Izvor: Blic, 21.Dec.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opet osećamo da nešto vredimo, da nismo poniženi
K’o u ona stara, kažu, dobra vremena. Kad se putovalo po svetu, a pisale se i razglednice. Samo, eto, što će se Miodrag, Slobodan i Divna sa puta po zemljama šengena možda vratiti i pre nego u Srbiju stignu brižljivo birane čestitke sa kolažom slika grada. Pisali su ih u Briselu. A kažu da kada su krenuli sa odabranom grupom iz Srbije na put bez viza „Evropa za sve”, nisu računali na to da će ih najviši zvaničnici EU dočekati kao „značajne ljude i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stisnuti im ruku”.
Iz Gardinovaca u opštini Titel Slobodan Simić krenuo je na put. Poneo je svoj crveni pasoš, koji, kaže, dobro čuva.
- Opet se osećamo kao da nešto vredimo. Da ne stojim u redu za vize, da nismo poniženi - kaže ovaj četrdesetogodišnji elektromehaničar koji se bavi poljoprivredom.
Miodrag Popov, tridesetpetogodišnji nezaposleni diplomirani inženjer iz Srpske Crnje, živi sa roditeljima na selu.
- Mene je najviše iznenadilo što nas je dočekao na aerodromu u Briselu švedski ministar za migracije Tobijas Bilstrom, i to u tri ujutro. E, pa to da ti prijatelj učini, zadužio bi te. A on sačekao nas, neke male ljude - kaže Miodrag.On je na putu ka Briselu očekivao da će sve biti na „političkom nivou, mnogo zvanično”.
- Mi smo samo ljudi koji su izabrani na konkursu u Beogradu, a ispostavilo se da je njima stalo i do nas. Šveđanin se sa svima nama pozdravio. To je ono što ne viđamo kod nas u Srbiji - ističe Miodrag. A onda je, kaže, doživeo šok u zgradi Evropskog parlamenta i Komisije.
- Mi neki tamo obični, iz zemlje koja je bila zatvorena, o kojoj se svašta pričalo... A sada jedan Oli Ren da mi stisne ruku! Ma svima nama. A do juče sam bio niko - dodaje Miodrag.
Putnici, prvi građani Srbije koji su posle 18 godina prešli granicu bez viza, kažu da nikada neće zaboraviti što su im zaposleni u Evropskoj komisiji dali svoje kontakte i poručili im: „Ako imate neku dobru ideju i želite da je ostvarite, javite nam se direktno”. Rekli su im i: „Projekat će proći ako je dobar”. Jedno je jasno, kažu putnici iz Srbije, u Evropi nema preko veze, mora da se radi.
Sve do sada Evropu su videli samo na televiziji jer niko od 50 putnika ranije nije putovao u zemlje EU.
- Mnogo nam se svideo taj Oli (Ren). Priđe ti kao čoveku. E, zato sam Oliju dala vino, i to manastirsko iz Koporina - priča četrdesetsedmogodišnja Divna Stošić iz Velike Plane. Na vinu naziva „despotova sablja”, Renu je napisano: „Koliko može dugo vino da traje, toliko će trajati prijateljstvo srpskog naroda prema Oliju Renu”. Ne skrivajući oduševljenje, Ren je upitao Divnu da li je vino slatko. A ona mu pomalo u šali odgovorila da je pravljeno u ženskom manastiru i mora biti slatko.
A na minus deset i usred zavejanog Brisela, Silvana Koh Merin, potpredsednica Evropskog parlamenta, dočekala je goste iz Srbije i to neradnog dana. Njena dvogodišnja ćerka nije htela da ostane kod kuće bez mame. „Izvinite”, kaže Merin, a na to joj cela grupa iz Srbije uzvrati aplauzom. Grupa iz Srbije od danas je u dvodnevnoj poseti Rimu.
