Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Okt.2012, 14:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropski ministri o uvođenju viza Srbiji

BRISEL -

Švedski ministar za migracije i azil Tobijas Bilstrem izjavio je da će Savet ministara Evropske unije danas u Luksemburgu razmotriti "priliv lica sa Zapadnog Balkana koja neosnovano traže azil" u zemljama EU, zloupotrebljavajući slobodu putovanja bez viza.

Ministri pravosuđa i unutrašnjih poslova EU će, po rečima Bilstrema, razmotriti "usvajanje mehanizma za privremeno ukidanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << vizne liberalizacije", kao i načine kako da se izbegne priliv lažnih azilanata.

Manjinska prava i ekonomski razlozi

Švedski ministar je naveo da su tu po sredi manjinska prava i ekonomski razlozi.

"Ne želimo da govorimo o Srbiji ili Makedoniji, jer je to pitanje koje se može ticati ubuduće i Jermenije, Gruzije, Azebejdžana, Ukrajine", dodao je.

Bilstrem je podvukao da je to važno i za sve druge zemlje koje bi tražile da dobiju režim ulaska bez viza na teritoriju EU.

U Švedskoj je otkako je 2009. uvedena vizna liberalizacije 15.000 lica zatražilo azil, u ogromnoj većini potpuno bez osnova, a tokom 2010. najviše onih koji su tražili azil bilo je iz Srbije, i to više nego, recimo, iz Somalije i Avganistana, rekao je švedski ministar.

Bilstrem je podvukao da je pitanje "lažnih azilanata" veoma važno i kao "problem manjina na Zapadnom Balkanu".

"Moramo razmotriti kako pospešiti manjinska prava u tom regionu s ciljem da se izbegne stavljanje na snagu mehanizma privremenog ukidanja vizne liberalizacije", dodao je.

Srbija i Makedonija na listi sigurnih zemalja?

Zamenik nemačkog ministra policije Ole Šreder rekao je da azilanti iz Srbije i Makedonije "masovno zloupotrebljavaju pravo na azil iako u svojim zemljama nisu proganjani".

On je najavio da Nemačka, po ugledu na više drugih članica EU, planira da stavi Srbiju i Makedoniju na listu sigurnih zemalja, kako bi se skratila procedura i onemogućilo da azilanti mesecima borave u Nemačkoj o trošku države.

"Procedura za odlučivanje o azilu trenutno traje jedan do dva meseca, ali uz žalbe i ostale pravne lekove to može da se protegne na 12-14 meseci" rekao je on.

Austrijska ministarka policije Johana Miki-Lajtner rekla je da Austrija, za razliku od Nemačke, nema problem sa azilantima sa Balkana, ali da se svejedno zalaže da se zaštitna klauzula što pre usvoji "kao poslednja mera".

Inače, rasprava o zaštitnoj klauzuli trebalo je da bude otvorena na samom početku zasedanja, ali je odložena za popodne jer nekolicina ministara nije moglo da doputuje na vreme zbog guste magle.

Nikakva odluka neće biti doneta danas

Zvaničnici u Evropskoj komisiji su stavili do znanja da je i za vlade zemalja EU bitno da priliv "lažnih azilanata" počne trajnije da se smanjuje.

"Imamo problem sa lažnim azilantima, imamo pismo šest ministara i očigledno je da se ovo pitanje mora razmotriti", rekao je juče diplomata blizak kiparskom predsedništvu EU koji je insistirao na anonimnosti.

Ranije je saopšteno da su ministri unutrašnjih poslova Nemačke, Belgije, Holandije, Luksemburga, Francuske i Švedske tražili hitno razmatranje mogućnosti da se građanima Srbije i Makedonije ponovo uvedu vize za putovanja u EU zbog velikog priliva lažnih azilanata.

Diplomata je, međutim, objasnio da nikakva odluka o tom pitanju neće biti doneta danas, već će ministri samo razmeniti mišljenja kako da se mehanizam sprovede kroz komplikovanu proceduru evropskih institucija.

"Ne očekujem da će rezultat današnje rasprave ući u zaključke", rekao je on.

"Zaštitna klauzula", već godinu i po dana u proceduri

Predlog Komisije o uvođenju mehanizma za privremenu suspenziju Šengena, poznat i kao "zaštitna klauzula", već godinu i po dana nalazi se u proceduri, a stupiće na snagu tek ako ga bude usvojio Evropski parlament.

"Neke zemlje, predvođene Nemačkom, sada vrše pritisak na Savet da se zaštitna klauzula hitno prosledi Parlamentu, ali ne dele svi to mišljenje", rekao je diplomata i dodao da mnogi smatraju da nije fer da velikom broju građana bude uskraćena sloboda kretanja zbog relativno malog broja lažnih azilanata.

Gerald Knaus i Aleksandra Stiglmajer iz nezavisnog instituta Evropska inicijativa za stabilnost (ESI) dele ovo mišljenje.

"Ponovo uvođenje viza za zemlje Zapadnog Balkana bila bi fundamentalna i sistemska greška", upozorili su oni u kritičkom tekstu objavljenom na briselskom internet portalu "EuObzerver".

Oni su ukazali da je uzrok povećanog priliva lažnih azilanata u Nemačku i neke druge zemlje duga i komplikovana procedura odlučivanja o zahtevima za azil, tokom koje azilanti dobijaju relativno visoku novčanu pomoć.

Knaus i Stiglmajer sem toga tvrde da nije fer tražiti od Srbije i Makedonije da uvode posebne mere prema Romima, koji preovlađuju među podnosiocima zahteva za azil, jer bi se time ozvaničila diskriminacija.

"Jedino trajno i efikasno rešenje je da zemlje članice EU reformišu sistem rešavanja zahteva za azil kod svoje kuće", piše u tekstu pod naslovom "Populizam u Briselu – kako rešiti azilantsku krizu?".

Poslanica Evropskog parlamenta Tanja Fajon ranije je rekla da bi zaštitna klauzula pred parlamentom mogla da se nađe do kraja godine, kao i da poslanici trpe veliki pritisak da ona bude usvojena.
Pogledaj vesti o: Vize

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Beta: Ministri EU za hitne mere da se zaustave lažni azilanti