Izvor: RTS, 18.Maj.2011, 14:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nove mere protiv lažnih azilanata
Vlada Srbije neće dozvoliti da bude ugrožena vizna liberalizacija, rekao je potpredsednik Vlade Božidar Đelić, na javnoj raspravi o migracijama. Broj zahteva za azil smanjen za 35 odsto, a najavljena je i izmena zakonodavnog okvira.
Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić izjavio je da Vlada neće dozvoliti da na bilo koji način bude ugrožena vizna liberalizacija, a mere koje je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << do sada preduzela u rešavanju tog problema dovele su do pada broja zahteva za azil u zapadnoevropskim zemljama za 35 odsto.
Uoči javne rasprave u Skupštini, šef poslaničke grupe SPS-JS u Skupštini Branko Ružić izjavio je za RTS da očekuje da će biti nađeno rešenje za problem lažnih azilanata iz Srbije u zemlje EU putem odgovarajućeg zakonskog okvira i u saradnji sa EU.
Ružić je istakao da je razmatranje inicirala nevladina organizacija "484" i da je svaka konstruktivna inicijativa dobrodošla.
"Zakon o putnim ispravama i krivični zakon mogu da pretrpe određene nijansirane promene", kaže Ružić.
Prema njegovim rečima, najvažnija je saradnja sa nadležnim organima Mađarske, jer je ulazak državljana Srbije u EU najfrekventniji na granici sa tom zemljom i da više od 45 odsto lažnih azilanata dolazi sa Kosmeta i da je to dominantno romska i albanska populacija.
"Od janaura do marta ove godine drastično je smanjen broj azilanata, a na polju antikorupcijske borbe su privedene pravdi više od 24 osobe koje su učestvovale u omogućavanju prelaska granice i izdavanju putnih isprava", podsetio je Ružić.
Na javnoj raspravi o migracijama u Skupštini Srbije, Đelić je istakao da je broj zahteva za azil smanjen u svim zemljama u kojima su građani sa srpskim pasošima tražili azil.
Broj onih koji su tražili azil u Nemačkoj u aprilu je iznosio 227, u Luksemburgu 27, a u Belgiji 106, što će, kako je naveo, biti veoma bitno u narednim danima kada zemlje šengenskog prostora budu odlučivale o eventualnim merama.
Vlada Srbije će, prema rečima potpredsednika, nastaviti akciju sa ciljem da smanji broj zahteva za azil, a neke od mera biće i promena zakonodavnog okvira, odnosno, jasno preciziranje krivičnog dela organizovanja nelegalnih migranata.
Međutim, kako je objasnio Đelić, oni koji su zloupotrebljavali azil neće biti predmet krivičnog gonjenja, ali se, ipak, neće tolerisati situacija u kojoj manji broj ljudi ugrožava slobodu kretanja većine.
"U tom smislu će biti iznađeno rešenje koje neće ugrožavati slobode, ali koje će ograničiti ulazak u EU onima koji zloupotrebljavaju viznu liberalizaciju, uz prekršajnu odgovornost", naveo je Đelić.
Preporuke Srbije Evropskoj Uniji
Predstavnici Srbije će sutra predati predsedniku Evropske Komisije Žoze Manuelu Barozu preporuke Srbije, među kojima je i ona da zemlje EU onima koje zloupotrebljavaju viznu liberalizaciju ograniče pristup svom prostoru.
"Tražimo od svih zemalja EU da urade ono što je uradila Norveška, da Srbiju prepoznaju kao zemlju iz koje se ne može tražiti azil", rekao je Đelić i najavio još dinamičniju akciju na inkluziji svih građana i otklanjanju ekonomskih razloga zbog kojih je u najvećoj meri i došlo do problema.
Đelić je napomenuo da pitanje zloupotrebe vizne liberalizacije nikako ne može biti osnov za netrpeljivost prema manjinama u Srbiji, iako je, kako je rekao, činjenica da su u 95 odsto slučajeva tražioci azila pripadnici manjina.
Budući da su tema današnje rasprave u Republičkom parlamentu migracije, Đelić je ukazao da je Srbija i dalje zemlja koja ima najviše problema sa izbeglicama i interno raseljenim licima.
U Srbiji danas živi 86.000 ljudi iz Hrvatske sa izbegličkim statusom i 206.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije.
Prema njegovim rečima, pitanje stanarskih prava izbeglih iz Hrvatske i dalje je otvoreno u odnosima sa Zagrebom, a pitanje interno raseljenih sa Kosova i Metohije mora da bude postavljeno i rešeno u dijalogu Beograda i Prištine.
