Izvor: Politika, 19.Okt.2012, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuba otvara granice
San o putovanju bliže je javi posle pola veka putnih restrikcija koje se delimično ukidaju
Kubanci više neće morati da čekaju u redu pred šalterima svoje države kako bi dobili takozvanu belu kartu (vrednu sto dolara) i overili pozivno pismo (250 dolara), što je više od pola veka bio prvi korak za legalni izlaz u inostranstvo. Posle otvaranja vrata za slobodno tržište polovnih i novih automobila, prodaju i kupovinu stanova, ukinuta je i ova među Kubancima najomraženija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << restrikcija. Od sredine januara sledeće godine moraće da čekaju i plaćaju samo vizu zemlje u koju putuju, dok im kubanska izlazna viza neće više biti potrebna.
Iako zvanično pozdravlja meru vlade Raula Kastra, Vašington je istovremeno saopštio da Amerika ne menja svoju viznu politiku, što znači da će Kubanci, koji najčešće putuju na Floridu, i to o trošku svojih tamo izbeglih rođaka, morati da se načekaju pred zgradom američkog predstavništva. Ukoliko budu imali sreće da uđu u kvotu od dogovorenih 20.000 američkih viza rezervisanih za Kubance, oni će moći ne samo da otputuju nego i da se legalno vrate u svoju zemlju. Ne samo da će u inostranstvu moći, ukoliko dobiju takvu viza, da ostanu 24 umesto dosadašnjih 11 meseci, već im država neće konfiskovati njihovu imovinu na Kubi, kao što je to do sada bio slučaj, po zakonu koji je na snazi još od 1961. godine.
Ipak, Havana je zadržala pravo da oteža izlazak iz zemlje „visokokvalifikovanim kadrovima školovanim o trošku revolucije”. To znači da će lekari, profesori, stručnjaci i vrhunski sportisti moći da vide drugi svet samo uz dozvolu vlasti.
Među onima koji su sumnjičavi prema dometu novoosvojenih sloboda je nezaobilazna disidentska blogerka Joani Sančes, kojoj je do sada 20 puta odbijena dozvola da izađe iz zemlje, a uloženi novac za overu dokumenata joj se po dosadašnjim procedurama ne vraća. Pitanje je da li će u svet moći da ode turistički i jedan šezdeset trogodišnji profesor geografije, koga citiraju pojedini latinoamerički mediji.
„Celog života sam predavao deci geografiju, ali nikada ništa sem Kube nisam imao prilike da vidim. Sve što sam o svetu naučio je iz filmova, knjiga i časopisa.”
Krivicu za izuzeće stručnjaka iz novih olakšica Havana međutim pripisuje Vašingtonu. „Sve dok Amerika”, piše „Granma”, zvanični organ Komunističke partije Kube, „bude usisavala naše mozgove, nećemo moći da bez provere izdajemo putne isprave ovim kadrovima.”
Preko „Granme” objašnjen je i cilj novih olakšica: Havana veruje da će ovo doprineti normalizaciji odnosa sa milionskom emigracijom. Većina Kubanaca izbegla je iz svoje zemlje na samosklepanim čamcima i splavovima. Hiljade su se udavile u nemirnim vodama između dve obale.
Hirovitim naizmeničnim odlukama Havana i Vašington krojili su sudbinu stotina hiljada porodica. Kada je Fidel Kastro u avgustu 1994. objavio da neće zaustavljati Kubance koji pokušavaju da odu iz zemlje, na more put Floride zaplovilo je 40.000 ljudi. Neke je zaustavila američka obalska straža, i vratila ih natrag, drugi su se udavili... ali je najveći broj njih ipak stigao do druge obale.
U septembru iste godine, sastaju se dve suprotstavljene strane kako bi ublažile krizu „ljudi iz čamaca”. Havana se obavezala da neće sudski goniti one koji su se pod pritiskom američke straže vratili na svoju obalu. Vašington se tada obavezao da godišnje Kubancima izdaje 20.000 viza. A ljudi koji su ipak uspeli da bez vize doplove do američke obale i stupe na njeno tlo imali su mogućnost da posle godinu dana boravka u SAD dobiju dozvolu za stalni boravak. Oni koje straža presretne na moru, prinuđeni su da se vrate se u svoju domovinu.
Sada je red na Vašingtonu da dozvoli svojim građanima nekubanskog porekla da legalno putuju na Kubu. Iako je Obamina administracija olakšala sankcije prema Kubi i dozvolila veći broj putovanja američkih Kubanaca u njihovu zemlju, restrikcije za Amerikance i dalje nisu ukinute. I svakako neće, bar ne pre predsedničkih izbora, jer lobi tvrdokornih antikastrista u Majamiju mogao bi da pomuti izglede da Barak Obama dobije drugi mandat. Za dve susedne zemlje, komunističku jednopartijsku Kubu i kapitalističku Ameriku, hladni rat još nije okončan. Znaci otopljavanja su i dalje varljivi.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 19.10.2012.
.jpg)
