Izvor: RTS, 25.Nov.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (25.11.2008.)
Politika: Raskid koncesije po ugovoru, Nikolić džoker demokrata; Novosti: Nikad jača potraga, Kamate u zasedi, Tri hica u bivšu suprugu; Blic: U 2009. teško do viza i kandidature za EU
Dnevne novine danas pišu o sudbini koncesije Horgoš - Požega, vladajućoj koaliciji, potrazi za Ratkom Mladićem, kreditnim olakšicama, ubistvu medicinske sestre u KCS, vizama i kandidaturi Srbije u EU, ...
Raskid koncesije samo po ugovoru
Ukoliko do 31. decembra >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ove godine koncesionar „Alpina Por" ne obezbedi bankarske garancije i ne započne radove na autoputu Horgoš - Požega, ugovor o koncesiji automatski će prestati da važi.
„Politika" saznaje da Vlada Srbije u pregovorima sa koncesionarom neće insistirati na raskidu ugovora pre nego što istekne rok iz ugovora po kome je „Alpina Por" u obavezi da započne radove na autoputu. Stav državnih organa Srbije jeste da je ugovor važeći i potpisnici treba da ga se pridržavaju u ispunjavanju obaveza i poštovanju rokova.
Zato vlada do 31. decembra neće raskidati ugovor, ali u pregovorima predlaže koncesionaru, ako nije u mogućnosti da ispuni obaveze i rokove, da bezbolno izađe iz ugovora. Taj predlog obuhvata ponudu Srbije da od koncesionara preuzme izgradnju autoputa uz isplatu dela troškova koje je „Alpina Por" do sada imala u ovom poslu. Srpski pregovarački tim insistira da u te troškove koncesionar može da računa samo poslove direktno vezane za koncesiju, kao što je, na primer, eksproprijacija zemljišta za izgradnju autoputa ili izrada projektne dokumentacije.
Ukoliko „Alpina Por" ne prihvati ovakvu ponudu Srbije, onda se čeka 31. decembar 2008. kada, inače, ugovor (prema odredbama koje sadrži) prestaje da važi, jer koncesionar nije obezbedio finansiranje i nije započeo radove.
U poslovnim krugovima ocenjuje se da ako država Srbija ostane pri svojoj ponudi, onda bi interes koncesionara bio da požuri sa odlukom da li će prihvatiti ovakvu ponudu.
Nikolić džoker demokrata
Partija ujedinjenih penzionera i G17 plus ne strahuju da bi zbog insistiranja na pojedinim temama i eventualnih neslaganja sa Demokratskom strankom, kao stožerom vladajuće koalicije, njihova pozicija u vlasti mogla biti na bilo koji način ugrožena, tvrde funkcioneri ovih partija. Posebno, kako kažu, ne očekuju da bi na njihovo mesto eventualno mogla da „uskoči" Srpska napredna stranka Tomislava Nikolića, iz koje stižu nagoveštaji da bi u određenoj situaciji mogli da podrže vladu.
I penzioneri i eksperti su pomirljivi i tvrde da su razmimoilaženja normalna stvar, ali i da razlike nikako nisu nepremostive toliko da bi mogle da utiču na sadašnji sastav vladajuće garniture.
Slični tonovi stižu i iz Demokratske stranke. Kako u izjavi za „Politiku" kaže Boško Ristić, poslanik ove stranke u republičkom parlamentu niko iz vladajućeg bloka ne ucenjuje ostatak vladajuće većine već se zalaganje za neke stvari može samo tumačiti kao borba za politiku sopstvene stranke.
Istovremeno, počele su spekulacije da manje stranke u koaliciji ne smeju mnogo da „talasaju" upravo u strahu da bi mogle biti zamenjene SNS-om. Tomislav Nikolić je najavio da će glasati za inicijativu opozicionih partija u Skupštini Srbije o nepoverenju vladi, ali je tokom proteklog vikenda napomenuo da ipak postoji mogućnost saradnje u slučaju eventualne velike krize u Srbiji i to u vidu manjinske podrške naprednjaka vladi.
Na pitanje da li u DS-u ipak računaju na naprednjake ako ih neke stranke budu ucenjivale, odnosno može li Nikolić demokratama da bude ono što je bio bivšem premijeru Vojislavu Koštunici - potencijalni partner i sredstvo za obuzdavanje apetita manjih stranaka, Ristić nije želeo direktno da odgovori. Prema njegovim rečima, demokrate očekuju da će SNS podržati sve političke projekte za koje su se sada opredelili kroz svoju programsku orijentaciju.
