Izvor: Politika, 05.Jun.2012, 02:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muka nudi bubrege na prodaju
Trenutno na srpskim internet portalima ima više od dvesta oglasa za prodaju organa a američki novinar koji je „pokrenuo priču” tvrdi za naš list da će se sve tek produbiti...
„Nudim bubreg za 30.000 evra”; „Zdrava muška osoba, 61 godina, daje bubreg u zamenu za švedsku boravišnu vizu i radne papire ili prodaje bubreg za 20.000 evra”; „Zbog teške materijalne situacije, gubitka posla i školovanja dvoje maloletne dece primoran sam na prodaju bubrega. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Krvna grupa A, pozitivna, odličnog zdravlja”…
Ovo su samo neki od više od 200 aktivnih objava na srpskim internet portalima specijalizovanim za male oglase, u kojima se nude ljudski organi. Svesni da je takva trgovina zabranjena u našoj zemlji i da je za takvo delo zaprećena višegodišnja kazna zatvora, retko ko od oglašivača želi da priča za novine oovoj „ponudi”. Osim nezaposlenosti i teške materijalne situacije, svima je zajedničko to što su stariji od 40 godina, dobrog su zdravlja i ne mogu da nađu posao.
Četrdesetogodišnjak iz Šapca, jedan od onih koji nude svoje organe preko oglasa, pristao je da za „Politiku” objasni razloge zbog kojih želi da „donira” jetru ili bubreg. Posle dve decenije izgubio je posao u privatizovanom naftnom gigantu i sada ne može nigde da pronađe drugi. Nema od čega da živi. Ne vidi svetlu budućnost jer jednostavno, niko neće kadrove starije od 30 godina. Od svoje maloletne dece krije da želi da proda organe, pa je jedini uslov da razgovara sa nama bio taj da ga označimo kao „Muzičara”. Prodaju bubrega ili jetre je oglasio pre dva dana i tvrdi da mu se niko osim novinara „Politike” do sada nije javio.
– Nemam šta da jedem, i bukvalno – ne vidim izlaz iz situacije. Hoću da pomognem nekom, da mu produžim život, a da zauzvrat on pomogne meni i mojoj porodici – objašnjava „Muzičar”.
Upitan da li zna da je to zakonom zabranjenom, on kaže:
– Neka dođu da me hapse, bar ću imati tri obroka dnevno u zatvoru.
Osim što na domaćim internet portalima nude svoje organe, više stotina državljana Srbije oglašava se i na ruskim internet portalima.
Jedan od njih, iz varošice u Vojvodini, kaže da je morao da oglasi prodaju bubrega zbog nagomilanih rata za stambeni kredit. Čim je čuo da ga zove novinar, a ne potencijalni kupac, prekinuo je vezu, kao i još desetak drugih. Niko nije želeo ni da ogovori na „indiskretno pitanje” da li se potencijalni kupci javljaju.
Sociolog Ratko Božović ovakvu vrstu oglašavanja vidi kao posledicu siromaštva koje je dovelo do gubitka dostojanstva.
– Građani doživljavaju državu kao anemičnu, u kojoj vladaju haos i beznađe. Za mene je to veoma zabrinjavajuća informacija, više od poraznog i dramatičnog – objasnio je Božović.
Priču o ilegalnoj trgovini organima pokrenuo je pre nekoliko dana novinar „Njujork tajmsa” Den Bilefski, u specijalnom izdanju ovog lista „Internešenel herald tribjun”. Bilefski je u svojoj reportaži o trgovini organima naveo da se crno tržište sa Dalekog istoka i Južne Amerike poslednjih godina preselilo u Evropu i da je Srbija među zemljama koja je time pogođena.
Bilefski je juče za „Politiku” rekao da je mesecima istraživao tu temu i da očekuje da će se priča o tome dalje „produbiti”.
Demanti koji je stigao na navode njegovog teksta od srpskog ministarstva zdravlja – nije želeo da komentariše.
„Internešenel herald tribjun” je, između ostalog, objavio i priču izvesnog Milovana, „iz jednog malog mesta na jugu Srbije, koji kaže da je dao bubreg jednom bogatom lokalnom političaru, da bi ga on zauzvrat zaposlio u svojoj firmi”. Prema navodima lista, transplantacija bubrega je obavljena u jednoj državnoj bolnici u Beogradu, gde su se njih dvojica pojavila sa lažnim dokumentima.
Danica Mihajlović iz ministarstva zdravlja je rekla da dosad nije imala takve informacije, a da je imala, odmah bi slučaj prijavila Upravi kriminalističke policije. Ona je dodala da se nada da će policija ubrzo rasvetliti taj slučaj.
Profesor Đoko Maksić sa Vojnomedicinske akademije (VMA) objasnio je juče za naš list da je procedura transplantacije u Srbiji veoma rigorozna i da je prosto nemoguće presaditi organ u Srbiji ilegalno.
– Mi smo u poslednje tri godine imali 54 žive srodne transplantacije. To znači da su uglavnom presađivani organi sa živih srodnika, na primer sa oca ili majke na decu. Bilo je i slučajeva da smo prebacili organe sa jednog supružnika na drugog, ali takozvanih emocionalnih transplantacija koje podrazumevaju transfer organa sa jednog prijatelja na drugog, nismo imali. To je zakonski nemoguće i takva praksa je moguća jedino u SAD. Kod nas nema ni nepoznatih donora organa – objasnio je profesor Maksić.
On priznaje da je čuo za ilegalne transplantacije organa u svetu, ali ne i kod nas. Upitan da li je to ipak moguće, on je odgovorio da je siguran da se u ustanovi u kojoj radi – VMA – nikad tako nešto nije desilo.
----------------------------------------------
Nema zabeleženih slučajeva...
Danica Mihajlović, direktorka Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja, u čijoj nadležnosti je transplantacija organa u Srbiji, rekla je juče za naš list da u Srbiji nema zabeleženih slučajeva preprodaje organa u svrhu transplantacije, uz ogradu da su to podaci koje uprava, na čijem se čelu nalazi, dosad imala i sa kojima raspolaže.
– Ne mogu decidirano da tvrdim da li je toga bilo ili ne – rekla je Mihajlovićeva za naš list.
Ona je naglasila da je svaki zdravstveni radnik koji učestvuje u transplantaciji, dužan, po zakonu, da prijavi sumnju da je reč o ilegalnom transferu organa. Takvih prijava, po njenim rečima, dosad nije bilo.
– Zakon u Srbiji prevenira trgovinu i preprodaju organa u svrhu transplantacije. Ona se obavlja po strogim načelima i principima i u skladu sa evropskim propisima – rekla je Mihajlovićeva.
Dušan Telesković
objavljeno: 05.06.2012.
Pogledaj vesti o: Vize
