Izvor: Politika, 28.Maj.2011, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako zaustavljati lažne azilante
Pored kratkoročnih i dugoročne mere. – Za poboljšanje uslova života Roma uskoro će biti pokrenut novi projekat, vredan 2,7 miliona evra
Za desetak dana, Savet ministara Evropske unije trebalo bi da razmotri predlog Evropske komisije o izmeni propisa o viznom režimu, prema kojem će se vize privremeno uvoditi određenoj zemlji Zapadnog Balkana ukoliko u razdoblju od šest meseci priliv lažnih azilanata ili ilegalnih imigranata poraste za 50 odsto iz te zemlje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Iako se u Briselu tvrdi da bi vraćanje viza usledilo samo u krajnjim slučajevima, takva evropska „zaštitna klauzula” ipak će „visiti” kao „Damoklov mač” nad bezviznim režimom sa EU.
To, s druge strane, znači da će zemlje ovog regiona ubuduće morati da posvete znatno više pažnje pitanju kako kod kuće zaustavljati potencijalne lažne azilante. Posle upozorenja EU o povećanom prilivu ovih ljudi iz Srbije, ovde je pojačana kontrola na graničnim prelazima, najavljene su izmene pojedinih zakona, a stigla su i obećanja da će se vlast više pozabaviti uzrocima koji su doveli do ovih problema. Rečju, da se više radi na integraciji pre svega Roma u društvo, koji se, inače, u zapadnim zemljama pretežno pojavljuju sa zahtevima za azil.
„U pozadini te nedozvoljene emigracije su socijalne i ekonomske prilike u kojima ti ljudi ovde žive i procena koju oni donose, da odlaskom u zemlje EU mogu da reše mnoge svoje probleme, tako što će se prijaviti za azil i neko vreme tamo provesti i dobiti nekakvu naknadu. S obzirom na to da ekonomski razlozi ne mogu da budu razlog za azil, svi oni će se, međutim, na kraju krajeva opet vratiti u Srbiju”, kaže Vladimir Petronijević, izvršni direktor „Grupe 484”, koji je svojevremeno bio savetnik za viznu liberalizaciju potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića.
Petronijević, zapravo, smatra da problem s lažnim azilantima otvara brojna pitanja u zemlji, recimo, koliko je urađeno na primeni Strategije o unapređenju položaja Roma i kakvi su ekonomski i socijalni uslovi u kojima oni žive. „O tim pitanjima se ovde mora razgovarati, svakako vodeći računa da krivica za opasnost od privremene suspenzije viznog režima, ne sme spasti ni na jednu manjinsku zajednicu u Srbiji”, smatra on.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu zaduženo je za koordinaciju aktivnosti u vezi sa sprovođenjem pomenute strategije i akcionog plana za unapređenje položaja Roma, dokumenata usvojenih 2009. godine. Slavica Denić, državni sekretar u ovom ministarstvu, objašnjava da se za osnovne oblasti Dekade Roma (od 2005. do 2015. godine), a koje se odnose na obrazovanje, zdravstvo, zapošljavanje i stanovanje, sprovode ciljane mere. Tako je u predškolskim ustanovama i školama angažovan određen broj pedagoških asistenata, sprovode se afirmativne mere za upis romske dece u osnovne škole i na fakultete, a pri patronažnim službama domova zdravlja u 60 gradova angažovano je 75 romskih zdravstvenih medijatora. Postoje i koordinatori za romska pitanja, koji predstavljaju vezu između romske populacije i institucija. Nacionalna služba za zapošljavanje i ove godine raspisala je namenske pozive za zapošljavanje i za samozapošljavanje Roma.
Od Denićeve saznajemo i da će Ministarstvo uskoro pokrenuti veliki trogodišnji projekat, u saradnji sa švedskom agencijom za razvoj i OEBS-om, čija je vrednost 2,7 miliona evra. „Naša zamisao je da se najveći deo sredstava usmeri ka poboljšanju uslova života Roma. To je nama jako važno. Biće pet pilot opština, koje će dobiti velike grantove. Da li će to biti kupovina kuća ili rekonstrukcija postojećih zavisiće od situacije u konkretnoj opštini. Pokušaćemo i da zaposlimo te ljude za koje rešavamo problem stanovanja”, kaže ona i ističe da je za programe koji u glavnom uključuju Rome iz donatorskih sredstava u 2010. godini stiglo oko 40 miliona evra.
„Rezultata nekih ima. Ali, generalno, socijalno ekonomska sistucija Roma je toliko alarmantna da to nije nešto što može da se reši ni u toku Dekade”, ocenjuje Denićeva. A, na pitanje da li će u svetlu problema sa lažnim azilantima biti promene planova za integraciju, odgovara da bi promena akcionog plana za sprovođenje strategije trebalo da usledi bez obzira na tu priču.
Danilo Rakić, takođe iz „Grupe 484”, ukazuje, međutim, na još jednu činjenicu: „Među Romima postoji kultura migriranja, pa je veoma teško objasniti da odlazak u zemlje EU zbog traženja azila nije u njihovom interesu niti u interesu njihove dece. Zato treba raditi sa romskim liderima i sa romskim moderatorima i sa ljudima u romskim naseljima”, naglašava on.
I Dragan Popović, iz Centra za praktičnu politiku – koji je zarad smanjenja boja lažnih azilanata nedavno predložio strategiju za integraciju albanske manjine u Srbiji, a koja bi sadržala uz političke mere (dodatnu komunikaciju s Albancima, napor da se primene zakonska rešenja koja sankcioništu govor mržnje, veće uključivanje u institucije sistema…) i mere socijalne inkluzije (godišnje stipendije za 50 studenata, programe stažiranja, saradnju sa učenicima…) – smatra da su neophodne dugoročne mere, „jer one dugoročno rešavaju problem”. „Pitanje je hoćete li da gasite vatru kratkoročnim merama, što može da bude u ovom trenutku dobro, ali ostaće vam žarište: ti ljudi će i dalje pokušavati da nađu nekakve druge načine da odu u Evropu”, upozorava Popović.
Biljana Čpajak
objavljeno: 29.05.2011
