Izvor: Blic, 08.Maj.2011, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa traži dokaz da je lažnih azilanata manje
BEOGRAD - Pismo državnog sekretara Belgije o problemu sa prilivom lažnih azilanata iz Srbije predstavlja do sada najozbiljnije upozorenje našoj državi da taj problem hitno mora da rešava. Međutim, iako ovo upozorenje još nije zvanični zahtev za suspenziju vizne liberalizacije, ukoliko Srbija ubrzo nešto ne učini na tom planu, Belgija bi lako mogla da zatraži suspenziju već u sledećem koraku.
– Kako do >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << toga ne bi došlo, Srbija bi trebalo da kao konačan dokaz prikaže da je smanjen broj lažnih azilanata – kaže za „Blic” Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije.
A kako će Belgija postupiti, zavisiće od nalaza Ekspertske misije EU koja je boravila u Srbiji od 26. do 29. aprila i pratila proces vizne liberalizacije i čiji se izveštaj očekuje 9. juna.
– Ovo jeste ozbiljno upozorenje. Jedini način da ne postane pretnja je da se zaista shvati kao izuzetno ozbiljno upozorenje – tvrdi Delevićeva.
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić, međutim, ocenjuje da je „situacija ozbiljna, ali da je ne treba dramatizovati”. Tome u prilog govori i podatak da je za ukidanje belog šengena jednoj državi potreban konsenzus svih država članica, što nije jednostavno obezbediti. Prema nekim informacijama, do sada je bez vizne liberalizacije jedino ostao Peru.
– Ne bih da komentarišem da li bi to moglo nama da se desi. Ali najbolji način da se ne desi jeste da se vodi računa o kratkoročnim i o dugoročnim merama – ocenila je Delevićeva.
Kratkoročne mere su, kako je navela, bolja kontrola granica, spoljna informativna kampanja, kriminalizacija pomoći nelegalnoj emigraciji i gonjenje po elementima krivičnog dela gde god oni postoje. Dugoročne mere su integracija manjinskih nacionalnih grupa i stvaranje boljih uslova života.
– Oni koji budu organizovali „turističke ture" biće prepoznati kao ljudi koji vrše krivično delo i na taj način ćemo imati konkretne posledice za one koji ugrožavaju slobodu ogromne većine – rekao je Đelić.
On je, međutim, napomenuo da će evropskim partnerima biti predočeno „da će Srbija uraditi svoj deo posla, ali i da očekujemo podršku i partnerstvo s njima”.
– Problem je situacija da članice šengenskog prostora odbijaju da nam daju bilo kakvu informaciju o ljudima koje su one prepoznale ne kao političke azilante nego kao ljudi koji su pokušali da zloupotrebe institut azila – upozorio je Đelić.
On je najavio da je u pripremi dopis za zemlje potpisnice šengenskog ugovora u kome će Srbija tražiti da reforma šengenskog prostora u junu uvaži i neke interese Srbije.
– To znači – objasnio je – da oni koji su na granici šengenskog prostora imaju uvid u informacije i mogućnost da odbiju ulazak u šengenski prostor lažnim azilantima. Đelić je podsetio da je u Srbiji uhapšeno više osoba zbog zloupotrebe izdavanja dokumenata, uključujući i ljude na visokim položajima u MUP-u Srbije.
Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer poručio je juče da su i zemlje članice EU već preduzele određene korake na rešavanju problema lažnih azilanata iz Srbije.
– To su pojačana kontrola granica, provera razloga zbog kojih ljudi putuju u EU, kao i ubrzanje procedure za odbijanje zahteva za azil lažnim azilantima – rekao je Dežer.
On je, međutim, istakao da se mora voditi računa o privatnosti informacija i zaštiti podataka o ličnosti.
Povezane vesti: Dogovorena stroža kontrola putovanja iz Srbije u Zapadnu Evropu Đelić: Usaglašen predlog zemalja Zapadnog Balkana Cvetković: Formirana komisija za lažne azilante Oduzimanje pasoša lažnim azilantima Tadić uveren da neće biti suspenzije vizne liberalizacije