On naglašava da trenutno nema nijedne stranke koja bi bila spremna da sruši vladu. Velika svetska ekonomska kriza, kako kaže, kreše „vrhove zahteva" pojedinih partija tako da se svi usklađuju prema onome što je moguće, jer su svesni da se vlada ne može prostirati „preko gubera".
Njegove reči potvrđuju i u PUPS-u i u G 17 plus. Prema rečima Mome Čolakovića, šefa poslaničke grupe PUPS-a u parlamentu Srbije, oni nisu ostrašćena ideološka partija koja zateže na nekim stvarima. Na pitanje da li im je smanjen koalicioni potencijal posle pojave SNS-a, on kaže da se ne osećaju ugroženo, jer imaju čvrst koalicioni sporazum i uspešno ostvaruju svoje programske ciljeve.
A Željko Ivanji, poslanik G 17 plus, ne vidi kako bi Nikolićev SNS mogao da bude adekvatna zamena za G 17 plus u vladi.
On priznaje da je između njegove stranke i DS-a došlo do razmimoilaženja u vezi sa sporazumom o uvozu ruskog gasa, ali da to nikako nije razlog za napuštanje koalicije.
Nikad jača potraga
Sve bezbednosne strukture u Srbiji su na nogama. Vreme curi, a konkretnih rezultata još nema. - Nikada više, nikada ozbiljnije, nikada sveobuhvatnije nismo tražili Ratka Mladića - izjavio je u razgovoru za „Novosti" Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom.
- Nažalost, još nemamo trag koji bi vodio do Mladića, ali činimo bukvalno sve da dođemo do njega.
Rasim Ljajić kaže da će se te akcije će nastaviti narednih dana i nedelja, i "neće biti prekinute sve dok ne dođemo do Mladića".
Ljajić veruje da od glavnog tužioca Haškog suda Serža Bramerca "možemo da očekujemo krajnje objektivan izveštaj" koji će 10. decembra podneti Savetu bezbednosti UN.
"Verujem da će Bramerc konstatovati da postoji politička volja u Srbiji za završetak saradnje s Tribunalom, jer se uverio u ozbiljnost akcija koje sprovodimo. Mislim da u izveštaju neće koristiti termine - ni pozitivan ni negativan - kada je reč o saradnji Srbije s Tribunalom.
Ali, Bramerc nije neko od koga će zavisiti stav EU, iz razloga što neće davati politički izveštaj, niti želi da ocena ima političke implikacije."
- Problem ostaje Holandija, koja više ne insistira na pozitivnom izveštaju haškog tužioca, već na punoj saradnji Srbije sa Hagom. A za Holandiju ta puna saradnja znači samo - Mladić u Hagu.
- Uopšte ne želim da licitiram sa datumima ili da dajem obećanja, ali svi u vladajućoj koaliciji želimo da što pre nađemo Mladića.
Kamate u zasedi
Banke Inteza, Komercijalna, Rajfajzen i Hipo-Alpe-Adrija banka od juče primenjuju olakšice za klijente, a pridružiće im se ovih dana i Unikredit i Sosijete ženeral banka. Bankari su ukinuli naknadu za prevremenu otplatu kredita i počeli da primaju zahteve za produženje roka otplate i pretvaranje zajmova iz "švajcaraca" u evre, odnosno u dinare. Spremni su i da bez dodatnih troškova produže rok otplate pozajmica za još godinu dana.
Međutim, pitanje je kakav će konačni efekat ove mere imati. Jer, već juče, na dan kada su olakšice zvanično promovisane, banke su podigle kamate na dinarske pozajmice, na čak 36 odsto. Posle skupa u Narodnoj banci Srbije, delimično posvećenog i olakšicama, ispostavilo se da su bankari "doskočili" svojim obećanjima.
Na osnovu početnog interesovanja, građani bi najradije da svoje dugove produže za još 12 meseci i tako smanje iznose rata, kao i da pretvore stambene kredite vezane za "švajcarac" u evre, jer je švajcarska valuta u poslednja dva meseca u odnosu na dinar ojačala za 22 odsto, dok je evro skočio 13 odsto. Zbog pada kursa domaće valute, rate zajmova znatno su uvećane i pritiskaju kućni budžet.
