Izvor: RTS, 14.Okt.2012, 14:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak viza nepravedna kazna
Ponovnim uvođenjem viza za putovanje u države šengenskog prostora bili bi kažnjeni građani Srbije koji ni na koji način nisu odgovorni za problem lažnih azilanata, rekao premijer Dačić. Problem azilanata moguće je rešavati u saradnji sa EU tako što bi se ulagalo u elektronski nadzor granica i ravnomeran ekonomski razvoj Srbije, kaže Dačić.
Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić istakao je da bi ponovnim uvođenjem >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << viza za putovanje u države šengenskog prostora bili kažnjeni građani Srbije koji, kako je istakao, ni na koji način nisu odgovorni za problem lažnih azilanata.
Dačić je novinarima u Dragincu izjavio da bi se ponovno uvođenje viza na veoma težak način odrazilo na odnose Srbije i EU.
Kako je objasnio, problem lažnih azilanata nemoguće je rešiti preko noći jer to je, pre svega, ekonomsko pitanje, niti drastičnim, represivnim merama jer bi Srbija, prema njegovim rečima, bila optužena za kršenje ljudskih i manjinskih prava.
Podsetivši da su lažni azilanti u 90 odsto slučajeva Romi i Albanci, Dačić je rekao da se taj problem ne može rešavati tako što bi se građani tih nacionalnosti na granici izbacivali iz autobusa.
"U zaključcima EU stoji da bi trebalo da se izvrši inkluzija Roma i ekonomski razvoj područja na kojima oni žive. To stoji i u našim zaključcima. Ja bih voleo da je to moguće uraditi sutra, ali to nije moguće zato što je reč o problemu ekonomskog razvoja koji treba da usledi u narednim decenijama, a ne može da bude realizovan sutra", rekao je premijer.
Dačić je objasnio da je problem azilanata moguće rešavati u saradnji sa državama EU tako što bi se ulagalo u elektronski nadzor granica i ravnomeran ekonomski razvoj Srbije. Istakao je da, i pored finansijskih problema, Srbija ipak uspeva da suzbije broj ilegalnih migranata.
Premijer je izrazio bojazan da je problem lažnih azilanata, ipak, samo izgovor onima koji bi želeli ponovno uvođenje viza za državljane Srbije jer se takvi zahtevi sve češće čuju iz Francuske i Holandije koje uopšte nemaju problem lažnih azilanata iz Srbije.
Složena procedura za vraćanje viznog režima
Nemačka, Belgija, Švedska, Francuska, Holandija i Luksemburg krajem oktobra mogli bi da zatraže pokretanje procedure za vraćanja viza stanovnicima balkanskih zemalja. Pismo upozorenja tih zemalja, da će, ako se nastavi povećanje broja lažnih azilanata, pokrenuti mehanizam za supsenziju bezviznog režima, stiglo je u Vladu Srbije.
Mogućnost suspenzije bezviznog režima, zbog porasta broja lažnih azilanata, predložena je 2011. godine. Kako je za vraćanje viza potrebna je ista procedura kao i za njihovo ukidanje, o tom predlogu, prvo mora da glasa Evropski parlament a potom da ga usvoji i Evropski savet.
"Od kada je Srbija dobila bezvizni režim, već od prvih meseci, suočavamo se sa takvom mogućnošću. To je izazvano većim brojem naših državljana koji u zemljama EU traže azil. To sada nije realnost, ali kako se budemo približavali momentu usvajanja te regulative to će biti mnogo izvesnije", kaže Vladimir Petronijević iz organizacije Grupa 484.
Srpska policija pojačala je kontrolu a, u dogovoru sa nekim državama Unije, procedura za rešavanje zahteva za azil naših građana je ubrzana. Tako se, osim u Švedskoj i Belgiji, broj zahteva, posle promene procedure smanjio kao i u Luksemburgu gde je broj lažnih azilanata iz Srbije manji za dve trećine.
Načelnik Uprave granične policije Nenad Banović ističe da se jedino zajedinčkim odnosom prema tom problemu može nešto uraditi. Banović, međutim, navodi da je u ovom slučaju Nemačka sama sebi napravila problem.
"U Nemačkoj je naknada za tražioce azila bila 400 evra za tromesečni period. Pre izvesnog vremena, Ustavni sud je ponišito tu odluku i izjednačio socijalna davanja za tražioce azila sa davanjima za saocijalno najugroženije kategorije nemačkog stanovništva, i sad to iznosi nešto preko 800 evra. Na taj način Namačka je sama sebi odmogla", kaže Banović.
Načelnik Uprave granične policije najavio je da će u ponedeljak, prilikom susreta sa oficirima za vezu ambasade Nemačke, zatražiti sastanke sa kolegama iz bavarske policije kako bi bio razmotren problem sve većeg broja lažnih azilanata iz Srbije i istakao da će se i sa drugim članicama EU tražiti rešenje tog problema.
Smanjen broj azilanata iz Srbije
Pre dve godine u Evropskoj uniji registrovano 17.000 lažnih azilanata iz Srbije, a prošle godine 10.000. U prvih osam meseci ove godine registrovano 2174 samo u Nemačkoj.
Nemački političari, među kojima se naročito ističe bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman, poslednjih dana glasno su zahtevali da se zbog povećanja broja azilanata ponovo uvedu vize za te dve zemlje.
Ekspert Evropske inicijative za stabilnost Aleksandra Stiglmajer, međutim, tvrdi da su šanse za vraćanje viznog režima minimalne i ističe da u EU za sada ne postoji mehanizam kojim bi se ovaj zahtev brzo i jednostavno sproveo.
"Ni jedna zemlja Evropske unije, pa ni Nemačka, ne može jednostrano da suspenduje bezvizni režim, jer bi to predstavljalo grubo kršenje Šengenskog sporazuma", objašnjava Stiglmajerova za Tanjug.
Međutim, Stiglmajerova ukazuje da postoji mogućnost da se usvoji mehanizam koji je Evropska komisija predložila u maju 2011. godine, kojim se predviđa da se države po hitnom postupku mogu skinuti sa bele šengenske liste, ako se broj zahteva za azil naglo poveća.
