Izvor: Blic, 09.Nov.2009, 09:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pohvala praktičnog uma
Kad nam za jedno četrdeset dana ukinu vize za putovanja u zemlje Evropske unije bićemo bliži Evropi, ali pravo pitanje za nas jeste da li ćemo iz te novouspostavljene blizine nešto da naučimo.
Uzmimo za primer prošlonedeljenu vest, odnosno inicijativu Slovenije, prihvaćenu na nadležnom mestu u Briselu, da se s ukidanjem viza za građane Srbije ne čeka do 1. januara 2010. godine, već da to počne da važi od 19. decembra ove godine.
Rekao bi čovek da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tih dvanaest dana gore-dole ne znače baš mnogo. Pa kad smo čekali poduže od 12 godina, možemo još to malo. Ali ako nama koji u svakoj priči baratamo najmanje s vekovima 12 dana ne znači ništa - znači njima.
Tad, otprilike, počinju božićne rasprodaje i duh praktičnog uma izašao je iz trgovačke boce. Kad nas već puštaju unutra, nek ima tu i neke praktične koristi. A najbolja je ona koja se vidi u kasi.
Manja je korist od nas ako se, kao građani Evrope, u smislu viza, na evropskom tržištu pojavimo posle Božića. Istina, bije nas glas, a i sami znamo da u opštem smislu nismo nešto pri parama, ali trgovci najradije citiraju izreku da i sitna para veseli čoveka.
Tako ćemo, izgleda, biti u prilici da koliko-toliko, prema mogućnostima, popravimo saldo evropskih božićnih kupovina, što je odavno jedan od ozbiljnih barometara kretanja nacionalnih ekonomija.
Ne mora čak ni da znači da će naš saldo da bude mali. Evropa je, u geografskom smislu, bukvalno iza svakog ćoška, pa se može ispostaviti da je jeftinije snabdeti se u Segedinu nego u nekom od ovdašnjih megastorova.
Ali i naši trgovci su ljudi praktičnog duha. Ne treba sumnjati da će odgovoriti na taj božićni izazov i da će, bez obzira na raspored crvenih slova u našem crkvenom kalendaru, uzvratiti udarac božićnim rasprodajama, samo što će se te akcije malo drugačije zvati.
Eto vam, poštovani čitaoci, primera koristi od Evrope. I evropskih integracija. Izoštrava se konkurencija. Povećava mogućnost izbora. Gde ću kupovati i hoću li se skijati u Kortini ili na Kopaoniku koji je, uzgred rečeno, skuplji?
Ovde se inače često potcenjuje praktični um kao oblik nižeg ispoljavanja ljudskosti, nečeg nedostojnog naroda koji se zaglibio u istoriji i politici i koji neki put i na silu čuva svoje osobenosti.
Eto, na primer, taj Božić. Kako su Grci mogli da ga prilagode zapadnom kalendaru i da ne izgube - pravoslavlje?
