Izvor: Blic, 31.Dec.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Overena viza za ostanak na Balkanu
Ostaje iza nas još jedna burna godina kojom su, kao i u mnogim prethodnim, dominirale svađe političara, ekonomska kriza koja je dodatno utanjila novčanike građana... I uz sve to - dodatno i uočljivo snažnije prisustvo međunarodne zajednice u BiH. Mada se u prvi mah činilo kako će ova godina izroditi ustavnu reformu, na kraju se ipak pokazalo da je i 2009. bila pozornica za zabavu naroda jer je repertoar političkog teatara obilovao raznim monodramama i tragikomedijama, a u skoro svakom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << komadu zaplet – svi se u sve razumeju, niko ni o čemu ne može da se dogovori.
Zato ne treba ni da čudi što smo ponovo izgubili bitku za bezvizni režim i što je visoki predstavnik i dalje glavni šef u BiH. Činjenica je i da idemo u susret novim izborima, pa je to mnogima bilo opravdanje što su i 2009. prioritet imali politički događaji, koji po ustaljenom receptu najlakše skreću pažnju sa stvarnih životnih problema i dobar su mamac za ubiranje političkih poena. U tradicionalnom pregledu događaja po kojima ćemo pamtiti odlazeću godinu, „EuroBlic" vas hronološki vraća kroz minulih 12 meseci.
INCKO
Nakon što je njegov prethodnik Miroslav Lajčak naprasno odlučio da napusti funkciju visokog predstavnika u BiH, austrijski diplomata Valentin Incko imenovan je za novog šefa OHR u BiH. Inckovom izboru prethodile su brojne konsultacije u Briselu, budući da su mnoge zemlje kandidovale svoje predstavnike na tu funkciju. Ipak, ambasadori Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira, na sastanku održanom u Sarajevu sredinom marta zvanično su imenovali Valentina Incka za novog visokog predstavnika u BiH. Kao prioritet u svom radu Incko je najavio podršku političarima BiH da u 2009. postignu dogovor o ustavnoj reformi, ukazujući im da politički pregovori nemaju alternativu.
PRUD
Da će ovo biti politički zanimljiva godina već u januaru nagovesto je trojac Dodik-Tihić-Čović, unoseći dogovor iz Pruda o ustavnim promenama, rešavanju pitanja državne imovine i popisa stanovništva u BiH. Trojac je ovim dogovorom dotakao i pitanja teritorijalnog uređenja BiH, što se kasnije ispostavilo kao kamen spoticanja za njihov konačan dogovor o ustavnoj reformi.
REZOLUCIJA
Novi politički nemir u BiH donela je Rezolucija Evropskog parlamenta kojom je 11. jul proglašen danom sećanja na genocid u Srebrenici u celoj EU. Na odluku evroparlamentaraca usledile su žestoke reakcije iz RS i poruka: nisu uvažene činjenice da je na području Srebrenice poginulo i oko 3.500 Srba.
ŠPIRIĆ
Zbog čestih razmirica vladajućih na državnom nivou, sasvim očekivano i kabinet Nikole Špirića već na početku godine dočekali su novi potresi. Ministri iz SDA uslovili su svoje prisustvo na sednicama Saveta ministara BiH, dok se ne imenuje novi vršilac dužnosti direktora Direkcije za evropske integracije BiH. Naime, u SDA su ocenili da je odluka o imenovanju Špirića na mesto v.d. direktora Direkcije nezakonita i da šteti interesima BiH. U Špirićevu odbranu stale su njegove stranačke kolege ocenjujući kako ovakav bojkot zapravo otkriva glavne aktere blokade Saveta ministara. Prepucavanja o podeli ključnih pozicija u državnim institucijama dominirala su do kraja godione, a zahvaljujući ukoru iz Brisela jedino je Direkcija za evropske integracije dobila novog šefa - Nevenku Savić.
