Izvor: RTS, 11.Nov.2009, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (11. 11. 2009.)
Novosti: Čekanje se isplatilo, Press: Srbija ostaje bez hleba!, Politika: Sudije određuju pritvor bez prisustva advokata, Blic: Srbija može da izgubi deo akcija NIS-a, pišu dnevne novine
Čekanje se isplatilo
Evropski parlament u četvrtak će dati svoju konačnu reč o ukidanju viza za građane Srbije, Crne Gore i Makedonije. Naime, predsednik parlamenta Jerži Buzek predložiće u sredu poslanicima da se na dnevni red uvede i rasprava o izveštaju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Tanje Fajon o viznoj liberalizaciji za zemlje zapadnog Balkana. Posle debate, evroposlanici će glasati u četvrtak pre podne.
Poznato je da parlament u ogromnoj većini podržava predstojeću viznu liberalizaciju, a stav poslanika će imati važan konsultativni značaj za mišljenje Saveta ministara zemalja članica EU, kada, uskoro, najverovatnije poslednjeg dana novembra, budu konačno odlučivali o ukidanju viza. Predsednik Evropskog parlamenta, Jerži Buzek, u razgovoru za "Novosti", smatra da na ovome sada ne bi trebalo stati.
„Danas smo u mnogo boljoj situaciji nego što je to bio slučaj pre deset ili petnaest godina. Balkanske zemlje sada stoje u redu za članstvo u Evropskoj uniji. Možemo, dakle, slobodno da kažemo da je ideja evropskih integracija pobedila u ovom delu Evrope. Mislim da je ovo, takođe, i veliki trijumf ideje Evropske unije. Za zemlje regiona zapadnog Balkana je veoma teško da ostvare sve uslove neophodne za prijem u članstvo. Možda bi trebalo da sačekamo malo duže. Ali, i dalje je to ideja koja nam pomaže da održimo balans, stabilnost i mir u ovom regionu."
„Evropska unija treba generalno da bude zainteresovana za integracije. Čak je i čekanje na prijem u EU veoma dobro. Moje stanovište je da treba da mislimo o budućim integracijama i drugih zemalja zapadnog Balkana, a ne samo Hrvatske."
- Ne mogu tačno da navedem datum. Mogu samo da vam prenesem iskustva moje zemlje. Mi smo proces evropskih integracija, zapravo, započeli početkom devedesetih. I, verovali smo da ćemo sigurno do 2000. biti punopravni član Evropske unije. Ali, postali smo to nekoliko godina kansije. Sve zajedno, trebalo nam je četrnaest ili petnaest godina da bismo se pripremili. Dakle, sve se razlikuje od slučaja do slučaja. Nikome nije bilo lako, pa nije ni balkanskim zemljama.
Buzek kaže da ne može tačno da navede datum kada bi srpski parlamentarci mogli da se pridruže svojim evropskim kolegama. „Ne mogu tačno da navedem datum. Mogu samo da vam prenesem iskustva moje zemlje. Mi smo proces evropskih integracija, zapravo, započeli početkom devedesetih. I, verovali smo da ćemo sigurno do 2000. biti punopravni član Evropske unije. Ali, postali smo to nekoliko godina kansije. Sve zajedno, trebalo nam je četrnaest ili petnaest godina da bismo se pripremili. Dakle, sve se razlikuje od slučaja do slučaja. Nikome nije bilo lako, pa nije ni balkanskim zemljama."
Srbija ostaje bez hleba!
Kako sada stvari stoje, Srbija iduće godine neće imati dovoljno pšenice za potrebnu proizvodnju hleba, saznaje Press! Jesenja setva i dalje traje, iako je trebalo da se završi još krajem oktobra! Agronom Radoslav Kovačević kaže za Pres da je u ovom trenutku zasejano samo 45 odsto planiranih površina i da je vrlo izvesno da ćemo sledeće godine morati da uvozimo pšenicu.
Da bismo imali dovoljno pšenice, ona mora da bude zasejana na oko 550.000 hektara, ali u Srbiji žitom nije zasejana ni polovina planirane površine.
- Jesenja setva pšenice kasni zbog loših vremenskih prilika i obilnih padavina. Međutim, najveći razlog jeste niska otkupna cena pšenice na tržištu, koja ne pokriva ni troškove repromaterijala - upozorava Kovačević.
On ističe da su ratari u Srbiji uvideli da od prodaje pšenice nema zarade i da zbog toga izbegavaju da je seju.
