Izvor: Politika, 20.Jan.2014, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imigraciona igra sa Dejvidom Seterom
Američki novinar Dejvid Seter izrastao je preko noći u ličnost o kojoj se priča. Sticajem okolnosti postao je prvi novinar iz SAD kome su ruske vlasti, još od vremena okončanja „hladnog rata”, odbile da izdaju boravišnu vizu, na pet godina, i još uoči početka Zimskih olimpijskih igara u Sočiju,koje bi najveću državu na svetu trebalo da promovišu u najboljem svetlu.
Da li je Seteru viza odbijena iz političkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razloga, ili stoga što je prekršio imigracione propise, ili je, jednostavno, reč o poslovičnoj neažurnosti ruske granične birokratije, tek bi trebalo da bude raspetljano. Ipak, ceo slučaj podigao je veliku prašinu u zapadnim medijima kao i među opozicionim glasilima u samoj Rusiji.
Kako je preneo britanski „Fajnenšel tajms”, čudno je da se Seter tek tako našao u „birokratskim makazama”, jer je upravo on od 1976. do 1982. (dakle još u sovjetsko vreme) bio prvi dopisnik pomenutog lista iz Moskve i bio je odlično upoznat sa svim birokratskim začkoljicama koje bi mogle da ga snađu. Potom je pisao za „Volstrit džornal” i bio saradnik američkih univerziteta i istraživačkih centara. U poslednje vreme radio je kao novinar-konsultant za moskovski „Radio sloboda”. Napisao je i tri knjige o Rusiji, i to veoma kritičke.
šta se, u stvari, desilo? Seter je zahtev za produženje vize podneo u ruskoj ambasadi u Kijevu pet dana po isteku prethodne. Prema njegovim rečima, krivica je do imigrantske službe. U svakom slučaju, u svakoj drugoj zemlji, pogotovo u SAD, bio bi automatski upućen kući, ali kada je reč o Rusiji i najmanji incident dobija neprimerene razmere. U američkom izdanju lista „Forbs” čak se pojavio i predlog da se, u znak odmazde, iz SAD protera neko od novinara ruske televizije „Raša tudej”.
Treba, međutim, podsetiti da je predsednik Vladimir Putin na nedavnoj velikoj godišnjoj novinarskoj konferenciji najavio veće medijsko otvaranje Rusije prema svetu u svakom pogledu. Neposredno pre toga (9. decembra) usledilo je ukidanje državne novinske informativne agencije RIA „Novosti” i stvaranje „Međunarodne informativne agencije „Rusija danas” sa poznatim televizijskim novinarom Dmitrijem Kiseljovom, kao šefom.
Seterova sudbina u potpunosti je u suprotnosti sa najavama sa Putinove konferencije, smatraju njegove kolege. Majkl Mekfol, američki ambasador u Moskvi, već je ovim povodom podneo zvaničan diplomatski protest ruskom Ministarstvu inostranih poslova ali ni on do sada nije dobio jasan odgovor šta je u pozadini celog slučaja.
To je otvorilo široke mogućnosti tvorcima teorija zavere: od spekulacija da su u sve umešane tajne službe, do toga da je lično Putin odlučio da je, do daljnjeg, Seter u Rusiji – nepoželjan. Naime, Amerikanac je, svojevremeno, u svojim tekstovima o ratu u Čečeniji tvrdio da su ovaj krvavi sukob uzrokovale ruske tajne službe kako bi Putinov politički rejting bio uzdignut do nivoa na kojem više ne bi bilo sporno ko će zameniti ostarelog i istrošenog prvog šefa postsovjetske ruske države Borisa Jeljcina.
Sam Seter je na „Radiju sloboda” naveo da je u poslednje vreme radio na slučajevima raširene korupcije i pokušavao da dospe do istinitih podataka o nepoznatim i nedorečenim događajima iz postsovjetskog doba, te o nerazjašnjenim eksplozijama u stambenim zgradama u vreme devedesetih godina, o drami u školi u Beslanu, u kojima je izginulo mnogo ljudi, a što je pripisano delovanju čečenskih terorista. Knjiga u kojoj su se našli ovi događaji nazvana je „Tama i zora: Jačanje ruske kriminalne države”. Prevedena je na ruski jezik a mnogi njeni delovi objavljeni su i u različitim časopisima.
Naravno, rusko Ministarstvo inostranih poslova je sve priče o „slučaju Seter” nazvali tendencioznim i navelo da su, po sličnoj osnovi (član 27. tačka 2. Federalnog zakona o ulasku i izlasku iz Ruske Federacije), granice zemlje zatvorene za barem još 500 hiljada inostranih građana.
Američki novinar ubeđen je de je žrtva tajnih službi koje su na svaki način pokušavale da ometu njegovu prijavu za novu vizu, otežući posao i prebacujući odgovornost sa jedne imigrantske agencije na drugu, ne bi li dobile u vremenu. Da li je u pravu saznaće onoga trenutka kada, kako namerava, uloži zvaničnu tužbu Ministarstvu inostranih poslova.
Gledano sa strane, da li se nad Olimpijadu u Sočiju zaista nadneo talas novog „hladnog rata”, uklapanje u priče o ljudskim pravima, posebno kada je reč o gej populaciji, ili je američki novinar Dejvid Seter, jednostavno, zaboravio kako se u Rusiji bori protiv birokratije, stvar je ličnog, pa i ideološkog pristupa.
Ono što je nesumnjivo – Igre će ipak biti održane.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 20.01.2014.
