Izvor: Glas javnosti, 11.Dec.2009, 02:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije bilo propusta
BEOGRAD - Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić u intervjuu za Glas javnosti objašnjava zašto građani Srbiji nisu zvanično obavešteni da im graničari, uprkos viznoj liberalizaciji, uz biometrijski pasoš mogu zatražiti i dopunsku dokumentaciju. On tvrdi da vlast nije namerno izbegla da građanima saopšti tu informaciju, kao i da se nisu plašili da bi tim potezom uspeh zbog ukidanja viza bio umanjen.
- Nije reč niti o propustu, niti izbegavanju. Evropska >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << komisija je odmah po odluci objavila flajer kojim se daju uputstva i korisni saveti građanima vezani za putovanja. To je sada uradio i MUP.
Sloboda i odgovornost
Ispostavilo se da je građanima, i nakon vizne liberalizacije, potrebno da obezbede prateća dokumenta, garantna ili pozivna pisma, hotelske rezervacije, zdravstveno osiguranje, novac... i to pokažu na zahtev graničara?
- Vizna liberalizacija se odnosi na tzv. vize C, odnosno kratak boravak u zemljama EU. Pitanja koja se građanima mogu postaviti jesu standardna pitanja koje postavljaju sve granične policije, a u skladu sa njihovim zakonom o strancima. Sloboda kretanja je najznačajnija sloboda za svakog čoveka, ali ona povlači i odgovornost. LJudi uvek treba da znaju kuda idu, u koji hotel, da imaju dovoljno novca za boravak, odnosno i da to mogu da potvrde.
Ipak, zašto sa vešću da se vize ukidaju niko građanima nije objasnio šta im je sve potrebno?
- Vizna liberalizacija između EU i Republike Srbije stupa na snagu 19. decembra 2009. godine i građene Republike Srbije ne čeka neki poseban tretman, različit od onog koji se odnosi na građane svih drugih zemalja koje nisu članice EU, a jesu na beloj šengenskoj listi. Građani bi uvek trebalo da konsultuju neku od zemalja u koje putuju i upoznaju se sa uslovima putovanja.
Osim što neće više čekati u redovima, šta građani dobijaju viznom liberalizacijom?
- Mogućnost da slobodno putuju Evropom u periodu do 90 dana u okviru šest meseci od momenta prvog ulaska u šengenski prostor, da upoznaju Evropu i deo svog pozitivnog iskustva prenesu u Srbiju. Ali, vizna liberalizacija ne znači mogućnost da se u ovim zemljama može zapošljavati.
Da li biste građanima savetovali da rizikuju i dođu na granicu samo sa biometrijskim pasošem ili im preporučujete da pribave ostala dokumenta?
- Kao što sam rekao, građani uvek treba da se informišu o uslovima putovanja u ambasadama zemalja u koje putuju. Uvek treba imati povratnu kartu. Nije teško odštampati rezervaciju hotela ili poneti vaučer, a nekada je vrlo korisno imati kod sebe i putno zdravstveno osiguranje, kojim se oslobađate rizika troškova zdravstvenih usluga, koje u zemljama EU nisu mali.
Šta je sa diskrecionim pravom svakog carinika koji može građanina vratiti u Srbiju ukoliko nema nešto od brojne dokumentacije?
- Oduvek postoji diskreciono pravo graničnog policajca da odluči o tome koga će pustiti da pređe granicu, čak i kada nam je bila potrebna viza. To nije procedura za Srbiju, već je tako za sve zemlje. Policajac može da postavi zdravorazumska pitanja koja su uobičajena: gde ste se uputili, koliko dugo ostajete, koliko sredstava kod sebe imate i slično. Verujem u to da naši građani neće zloupotrebljavati slobodu putovanja, već da će kao i svi drugi putovati u Evropu.
U Ambasadi Nemačke rečeno nam je da propisi za ulazak u "šengen zonu" važe za sve zemlje koje su na beloj šengen listi - Srbiju, Hrvatsku, Veliku Britaniju, Kanadu, SAD, Australiju.
- Tako je. Taman tako.
Međutim, portparol Vlade Hrvatske Zlatko Mehun tvrdi da građani te države putuju s pasošima, pa čak i sa ličnim kartama u zemlje EU?
- Nama je u ovom momentu potreban biometrijski pasoš. Hrvatska je godinama na beloj šengenskoj listi. I hrvatske državljane takođe granični policajci mogu upitati kuda idu, koliko ostaju i slično.
