Izvor: Politika, 03.Dec.2012, 16:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izađeš sam na brdo i – poletiš

Petar Lončar se opredelio za akrobatski paraglajding, disciplinu koja je toliko opasna da je u nekim zemljama, kao recimo u Nemačkoj – zabranjena

Beograđanin Petar Lončar nervira se što mu mnogo kasni viza za Kolumbiju, zbog čega mu je propala rezervacija za jeftiniju aviokartu. Kad u Evropi dođe zimski period, on obično „pali” u Nepal na treninge akrobatskog paraglajdinga, a sada se opredelio za Južnu Ameriku gde ga čeka odabrano društvance prijatelja i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kolega iz vazduha. Mora da traga za prolećem i letom bilo gde u svetu, jer profesionalni paraglajderista ne sme da pravi pauze u treniranju kao što mogu rekreativci.

U praglajdingu prostoje tri discipline: prelet, precizno sletanje i akrobatsko letenje. Petar se još u startu opredelio za ovu poslednju zato što je najopasnija i najizazovnija, a naročito zato što se, osim njega, akrobatskim paraglajdingom u Srbiji ne bavi – niko. Tako je bilo pre sedam godina kada je počinjao sa 19, tako je i danas kada mu je 26. Niko! Ovde, kaže, ne postoje uslovi za to. Beogradu najbliži školski teren je Vršac, ali ako je brdo od 300 metara dobro za učenje i rekreativno letenje, na toj visini se svakako ne mogu praviti akrobatske figure.

Niko se nikada u Petrovoj porodici nije bavio letenjem, a kamoli ekstremnim sportovima, a njemu se, eto, zalomilo da se još u vojsci, u 63. Padobranskoj brigadi, zaljubi u nebo. Počeo je skokovima iz aviona, ali pošto je padobranstvo izuzetno skup sport koji, između ostalog, podrazumeva i plaćanje goriva za avione, okrenuo se paraglajdingu. Oprema, godinu dana obuke sa instruktorom, posle izađeš sam na brdo i – poletiš.

Petar se u startu opredelio za akrobatski paraglajding, disciplinu koja je toliko opasna da je u nekim zemljama, kao recimo u Nemačkoj – zabranjena. U čemu se sastoji ta opasnost?

– Akrobatski paraglajding ima petnaestak figura,od kojih je najteži manevar infiniti tambling (beskonačno okretanje), jer može da se desi da pilot upadne u krilo, da se upetlja u kanape i platno, pa da ne može da otvori rezervni padobran –objašnjava naš sagovornik. –Nažalost, i to se dešavalo. Isto tako, ako letite mnogo nisko, što je atraktivno za publiku, kad napravite grešku nemate vremena da je ispravite i padate na zemlju. Ima i sitnijih grešaka,koje mogu da poprave iskusni piloti, ali ne i početnici. Zato je obavezno da se u početku trenira iznad vode, jer su povrede posle eventualnog pada daleko blaže nego kad se tresne o zemlju a, s druge strane, ne može da se padne u neko naseljeno mesto.

Naš mladi pilot opredelio se za ovu avanturu u najgore vreme, kad suza putovanje u Evropu bile potrebne vize, a morao je stalno da putuje jer kod nas nema terena za trening.

– U početku je bilo mnogo teško, shvatio sam zašto su mi govorili da to ne može da uspe, ali sam verovao u sebe i odlučio sam da nastavim. Prvo sam trenirao u Makedoniji, na Ohridskom jezeru, a kasnije svuda po Evropi: Austrija, Švajcarska, Francuska, Italija. Na kraju sam uspeo da postanem jedan od najboljih pilota na svetu za ovu godinu – na septembarskom Svetskom kupu u Francuskoj bio sam u jednoj rundi sedmi, a na kraju deseti. Za naše uslove veliki uspeh je uopšte ući u Svetski kup, a kamoli biti među najboljima.

Pod „našim uslovima” Petar ne misli samo na nedostatak adekvatnih terena, već i na generalno nizak nivo na kome se nalaze ekstremni sportovi u Srbiji. Vazduhoplovni savez pomaže koliko može, na čemu je veoma zahvalan, ali čovek koji u svetu jedini predstavlja Srbiju, još ne može da dobije stipendiju, a nema ni sponzore. Jedini sponzor koga ima je jedna brazilska fabrika paraglajdera koja mu poklanja opremu. To je veoma važno, ali sam mora da pokriva treninge tokom cele godine: leti na Alpima, zimi na Himalajima.

– Kad u Evropi prođe sezona, idem u Nepal. Tamo je večito proleće i leto, idealno je za letenje. Moram da ostanem u kondiciji za narednu sezonu, a moram i da zaradim novac tako što s turistima radim tandem letove. To mi taman pokrije troškoveputovanja i takmičenja, ali ne mogu da se merim s najboljim svetskim pilotima koji po pravilu imaju gomilu sponzora. Ipak,nekako uspevam da im pariram, čim sam stigao do toga da budem jedan od najboljih pilota na svetu.

-----------------------------------------------------------

Bejsdžamping

Osim akroparaglajdingom, Petar se bavi i padobranstvom, kao i bejsdžampingom, skakanjem sa fiksnih objekata.

– Za to je, objašnjava, potrebna posebna oprema. Dok u paragladingu imate glavnu i rezervnu kupolu, ovde imate samo jednu koja se pakuje da se otvori što brže, nekad i za manje od sekunde,kad skačete sa niskih objekata, visineod 100 do 200 metara. Moj najniži skok bio je sa 110 metara, sa jednog mosta u Nepalu. Inače, u Srbiji je taj sport u porastu, imamo mnogo dobre momke koji ga predstavljaju na najbolji mogući način, kao što su Milan Todorović, Branislav Aćimović i Igor Jeremić.

Radmila Tamindžić

objavljeno: 03.12.2012.

Nastavak na Politika...