorio posao izvoza tenkova.
- Vojni vrh SFRJ je pre 19 godina Kuvajtu prodao naše tenkove kako bi se oni što bolje pripremili za rat protiv Iraka. Za ovaj posao, vredan 600 miliona dolara, trebalo je da se plati i provizija od 10 miliona, ali „naši" to nisu uradili. Naravno, Kuvajt to nije zaboravio i uplata ovog novca biće uslov za dalju saradnju sa njima. Tih 10 miliona dolara i ranije su bili prepreka sa ozbiljnu vojnu saradnju sa Kuvajtom - navodi izvor Presa.
Država sprema nove pozajmice
I u sledećoj godini nastaviće se subvencionisano kreditiranje i građana i privrede, sa oko milijardu evra, ali sa akcentom na pozajmice za investicije, koje su do sada bile u zapećku. Već sredinom januara biće ponuđene povoljnije državne dotacije, ali tako da se sa manje para napravi što više zajmova. To je moguće, jer će banke smanjiti marže. Ekonomska kriza je dostigla dno, pa će i državni podsticaji za bankarske pozajmice biti prilagođeni očekivanom ekonomskom oporavku.
Ovo je u sredu rekao Mlađan Dinkić, republički ministar za ekonomiju i regionalni razvoj i istakao da su potrebni dugoročni krediti za investicije sa rokom otplate od pet do sedam godina, dok kamata može da bude i iznad tri, odnosno četiri odsto.
- Strategija Vlade Srbije je da se sledeće godine smanji subvencionisanje zajmova sa deviznom klauzulom za livkidnost, a da se stimulišu dinarske pozajmice - naglasio je Dinkić. - Planirano je da se dogodine krene sa koordiniranom politikom smanjenja emitovanja državnih hartija od vrednosti, kako bi se banke stimulisale da višak likvidnosti, odnosno novca plasiraju privredi, uz pristupačne kamatne stope.
Uveden je i program subvencionisanja stambenih kredita, kroz koji je planirano da do kraja sledeće godine bude uloženo oko 200 miliona evra građevinskoj industriji. Prema rečima Radovana Jelašića, guvernera NBS, postoji mogućnost da se smanje efektivne obavezne devizne rezerve banaka, ali ne da im se vrati novac, već da povećaju kreditiranja privrede i građana. Umanjenje obavezne rezerve neće se odobriti da bi novac stavile u kasu ili iznosile iz zemlje.
- U sledećoj godini, očekujemo blag rast kredita, ali ne kao u periodu pre krize - rekao je Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hipo-alpe-adria banke. - Zbog očekivanog smanjenja kreditnog rizika, kamatne stope bi mogle da krenu nadole.
