Izvor: Politika, 07.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je kriv što Srbija kasni
Đelić tvrdi da blokada rada parlamenta može da odloži stavljanje Srbije na „belu” šengen listu. Todorić: Nije sprečeno usvajanje nijednog zakona
Potpredsednik vlade zadužen za evrointegracije Božidar Đelić upozorio je juče opoziciju da će ona biti kriva ukoliko građani Srbije ne budu stavljeni na „belu” šengen listu, iako vlada u kojoj Đelić sedi skupštini još nije ni dostavila na usvajanje tri zakona iz seta neophodnog za ukidanje viza >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << .
Od 49 „evropskih” zakona, koliko je planirano za usvajanje do kraja godine, vlada je skupštini dostavila na usvajanje samo osam zakona, a čak 11 od preostalih je tek u početnoj fazi izrade. Za kašnjenje u donošenju zakona neophodnih da bi Srbija do novembra dobila pozitivnu ocenu Evropske komisije, dakle i ukidanje viza do kraja godine, Đelić je juče optužio opoziciju jer, kako je rekao, blokira rad skupštine koja je, da podsetimo, tri dana pred objavu hapšenja Radovana Karadžića iznenadnom odlukom predsednice parlamenta „poslata” na pauzu, koja je kasnije produžena do 2. septembra.
A prema satnici za dobijanje „belog šengena” Srbija bi najkasnije dan pre isteka ove skupštinskepauzemorala da sačini izveštaj za Evropsku komisiju, koji treba da je dovede na „belu” šengen listu.
Dosadašnji učinak Srbije, kako je juče za „Politiku” rekla i Tanja Miščević, direktor Kancelarije za evrointegracije, teško da će „zaraditi” pohvalu Evropske komisije koja će u novembru, na ministarskoj konferenciji na nivou ministara unutrašnjih poslova država Evrope i zapadnog Balkana, podneti izveštaj o tome dokle je stigla koja od zemalja.
Da Srbija do kraja godine teško može da nadoknadi propušteno, sve da poslanici i vlada (koja juče nije zasedala uz objašnjenje da nema „ničeg hitnog”, zbog čega se, valjda, i većina ministara nalazi na odmoru) rade svakog dana bez prestanka, smatra i Vladimir Todorić, magistar pravnih nauka i urednik „Srpske pravne revije”.
Za razliku od Sonje Liht, predsednice Beogradskog fonda za političku izuzetnost, koja je juče ocenila da „opozicione stranke, isprovocirane izneverenim očekivanjem da će formirati vladu, odbijaju da učestvuju u stvaranju političkog konsenzusa o evropskoj budućnosti zemlje, čime državu i naciju guraju u bezizlaz”, Todorić ne smatra da je opozicija jedina odgovorna.
„Opozicija može da opstruiše samo ako ima šta da opstruiše. Ne vidim da je do sada sprečeno da se usvoji ijedan zakon. Uostalom, na odmoru nije samo skupština, nego i vlada, a opstrukcija je legitimni vid parlamentarne borbe, naravno, u određenoj meri. Opoziciji se s pravom može zameriti da ima previše žalbi po poslovniku, i upravo zbog toga skupština bi trebalo prvo da usvoji Zakon o skupštini, pa tek da nastavi dalji rad”, kaže Todorić i naglašava da razlog pauze u skupštini nije „ni godišnji odmor, ni Olimpijada, već smirivanje tenzija zbog hapšenja Karadžića”.
Eventualni nastavak saradnje sa Hagom, odnosno hapšenje Ratka Mladića, koje se, kako spekulišu neki mediji, može dogoditi u avgustu, teško da će doprineti političkoj stabilizaciji neophodnoj da bi parlament normalno radio. Opet, bez hapšenja Mladića,(u koje se, posle izručenja Karadžića, sve manje sumnja), teško da bi Srbiji omogućilo primenu Privremenog trgovinskog sporazuma, koji je blokiran automatski kad je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju zbog protivljenja Holandije i Belgije koje su insistirale da se pre Privremenog sporazuma upotpuni saradnja sa Hagom.
Da li će Srbija dobiti Privremeni sporazum biće jasnije, kako kaže Tanja Miščević, tek sredinom septembra kada se vlade ove dve zemlje vraćaju sa odmora, ali i kada prođu dva značajna sastanka – SavetministaraEU, zakazan za 15. septembar iGeneralnaskupštineUN, koja počinje da zaseda dan kasnije.
Miščevićevanavodi da će nekoliko dana pre Saveta ministara glavni tužilac Haškog tribunalaSerž Bramerc posetiti Srbiju, ali da Savetu ministara posle te posete neće podnositi nikakav zvanični izveštaj, već da bi on mogao da da svoju ocenu saradnje, koja, prema njenoj proceni, „nema razloga da bude negativna”. Prvi zvaničan izveštaj i to Savetu bezbednosti UN Bramerc podnosi tek u decembru ove godine, što je juče potvrdio i Rasim Ljajić.
Da li će Srbija dobiti Privremeni sporazum, prema nekim mišljenjima, međutim, neće zavisiti samo od Bramercovog izveštaja već od ukupnih odnosa Srbije i EU pa i od razvoja događaja na Generalnoj skupštini UN, gde će Srbija insistirati da se od Međunarodnog suda pravde zatraži mišljenje o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova. Da podsetimo, neki zapadni zvaničnici, poput Bernara Kušnera, ministra diplomatije Francuske, pa i britanskog ambasadora u Srbiji Stivena Vordstvorta, već su izneli stav da bi Srbija, ukoliko želi u EU, trebalo da odustane od zahteva Međunarodnom sudu da preispita legalnost odluka zemalja koje su priznale Kosovo.
Ova dva događaja i njihovo preklapanje, stoga, smatra i Todorić, teško da su samo koincidencija. Posle tih sastanaka, objašnjava naš sagovornik, videće se koliko je moguće držati evropske integracije i Kosovo kao odvojena pitanja, pogotovo ako zemlje EU koje su priznale Kosovo nameravaju da uslove odblokiranje Privremenog sporazuma odustajanjem Srbije od procedure pred Međunarodnim sudom pravde.
Komentarišući preklapanje termina sednice Generalne skupštine UN i Saveta ministara EU, i Đelić je rekao (na TV B92) da je to prilika da se vidi da li su Kosovo i evropske integracije odvojeni procesi.
„Oni jesu dva odvojena procesa i moraju to ostati. Srbija neće pristati na bilo kakvo povezivanje, to jest ucene i ustupke na jednom pitanju zarad drugog”, poručio je potpredsednik Vlade Srbije.
Dragana Matović
[objavljeno: 08/08/2008]