PDP
Početkom februara u PDP su odlučili da raskinu koaliciju sa SNSD, nakon što je IO SNSD odbio zahteve kojima je PDP uslovio dalji razvoj koalicionih odnosa. Naime, u PDP su tražili da SNSD prihvati realizaciju nekoliko projekata razvojnog karaktera i projekata zaštite interesa građana RS, smanjenje stope PDV, povećanje stope izdvajanja u poljoprivredi, te projekat bržeg zapošljavanja i razvoja istočnog dela Srpske. SNSD je ocenio da su uslovi PDP neprincipijelni i negativni i da imaju za cilj destabilizaciju političkog života i političke situacije u RS. Nakon toga lider PDP Mladen Ivanić podneo je ostavku na mesto predsedavajućeg Doma, a ubrzo potom Savet ministara napustili su i zamenici ministara iz PDP Igor Crnadak i Veselin Poljašević.
DODIK
Pomoćnik direktora SIPA Dragan Lukač uručio je mimo znanja direktora Mirka Lujića Tužilaštu BiH izveštaj o počinjenom krivičnom delu protiv 15 osoba, uključujući i premijera Srpske Milorada Dodika. Izveštaj je naišao na oštre osude u Srpskoj, a vodeći ljudi ovog entiteta ocenili su to kao direktan udarac na poziciju RS i najavili povlačenje svojih predstavnika iz zajedničkih institucija. Tužilaštvo BiH još vodi istragu u vezi sa ovim slučajem.
PREDSEDNIK
Predstavnici parlamentarnih stranaka sa sedištem u RS podržali su platformu predsednika RS Rajka Kuzmanovića o ustavnim promenama. U platformi je navedeno da u eventualnim ustavnim promenama, RS ostaje jedinstvena sa svojim nadležnostima, teritorijom i ostalim pravima zagarantovanim Dejtonskim sporazumom, kao i da se zadrži mehanizam entitetskog glasanja u institucijama BiH. Predstavnici RS istakli su da RS ovim ne pokreće ustavne promene i da platforma koju je sačinio predsednik Kuzmanović predstavlja okvir za eventualne ustavne promene u kojoj je navedena neupitnost RS u političkom i teritorijalnom smislu. Predsednikovu Platformu podržala je i NS RS.
AMANDMAN
Narodna skupština RS usvojila je ustavni amandman koji je bio jedan od ključnih uslova za završetak supervizije u Brčko distriktu i transformaciju OHR. Mada se nakon usvajanja amandamana za Brčko i na državnom nivou očekivalo da će supervizija u Distriktu biti brzo ukinuta, to se još nije dogodilo, jer nisu ispunjeni preostali uslovi iz konačne arbitražne odluke.
KRAJIŠNIK
Žalbeno veće Haškog tribunala osudilo je Momčila Krajišnika, bivšeg predsednika NS RS i bivšeg srpskog člana Predsedništva BiH na 20 godina zatvora, čime mu je za sedam godina smanjena kazna. Žalbeno veće podržalo je prethodnu presudu da je Krajišnik kriv za prisilno preseljavanje i progon nesrpskih civila tokom rata u BiH, a ukinulo ranije presude sudskog veća za ubistvo, istrebljenje i progon.
SNSD
Ustavne promene unele su razdor i u pojedinim strankama. Mada su u SNSD uveravali javnost kako nema raskola u njihovim redovima, činjenica je da su poslanici i delegati te stranke u Parlamentu BiH iznosili različite stavove u vezi sa odlukom Doma naroda o pristupanju izmenama Ustava BiH. Naime, delegati u Domu naroda su prihvatili odluku o pristupanju ustavnim promenama, čemu se protivili njihovi poslanici u Predstavničkom domu. Međutim, zbog političkih neslaganja vodećih stranaka na državnom nivou, ideja o pokretanju ustavne reforme u parlamentu BiH nikada nije realizovana.
UBISTVO
U prostorijama SDS u Doboju ubijen potpredsednik te stranke i potpredsednik SO Doboj Branislav Garić. Nakon ubistva policiji se odmah predao vlasnik građevinske firme «Građpromet» u Doboju Rajko Savić. Policija je tada saopštila da je Savić priznao ubistvo, ali se pred sudom izjasnio kao nevin. Postupak protiv Savića je u toku.