- Olakšice koje smo počeli da primenjujemo važe za uredne klijente - kaže Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke.
Klijenti koji na vreme otplaćuju svoje rate, moći će po istoj kamati po kojoj su uzeli kredit da ga refinansiraju.
Na primer: Keš kredit na pet hiljada u evrima, sa kamatom od 16 odsto godišnje podrazumeva produžetak otplate po istoj kamati.
Prelazak na dinarski kredit podrazumeva kamate od 21 do 36 odsto. Banka vraća 20 odsto depozita uloženog kada je podizan dinarski kredit.
Đorđe Đukić, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, podseća da građani platu primaju u dinarima, pa bi trebalo u toj valuti i da se zadužuju i da se oslobode valutnog rizika. S druge strane, kamate na dinarske kredite su visoke. Ključno je da obrate pažnju na efektivnu kamatnu stopu na svaku vrstu kredita, jer ni zajmovi indeksirani u stranoj valuti nisu mnogo jeftini.
- Banke ne nude nove uslove građanima iz altruističih razloga, već da bi mogle da naplate svoja potraživanja - kaže Đukić.
PROCENTI
* INTEZA(potrošački kredit) od 25,20 do 33,12 odsto godišnje
* RAJFAJZEN (potrošački kredit) od 28,23 do 39,79 odsto godišnje
* KOMERCIJALNA (potrošački kredit9 od 24,21 do 28,29 odsto godišnje
Tri hica u bivšu suprugu
Medicinsku sestru Nataliju Marković (54) u hodniku Instituta za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije u Višegradskoj ulici 26, u ponedeljak oko 11 časova, ubio je bivši muž Dragoljub Božinović (61).
Nekadašnji suprug je, sa tri hica iz pištolja, medicinsku sestru smrtno ranio u vrat i glavu. Ona je odmah prebačena u Urgentni centar, gde je neposredno posle prijema preminula, dok se ubica predao policiji. Navodno, iza zločina se krije sukob oko stana, koji je pre 27 godina podelom imovine posle razvoda, pripao - žrtvi.
Natalija je oko sedam časova došla u neurohiruršku ambulantu na drugom spratu gde je radila na prijemnom šalteru. Nešto pre 11 časova u zgradu je ušao ubica. Delovao je normalno i smireno.
- Dragoljuba sam srela u hodniku - objašnjava medicinska sestra iz neurohirurške ambulante. - Ništa sumnjivo nisam primetila. Zaputio se ka šalterima. Odjednom je, međutim, zastao, izvadio mobilni i nekoga pozvao. Kada je završio, videla sam Natašu kako izlazi. Odmah su započeli svađu.
Kako je Božinović sve glasnije vikao, u hodnik je izašla Natalijina koleginica Slađa. - Čula sam žestoku raspravu, pa sam pošla da vidim šta se dešava - kaže koleginica. - Bili su u ćošku hodnika. Kada sam pogledala ka njima, ubica je prišao Nataši, zagrlio je rukom i izvadio pištolj. Onda je hladnokrvno pucao u nju!
Žena je krvava pala na pod. Božinović se okrenuo i šokiranoj koleginici rekao. - E, sad zovi policiju! Kao da se ništa nije dogodilo, seo je na obližnju stolicu.
Pucnjava je izazvala pravu paniku na drugom spratu poliklinike. Mnogobrojni pacijenti su se razbežali, a neki od njih su ušli u kancelarije i ordinacije. Obezbeđenje KC je dotrčalo i Božinoviću uzelo pištolj, registrovan na njega. Na mesto zločina, ubrzo je stigla i policija
Bez svesti, Nataliju su kolege prenele u obližnji Urgentni centar. Nažalost, tri metka u glavi i vratu nisu davali nikakvu nadu da će preživeti. Smrt je konstatovana u 11.15.
Prema rečima zaposlenih u poliklinici, Božinović je i ranije dolazio i maltretirao Nataliju. - Nije birao vreme kada će doći kod nje na posao - dodaju zaposleni u ambulanti. - Stalno ju je vređao i napadao. Bila je mirna i povučena žena, i retko kad bi se žalila.
Tokom policijskog uviđaja, ubica je sa lisicama na rukama više od tri sata bio u hodniku neurohirurške ambulante, na samo dva metra od mesta gde je pucao u nekadašnju suprugu. Veći deo vremena gledao je u zid. Nekoliko puta se okrenuo, a njegov hladan izraz lica koji se mogao videti kroz staklo ledio je krv u žilama. Neke Natalijine kolege htele su da se obračunaju sa ubicom.
