Izvor: Politika, 23.Dec.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malo je zahteva za azil gde se problem rešava za 48 sati
Neke zemlje u svom ,,altruizmu” povećavaju finansijska davanja azilantima i produžavaju vreme za donošenje konačne odluke
Izborivši se na jedvite jade za takozvani beli šengen, Srbija kao da nije bila svesna činjenice da su davaoci ,,šargarepe” uz nju zadržali i ,,štap”. Šargarepa je bezvizni režim, a štap upozorenje: ,,Od vas će zavisiti dokle će to da traje”. A davaoci su znali, i znaju, u čemu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je naš problem. Da smo, međutim, odmah na startu primene te beneficije uveli veoma strogu kontrolu putnika u šengensku zonu, a u cilju sprečavanja zloupotrebe te beneficije, bili bismo optuženi za kršenje ljudskih prava i diskriminaciju određenih kategorija putnika. Naročito ako bi se to odnosilo na etničke manjine (Rome i Albance), kako se i pretpostavljalo da će biti. Naši oponenti bi to spremno dočekali. Jer, kada su u Italiji i Francuskoj dislocirani romski kampovi niko se, bar javno, nije bunio, ali je preseljenje romskih udžerica pored ,,Belvila” i mosta ,,Gazela” bilo povod da nam Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) uskrati već odobreni kredit za sanaciju mosta. Kasnije su se tom ,,temom” bavile neke naše nevladine organizacije, a sve po istom kalupu i u skladu sa istim namerama, odnosno prema istom tekstu. Pri svemu, valja napomenuti da se problem lažnih azilanata uglavnom dovodi u vezu sa Romima, a veoma retko se van Srbije pominju Albanci, iako neki podaci pokazuju da ih je među lažnim azilantima veoma mnogo.
Problem je, međutim, uvek dvostran, to jest za svaki problem postoji uzrok i posledica i bar najmanje dva aktera u njemu. Tako je Srbiji, kao jednoj strani problema, nemoguće da u njegovom rešavanju ide izvan onoga što povodom toga rade zemlje šengenske zone: provera sume novca, odredišta, pozivnog pisma ili garancije, povratna karta... Mi znamo da je uzrok pojave lažnih azilanata ekonomske, a ne političke prirode. To znaju i u zemljama u koje azilanti odlaze. Znamo i mi, ali i oni, da je sve to, u krajnjem, posledica tranzicije pa i ekonomskih sankcija koje su nam ove zemlje uvele, ali i njihove ,,liberalne” politike prema ugroženim stanovnicima neke zemlje. Čudno je, zato, da u tom ,,liberalizmu” ne razlikuju politički ili etnički progon od ekonomske iznude, pa u svom ,,altruizmu” čak povećavaju finansijska davanja ,,azilantima” i produžavaju vreme za donošenje konačne odluke o azilu, kao SR Nemačka na primer. Koliko je to očigledno pokazuju podaci o broju lažnih azilanata u zemljama koje su odlučile da problem rešavaju za 48 sati. U tim zemljama zahteva za azil je veoma malo, mnogo manje nego u onima koje azilante zadržavaju tri meseca. Zašto onda kriviti samo Srbiju, ako problem leži i na drugoj strani?
Očigledno je reč o nerazlikovanju uzroka i posledica. Ovaj ,,štap” je, dakle, potreban za mnogo šta drugo, a naročito za potezanje pitanja u vezi sa Kosovom i Metohijom, u nastojanju da se privede kraju proces započet devedesetih godina, ali i iznuđen evroatlantskim integracijama. Za zagovornike i realizatore ove politike očigledno su jeftinije i prihvatljivije ekonomske i političke ucene. Zato će problem lažnih azilanata i dalje biti prisutan, kao potreba ,,one druge strane”, iako bi odmah mogao da bude rešen, budući da se zna i kako i na koji način.
*Viši naučni saradnik
objavljeno: 24.12.2012.