ZAKLJUČCI
Visoki predstavnik u BiH postavio je u maju rok NS RS da do 11. juna poništi zaključke u vezi sa Informacijom o efektima prenosa nadležnosti sa RS na nivo BiH. Inckovoj konačnoj odluci prethodili su brojni pregovori na relaciji Banjaluka-OHR, ali je NS RS ipak usvojila zaključke, a Incko iskoristio svoja ovlašćenja i poništio ih. Inckovoj odluci prethodila je još jedna sednica PIK pri čemu je potvrđeno da je visoki predstavnik konačni autoritet za tumačenje civilnih aspekata sprovođenja Dejtonskog sporazuma.
BRANKOVIĆ
Premijer FBiH Nedžad Branković podneo je u maju neopozivu ostavku. O svojoj ostavci, Branković je pismom obavestio i predsednika SDA Sulejmana Tihića u kojem je naveo da "izraženu volju većine na Kongresu SDA doživljava kao podršku Tihićevom zahtevu za njegovom ostavkom”. "Želim da vas informišem da to prihvatam kao stav stranke koja me i predložila na ovu funkciju, i to u ovom trenutku želim da ispoštujem i provedem”, naveo je Branković.
LJUBIĆ
I ministar transporta i komunikacija BiH Božo Ljubić odlučio je u maju da podnese ostavku. Ljubić je tvrdio da je to učinio iz privatnih razloga, te je za svog naslednika predložio Rudu Vidovića, koji je kasnije i imenovan na tu poziciju.
BAJDEN
Drugu polovinu maja obeležio je dolazak potpredsednika SAD Džozefa Bajdena BiH, gde se sastao sa vodećim političarima BiH. Bajden se zabrinuo zbog pravca kojim se kreće BiH, a posebno zbog nacionalističke retorike. On je pozvao domaće političare da pokrenu ustavnu reformi.
GLAVAŠ
Branimir Glavaš osuđen je pred Županijskim sudom u Zagrebu na deset godina zatvora zbog ratnih zločina protiv srpskih civila u Osijeku 1991. nakon čega je pobegao u BiH gde se i danas nalazi. Slučaj Glavaš indirektno je naterao vlasti u BiH i Hrvatskoj da pokrenu pitanje izručenja begunaca. Potpisivanje wsporazuma očekuje se početkom iduće godine.
MUJEZINOVIĆ
Naklon brojnih konsultacija prvo unutar SDA, a zatim i na nivou predsedništva FBiH Mustafa Mujezinović imenovan je sredinom juna za novog premijera FBiH. Mujezinović je zatekao loše finansijsko stanje u tom entitetu i pretnje štrajkom socijalnih kategorija i to u momentu kada su usledili i pregovori sa MMF o stend baj aranžamnu za BiH, koji je na kraju odobren u iznosu od 1,57 milijardi KM.
TRAKTORI
Početak leta obeležila je pomalo komična situacija, kada se Sporazum između Srbije i RS o isporuci IMT traktora pretvorio u svojevrsnu bruku. Naime, nakon što su ministri pred novinarima uručili ključeve farmerima, oni su nakon zvanične ceremonije kući otišli «praznih ruku». Prva isporuka desila se tek mesec dana kasnije i to najviše zahvaljujući medijskom pritisku.
BOŠNJACI
Da sledi i politički vruće leto svojim potezom najavili su i bošnjački delegati u Veću naroda RS. Obustavili su rad u Veću naroda RS zahtevajući od Ustavnog suda RS da izmeni svoj Poslovnik o radu. Zbog godišnjih odmora, svojevrsna blokada Veća naroda RS trajala je do jeseni, a o čitavoj priči očekuje se i izjašnjavanje Ustavnog suda BiH, početkom iduće godine.
CEFTA
Kao što je prošle godine BiH potresala afera nestanka originala Dejtonskog mirovnog sporazuma, slična situacija dogodila se i u ovoj godini kada su u nadležnim državnim institucijama utvrdili kako je nestala i overena kopija originalnog Sporazuma o centralnoevropskoj zoni slobodne trgovine (CEFTA). Zvanično - dokument još nije pronađen.