Direktor Udruženja „Žita Srbije" Vukosav Saković kaže za Press da proizvođači pšenice nemaju čime da budu zadovoljni u ovoj godini!
Sudije određuju pritvor bez prisustva advokata
U Okružnom sudu u Beogradu juče je određen tridesetodnevni pritvor jednom osumnjičenom za silovanje i jednom osumnjičenom za tešku krađu. To je učinjeno bez prisustva advokata, a njihovo saslušanje o krivičnim delima za koje se terete biće obavljeno kada advokati obustave štrajk. Pretpostavlja se da su po ovom „modelu" rešeni i drugi slučajevi hapšenja i privođenja u celoj Srbiji, u situaciji trodnevnog štrajka advokata.
Mnoge istražne sudije i tužioci u Srbiji juče su bile u nedoumici kako da postupaju u slučajevima privođenja osumnjičenih koji su uhapšeni u subotu, nedelju i ponedeljak, jer policijski pritvor, po zakonu, može da traje 48 sati, a štrajk advokata traje 72 sata, od ponedeljka do srede u ponoć.
Dvojici osumnjičenih za razbojništvo u Novom Sadu istražni sudija odredio je juče pritvor od 30 dana.
Juče su se u medijima pojavile nepotvrđene vesti o tome da je štrajkom advokata osujećena policijska akcija hapšenja jedne kriminalne grupe na teritoriji Srbije. Postavilo se pitanje da li policija uopšte može, bez prisustva advokata da hapsi, da zadržava osumnjičene u policijskom pritvoru i predaje ih istražnom sudiji na saslušanje u roku od 48 sati.
- Prisustvo advokata je obavezno u svim slučajevima hapšenja, bilo da je reč o izabranom braniocu ili advokatu po službenoj dužnosti. Zakonik o krivičnom postupku nije predvideo situaciju štrajka advokata i u praksi ne postoji zakonsko rešenje za sve moguće situacije u praksi ako policijski štrajk traje 72 sata a policijski pritvor 48 sati - rekao nam je beogradski advokat Marko Milović.
Uvođenje fiskalnih kasa u advokaturu, kaže on, jednostavno nije izvodljivo u svim situacijama, jer to znači da advokat iz Beograda mora nositi fiskalnu kasu sa sobom ako ide, na primer, u Niš na suđenje, da bi klijentu naplatio svoj izlazak na glavni pretres.
Predsednik Advokatske komore Beograda Vojislav Nedić izjavio je juče za „Politiku" da je štrajk advokata „u potpunosti uspeo".
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen rekao je juče da je ministarstvo još ranije dalo podršku Advokatskoj komori Srbije, jer fiskalne kase ne postoje nigde u zemljama Evropske unije.
Na naše pitanje da li je istina da su neka hapšenja odložena zbog štrajka, državni sekretar je rekao da su to samo medijske spekulacije i da je i to jedan od razloga zašto nije trebalo da dođe do štrajka advokata.
Srbija može da izgubi deo akcija NIS-a
Država bi mogla da izgubi deo akcija od ukupno 49 odsto u Naftnoj industriji Srbije kako bi nadoknadila gubitak koji je kompanija zabeležila u 2008. godini. Za sada sve zavisi od zahteva ruskog partnera.
Nakon što je i druga revizorska kuća „Ernst i Jang" potvrdila gubitak Naftne industrije Srbije „ne manji od osam milijardi dinara" za 2008. godinu, jedino je jasno da se u budžet Srbije neće sliti ni dinar prihoda ove kompanije.
Na sva ostala pitanja i nedoumice ni vlasti ni članovi Upravnog odbora NIS sa srpske strane nisu imali odgovor. Tako ostaje nejasno kako se od dobitka od tri milijarde stiglo do gubitka od osam milijardi, kao i ko će odgovarati za to i kada.
Naime, kompanija je u martu ove godine najpre iskazala dobitak od 2,3 milijarde dinara, da bi vrlo brzo posle toga bilo saopšteno da je u 2008. godini NIS poslovao sa gubitkom. Ruska strana je angažovala nezavisnog revizora KPMG koji je utvrdio da je ova naftna kompanija zabeležila gubitak od osam milijardi dinara.
Srbija je, kao manjinski akcionar NIS-a, iskoristila svoje zakonsko pravo da angažuje novog revizora da obavi specijalno češljanje finansijskog izveštaja NIS-a za 2008. godinu.
