Izvor: Sportski Žurnal, 22.Sep.2012, 11:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

PETA LIČNA: Dijagnoza

Piše: Danilo ŠotraStalno me zapitkuju prijatelji šta mislim o igrama košarkaša u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Sloveniji. Čude se što se ne oglašavam na ovim stupcima. Očigledno, naši momci su još jednom ustalasali javnost, nažalost, kao i mnogo puta poslednjih godina, u negativnom smislu.
Prvo sam se branio da sam ove utakmice praktično gledao „na jedno oko”, jer se radilo o potpuno nevažnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << takmičenju koje za nas ima samo formalni značaj, jer ne postoji ni teorijska mogućnost da ne izvadimo slovenačku vizu! Međutim, kada smo zaređali sa šokantnim igrama i što je mnogo važnije senzacionalnim porazima, otvorih na kraju oči da se uverim šta se to zbiva sa doskora dikom i ponosom našeg sporta.
Sam sebi nisam mogao da poverujem! U konkurenciji ekipa „druge i po” evropske klase (Crna Gora, Izrael), jednom iz trećeg razreda (Estonija) i dve sa samog dna (Slovačka, Island), momci za koje po navici govorimo da su bili i prvaci sveta, do poslednjeg časa su se borili da uhvate poslednji voz koji će nas, sa preostale 23 reprezentacije, odvesti u Ljubljanu!?
Vrag je očigledno odavno odneo šalu, pokazuje to i sve što se sada događa, prilikom rezimiranja jedne od bruka koje nažalost potresaju doskora naš najtrofejniji sport. Ljudi, uglavnom oni najodgovorniji, koji vode nekada uzornu organizaciju, kao da nisu svesni svega što ovog časa okružuje koševe usred srpske zemlje.
S tim u vezi, vratio bih se na pitanje koje već godinama uzaludno postavljam svim relevantnim sportskim i političkim faktorima ove zemlje. Mene, a verujem i vas, zanima da li jedna zemlja ovako urušena, sa propalom ekonomijom, moralom u neznatnim tragovima, u kojoj caruje lopovluk (finije rečeno: korupcija), puna svakojakih gafova, može uopšte da računa na sportske trofeje obično rezervisane za mnogo bogatije i pametnije?
Čini se da je najbolji odgovor na ovo pitanje dao poznati književnik Svetislav Basara koji je napisao da nije slučajno što smo u Londonu osvojili medalje tamo gde se maklja i puca, znači nacionalnim srpskim vrednostima. Ja bih dodao da na znamenja u sportovima kojima smo se do sad najviše dičili (košarka, rukomet, odbojka, nekada davno i fudbal) teško možemo računati.
Koliko je sve ovo istina, a koliko plod mog tradicionalnog pesimizma, videće se uskoro, zadržimo se na jednoj apsolutno nepobitnoj tvrdnji. Čak i da su tačna moja katastrofična predviđanja o našoj sudbini, ne samo sportskoj, nedopustivo je da nas u sportu tako blistave prošlosti takoreći bez po muke prebije selekcija, da se niko ne naljuti, jedne takoreći mesne zajednice u evropskim okvirima – Estonije! U velesilama kao što su Crna Gora i Izrael da i ne govorim.
I sada, kada se ovaj tradicionalno razjedinjeni narod konsenzusom složio u tvrdnji da je to neviđena bruka i sramota, jedna od najvećih u istoriji jugoslovenske i pogotovo srpske košarke, zaprepašćuju me argumenti nekih usamljenih vodećih faktora naše košarke koji su se usudili da izađu pred javnost!
Jedini pravi stručnjak koji je ostao među vodećim ljudima KSS, Dušan Ivković (Stručni savet je na volšeban način raspušten), isto kao i lane, tvrdi da su povrede najveći razlog za brojne rane u kvalifikacijama. Usudio bih se da se usprotivim ovako uprošćenom gledanju na stvar konstatacijom da smo jednu Estoniju morali hladno da preslišamo čak i bez dve prve postave!?
Od selektora još nismo ni reč čuli o vidljivoj desinhronizaciji stručnog štaba i kandidata za državni tim i masi drugih problema za koje ovde nema dovoljno prostora. Sa zanimanjem čekam zvanični izveštaj, nešto slutim da će, isto kao prošle godine posle Litvanije, sve što nije valjalo biti gurnuto pod tepih?
O haosu i nesumnjivom rasulu u KSS, barem kada je stručni deo u pitanju (u organizacionom pogledu tvrde da je situacija mnogo bolja) dovoljno govore i reči potpredsednika KSS Dejana Bodiroge koji je naprasno rešio da napusti stakleno zvono kojim je poslednjih godina poklopljen skoro ceo Savez i prevashodno ceo državni tim.
Dobro jutro Kolumbo. Drugi čovek Saveza, posle Dušana Ivkovića najodgovorniji za rad sa reprezentacijom, tvrdi da kriza naše košarke traje od 2002. godine!? Pa, dragi moj prijatelju, da si čitao „Žurnal” mogao si da vidiš takvu tvrdnju još pre desetak godina, izrečenu od dole potpisanog.
Tada, baš kao i sada, bio sam žestoko napadan od čelnika Saveza da olajavam i rasturam jednu uzornu organizaciju. Ko je bio u pravu, prosudite i sami. Takođe, kada si sve to znao, što se ne oglasi ranije!?
Najviše su me zasmejale reči nekada jednog od najboljih evropskih košarkaša (sjajno teranje lopte nažalost ne mora da bude dovoljno za isto tako blistavu stručnu karijeru), kako slede analize (baš mnogo volim analitičare svih fela) pa onda razmatranje urađenog sa predsednikom Saveza, potpredsednicima i članovima Upravnog odbora!
Pogledaj vesti o: Vize

Nastavak na Sportski Žurnal...