Izvor: Glas javnosti, 21.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad bogovi siđu na Zemlju
Za dašak čistog vazduha, parče vedrog neba ili kap hladne vode, ne mora se ići kilometrima od kuće. Niti beskonačno čekati u redovima za vizu. Dovoljno je otići do Tare. Ime joj, tvrde mnogi, potiče iz keltske mitologije. Neki je, opet nazivaju fabrikom crvenih krvnih zrnaca. U svakom slučaju, ova planinska lepotica nikada nije izneverila one koji su u potrazi za iskonskom mirom, prirodom. Ušuškana u zapadnom delu naše zemlje >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << na oko 1.000 metara nadmorske visine, prosto mami ka sebi.
Idilu ambijenta ove planine, među korice svoje knjige nedavno je pretočio i Predrag Nastić. I sam dete Tare, svoj roman, prvenac posvećen Tari, nazvao je skromno: „Kad bogovi siđu na zemlju - zagonetka planine Tare“. I čitaocima ga je krajem prošle nedelje, predstavio na neobičan način. Na promociju knjige svoje prijatelje i novinare, poveo je „tarskim“ stazama, u nameri da se sami uvere u svu lepotu mestima o kojima govori u svojoj sagi. U svemu tome mu je pomogao i sedamdesetogodišnji Milan Niškanović, čovek sa Tare, veliki poznavalac keltske mitologije i bioenergije.
- Za Maljur se veruje da je prožet blagotvornim zračenjima iz tla čija je talasna dužina jednaka onoj u zdravim ćelijama ljudskog tela. Zbog toga se smatra da povremeni dolazak na ovo mesto pokreće unutrašnje procese samoisceljenja i podstiče zapanjujući oporavak organizma - otkriva Milan jednu od tajni Tare.
Inače, Milan je autoru poslužio kao prototip za nastanak najupečatljivijeg lika u romanu - mudrog starca Simeona. U druženju sa prirodom Milan je naučio da spravlja lekovite napitke od meda i raznog bilja, a posetiocima nije moglo, a da ne zapadne za oko da on zaista izgleda mlađe, nego što mu to datum u krštenici nalaže.
Pokazuje kako se meri bioenergija pomoću viska. U njegovoj ruci špicasti komadić metala pravi krugove u smeru kretanja kazaljke sata obešen o koncu.
Planina Tara pruža i mogućnost da se stuštite kanjonom reke Drine, što je ujedno i jedno od ključnih lokacija opisanih u Nastićevoj knjizi.
- Tarski brđani čvrsto veruju da su na Taru i sami bogovi, očarani darom prirode, silazili da utole svoju žeđ za lepotom.