- Pustite me da ubijem skota - vrištala je jedna medicinska sestra. - Pogledaj ga! Ko je on da nekome uzima život?
Spor oko stana, koji je Natalija dobila posle razvoda sa Dragoljubom, izbio je jer je ubica potrošio svoj deo imovine. Zato je u poslednje vreme pokušavao da bivšu suprugu natera da proda stan i njemu da deo novca.
Ona je to uporno odbijala i Božinović je počeo da je maltretira. U tome mu je, navodno, pomagao i sin Ilija kojeg ima upravo iz braka sa njom. Pretnje i uznemiravanja su poslednjih meseci bile sve češće, a Natalija je čak tražila i zaštitu policije.
SUKOB oko stana potvrđuju Vladimir i Jovana Jović, brat i sestra koji iznajmljuju stan broj pet u Tetovskoj ulici 47.
- Mi smo iznajmili stan preko tetke, neurohirurga i Natalijine koleginice - kaže Vladimir. - Natalijin sin je dolazio i raspitivao se otkuda mi u stanu. Pretio nam je i morali smo da ga prijavimo policiji. Kako kažu, Natalija je planirala da proda taj stan, ali je u poslednjem trenutku odustala i izdala ga.
NATALIJA Marković živela je u stanu broj osam u Savskoj ulici 15 na Savskom vencu sa majkom, sestrom i zetom. U ponedeljak, niko od njih nije želeo da priča sa novinarima, ali su nam zato pretili "lomljenjem opreme i batinama". Ipak, rekli su da je Dragoljub Božinović posle razvoda dobio dva stana koja je prodao, a sada je hteo da se domogne još jednog. U tome mu je pomagao i sin Ilija, koji je živeo sa njim i protiv kojeg je majka podnela nekoliko prijava.
DIREKTOR KC Srbije Đorđe Bajec naveo je da ovaj tragičan događaj govori koliko su ugroženi medicinski radnici na radnom mestu. Prema njegovim rečima, ustanova ima interno obezbeđenje od 95 ljudi, ali ovakve "ekscesne i čudne" situacije ne mogu se predvideti.
- Nigde u svetu, pa ni u Beogradu, u ustanovama ovakvog tipa nema metal-detektora, osim ručnih koji se koriste samo u posebnim situacijama - navodi direktor. - Neophodno je da medicinsko osoblje dobije status službenog lica.
U 2009. teško do viza i kandidature za EU
Evropske integracije su posao za celu Vladu i verujem da su svi ministri u Vladi svesni potrebe aktivnog i odgovornog učešća u ovom procesu. Očekujem da počnu brži, konkretni koraci na ispunjavanju evropskih obaveza, a od toga kojom brzinom ih budemo činili u velikoj meri zavisi da li će sledeće godine biti ukinute vize za građane i da li će Srbija dobiti status kandidata - kaže Milica Delević, nova direktorka Kancelarije za evropske integracije.
Hladni signali koji nam stižu iz Evropske unije poslednjih nedelja, sumnja da će Srbija uspeti da ispuni sve uslove da se naredne godine ukinu vize za zemlje EU rezultat su promene okolnosti unutar EU, ali i u svetu i cena koju plaćamo za dosadašnje kašnjenje, smatra Delevićeva i naglašava da je jako važno da se načelna privrženost EU integracijama prevede u konkretan rad, što znači veliki posao za Vladu i veliku odgovornost.
"Svako od nas će se truditi da Srbija postane spremna što ranije. Međutim, sam put je gotovo podjednako važan koliko i cilj. Jer tokom tog puta događa se transformacija zbog koje građani i žele da uđu u EU. Neće se stvari kao čarobnim štapićem promeniti od trenutka ulaska, već se menjaju tokom procesa usvajanja i primene evropskih zakona. Srbija želi da što pre postane kandidat, da se što pre nađe na beloj šengenskoj listi."
"Mislim da je potrebno više da gledamo kako mi ispunjavamo uslove nego kojim tempom EU može da nas primi. Građani sve više očekuju da se konkretno krene ka usvajanju zakona, a onda da se naglasak pomeri na njihovu primenu i da na taj način krenemo u ispunjavanje svega što građani vezuju za evropsku perspektivu."
