Izvor: Danas, 08.Sep.2015, 12:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ožiljci velikog požara
Kada drugi put idete u Hilandar, nema više nepotrebne nervoze oko tehničkih detalja - ulazne vize za Svetu goru - " diamonitiriona", broda, oko straha da se nešto ne uradi pogrešno - već je sva čovekova pažnja usmerena baš tamo kuda i treba.
Na trajekt su se ukrcale stotine ljudi, što monaha sa Svete gore koji su se vraćali sa svojih zadataka i poslušanja, što monaha i sveštenika iz drugih hrišćanskih crkava, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << što nas poklonika, a bilo je tu i ljudi koji, jednostavno, rade na Svetoj gori, na primer - kao građevinci u obnovi pojedinih manastira. Odmah je započela uobičajena zabava sa galebovima koji su u letu, spretno, hvatali komade hleba koje su putnici bacali sa broda. I kako bi se koji galeb najeo, a još češće prejeo, samo bi lagano aterirao na površinu mora i ostao iza nas, da se ljuljuška na talasima, dok nanovo ne ogladni.
Ploveći duž obale Svete gore, mogu se po šumama jasno videti ožiljci od onoga velikoga požara iz 2012. godine, koji je danima žario i palio - dramatično ugrožavajući Hilandar, ali i Uranopolis. Zahvaljujući izuzetnom naporu svih raspoloživih ruku u borbi protiv požara, ali i zahvaljujući molebanu i litiji koje je manastirsko bratstvo održalo na samoj liniji požara, noseći sa sobom ikonu Bogorodice "Utešiteljku tuge" i deo Časnog krsta - požar je pobeđen. Jer već sledećeg dana, nebo se otvorilo nad požarom i veliki pljusak je ugasio vatru koja je već bila prišla na par stotina metara do Hilandara.
Već na iskrcavanju u Jovanjici primetili smo da je sa nama i velika grupa sa svojim vodičem. Ispostavilo se da je to grupa koja je došla preko pokloničke agencije SPC - "Dobročinstvo", predvođena (čuvenim) Vladanom Seferovićem. I tako, od stupanja na tlo Svete gore, mogli smo da slušamo njegove priče, prave besede, o istoriji, ali i današnjici, Svete gore i Hilandara, o monasima, o gostima - poznatim i nepoznatim, o istorijskim činjenicama i legendama. A Vladan ovamo, u Hilandar, dolazi već dve decenije, pa je neverovatno sa kakvim entuzijazmom on i dalje, svakoj novoj pokloničkoj grupi, prenosi te hilandarske priče (i razne hilandarske zgode). A monasi, koji su, barem mi se tako činilo, izgledali prilično umorno - dan posle Vidovdana, posle svih priprema i dočeka ogromnog broja gostiju za taj veliki praznik - čim bi videli Vladana - odmah bi širili usta u osmeh i ruke u široki zagrljaj, presrećni što je on opet tu sa njima.
Ono što je svakako najvažnije, to je da je proletos počela obnova Belog konaka, i da sve već izgleda kao da se radovima nazire kraj (za razliku od stanja od pre tri godine). Koliko god još godina bilo potrebno da se sve dovede u stanje od pre velikog požara, 2004. godine - biće Hilandar - ponovo lepši i stariji nego ikada!
