Izvor: Telegraf.rs, 09.Avg.2016, 20:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NIJE MALTA SVE ŠTO SIJA: Ovde Srbi rade za 5 EVRA PO SATU, i život im nije nimalo sladak! (FOTO)
Odlučili ste da napustite Srbiju i "započnete novi život" negde u inostranstvu? Mala ostrvska zemlja Malta ne bi trebala da bude vaš prvi izbor, sudeći po iskustvima našeg reportera koji je ove godine boravio tamo. Turistički svakako treba da je vidite, ali da uštedite ili započnete lagodan život radeći tamo - teško.
Poslednjih godina, veliki broj Srba, ali i Makedonaca "okupirao je" zemlju koju su sagradili vitezovi, vođeni time što je tamo govorni jezik engleski, što >> Pročitaj celu vest na sajtu Telegraf.rs << je na dva sata leta i što vam za nju, naravno, ne treba viza. Mnogi, ako nisu dobili radne dozvole, na svaka tri meseca na kratko napuste zemlju, pa ponovo dođu.
Stoga ne čudi što se carinik na aerodromu premišljao da li da u zemlju pusti novinara... Dugo je razmišljao da li je pred njim turista ili još jedan potencijalni radnik na crno...
Obilazeći restorane, naleteli smo na mnoge Srbe, ali i pripadnike naroda bivše Jugoslavije, koji konobarišu za pet evra po satu, šankerišu za i do šest evra. Atraktivnije devojke uspevaju da se zaposle kao hostese gde se sat plaća pet do sedam evra. Kuvari nešto bolje prolaze, pa u zavisnosti od referenci, dobiju i do 10 evra po satu.
Foto: Profimedia/Panthermedia
Čistačica i sobarica po hotelima ima najviše, jer njih najviše traže.
- Kad sam stigla pre godinu dana, jedino što sam uspela da nađem da radim je kao čistačica. I sad to radim, pet evra po satu je malo, ali pošto dobijemo i bakšiš, nije toliko loše - prenosi LJ. A. (40) svoje iskustvo.
Ona, međutim, kaže da bi joj bilo teže da je prijavljena preko neke agencije, iako one kao i u Srbiji, omogućavaju legalan rad, sa pravom na bolovanje i godišnji odmor. Socijalno osiguranje se plaća posebno i ono iznosi 250 evra godišnje, a neophodno je za aplikaciju za bilo koji posao tamo.
Foto-ilustracija: Profimedia/Food and Drink Photos
- Agencije za svoje usluge uzimaju procenat, pa je zarada preko njih, umesto pet, 4,2 evra po satu, što se nikom ne isplati. Većina nas zato radi na crno - otkriva naša sagovornica.
Radno vreme na Malti za sezonske radnike, praktično, ne postoji. Zvanično je ono nekih deset sati, ali će vam se vrlo često desiti da hostesu koju ste videli na ulazu u restoran rano ujutru, sretnete i uveče na tom istom mestu. Nemali broj puta će vam isti konobar doneti kafu ujutru, ali i koktel uveče. Ne čudi onda što im je brzina usluge na nivou one u Crnoj Gori.
Foto-ilustracija: Profimedia/CandyBox
Većina poslova je plaćena na sat i to je glavni razlog zbog koga se radnici odlučuju da rade duže smene. Gazdama je svejedno, pa je svima dobro. Za sve koji hoće da rade, posla ima, zato Malta i jeste jedna od zemalja sa najnižom stopom nezaposlenosti (4 odsto).
Najveći problem, međutim, predstavljaju troškovi života. Da biste, recimo, iznajmili stan treba vam mesečno od 400 do 1.000 evra. Ko nema cimera ili partnera, za sobu mora mesečno da plati minimum 250 evra, plus račune.
Hrana i namirnice, zavisno od proizvoda, koštaju kao i u Srbiji, ali ima i tri puta skupljih, kao što su cigarete, sladoledi i vina.
Kad sve stavite na papir, niko se nije pohvalio da je tamo zaradio neke velike pare ili da je ostao godinama da živi. One, kojima se i desilo da ostanu, biće da je zadržalo ipak nešto drugo...
(Slađana Vasić)
.jpg)