SADOVIĆ
Predstavnički dom parlamenta BiH u julu je, na zahtev predsedavajućeg Saveta ministara BiH Nikole Špirića, smenio ministra bezbednosti BiH Tarika Sadovića, koji je odbijao da se povinuje zahtevu svoje stranke da sam podnese ostavku. Sadović je rekao da će podneti ostavku samo u slučaju ako lider SDA Sulejman Tihić javno kaže da je podlegao pritisku, pre svega predstavnika međunarodne zajednice.
KALINIĆ
Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko u avgustu je ukinuo sankcije za bivšeg lidera SDS Dragana Kalinića, te za Savu Krunića, Jovu Kosmajca i Nemanju Vasića koje je u junu 2004. godine sa funkcija smenio tadašnji visoki predstavnik Pedi Ešdaun. Kalinić se još nije zvanično vratio u politički život RS.
INTERES
Mada su potvrdili da su i dalje politički protivnici, lideri SNSD i SDS Milorad Dodik i Mladen Bosić približili su u septembru pojedine stavove «zarad interesa RS». Dvojica lidera usaglasila su se da se u eventualnoj ustavnoj reformi ne sme dovoditi u pitanje entitetsko glasanje, da treba ukinuti sankcije osobama kojima je OHR zabranio političko delovanje, da visoki predstavnik treba da ode iz BiH i da stranim sudijama i tužiocima ne treba produžiti mandat u BiH. Međutim, političke razmirice o ključnim političkim pitanima su nastavljene.
NAMETANJE
Visoki predstavnik nametnuo je u septembru i set zakona koji bi trebalo da omoguće zaključenje supervizije nad Distriktom Brčko. Vlasti u RS odbile da su sprovedu nametnute odluke i objave ih u "Službenom glasniku RS”. Sukob RS I OHR u vezi sa snabdevanjem distrikta strujom još traje, a neizvesno je hoće li Brčaci zbog tih razmirica od 1. juanuara imati struju.
ČLANICA
Bosna i Hercegovina postala je u oktobru nestalni član Saveta bezbednosti UN. Po mnogim ocenama ovo članstvo trebalo bi da poboljša njen imidž, jer će učestvovati u svim važnim pitanjima svetske politike i koja se tiču međunarodnog mira i bezbednosti.
BUTMIR
Veći deo oktobra obeležili su pregovori domaćih politički lidera predvođeni američkim i evropskim diplomata o ustavnim promenama u BiH. U vojnoj bazi Butmir u Sarajevu započeta je serija pregovora, ali koji još nisu rezultirali dogovorom. Predstavnici međunarodne zajednice uveravaju kako još nisu odustali od tih razgovora i da veruju da je moguće postići dogovor i neka od rešenja primeniti već na narednim opštim izborima. Međutim, pojedini lideri proglasili su butmirski proces propalim.
SLOBODA
Bivša predsednica RS Biljana Plavšić oslobođena je u oktobru iz švedskog zatvora Hisenberg nakon što je odslužila dve trećine kazne izrečene zbog ratnih zločina. Njen izlazak iz zatvora izazvao je brojne rekacije u FBiH i regionu, ali je ona izjavila kako se više neće baviti politikom.
PRESUDA
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu osudio je pre nekoliko dana BiH zbog diskriminacije Jevreja i Roma, jer im je uskraćeno pravo da učestvuju u izborima i da budu birani na najviše funkcije. Od vlasti BiH očekuje se da uskalde Ustav BiH sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Međutim, politički predstavnici oba entiteta već su izneli dijametralno suprotne stavove o tom pitanju, zbog čega BiH preti da ne sprovede ovu odluku Suda u Strazburu.
SUDIJE
Pred kraj godine visoki predstavnik opet u glavnoj ulozi. Političku situaciju u BiH podgrejao je odlukom da stranim sudijama i tužiocima koji rade na predmetima ratnih zločina produži mandat za još tri godine. Ovakav Inckov potez izazvao je burne reakcje u oba entiteta, a posebno nezadovoljstvo u RS. Za proleće je najavljen referendum u RS, na kojem bi se građani trebalo da izjasne da li prihvataju nametnute odluke visokog predstavnika. Da bi vlasti u RS organizovale referendum, prethodno je neophodno da se izmeni postojeći zakon, što je najavljeno već za januar.
