Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Maj.2011, 14:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Đelić: Vladine mere smanjile broj zahteva za azil

BEOGRAD -

Vlada Srbije neće dozvoliti da ni na koji način bude ugrožena vizna liberalizacija, a mere koje je do sada preduzela u rešavanju tog problema dovele su do pada broja zahteva za azil u zapadnoevropskim zemljama za 35 odsto, izjavio je danas potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić.

Đelić je na javnoj raspravi o migracijama u Skupštini Srbije istakao da je broj zahteva za azil smanjen u svim zemljama u kojima su građani sa srpskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pasošima tražili azil, pa je tako broj onih koji su tražili azil u Nemačkoj u aprilu iznosio 227, u Luksemburgu 27, a u Belgiji 106.

"Akcije Vlade Srbije u 2010. godini i početkom 2011. godine dovele su do značajnog smanjenja osoba koje traže azil i to će biti veoma bitno u narednim danima kada zemlje šengenskog prostora budu odlučivale o eventualnim merama", rekao je Đelić.

Problemi izbeglica i interno raseljenih

Budući da su tema današnje rasprave u republičkom parlamentu migracije, Đelić je ukazao da je Srbija i dalje zemlja koja ima najviše problema sa izbeglicama i interno raseljenim licima.

On je ukazao da u Srbiji danas živi 86.000 ljudi iz Hrvatske sa izbegličkim statusom, kao i da je 206.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije.

Prema njegovim rečima, pitanje stanarskih prava izbeglih iz Hrvatske i dalje je otvoreno u odnosima sa Zagrebom, a pitanje interno raseljenih sa Kosova i Metohije mora da bude postavljeno i rešeno u dijalogu Beograda i Prištine.

On je napomenuo da će Vlada Srbije i u narednom periodu nastaviti akciju u cilju smanjenja broja zahteva za azil, a da će neke od mera biti i promena zakonodavnog okvira, odnosno da se jasno precizira krivično delo organizovanja nelegalnih migranata.

Đelić je objasnio da oni koji su zloupotrebljavali azil neće biti predmet krivičnog gonjenja, ali i da se neće tolerisati situacija u kojoj manji broj ljudi ugrožava slobodu kretanja većine.

U tom smislu, kako je rekao, biće iznađeno rešenje koje neće ugrožavati slobode, ali koje će ograničiti ulazak u EU onima koji zloupotrebljavaju viznu liberalizaciju, uz prekršajnu odgovornost.

Đelić je najavio i da će već sutra predstavnici Srbije predsedniku Evropske Komisije Žoze Manuelu Barozu predati preporuke Srbije, među kojima je i ona da zemlje EU onima koji zloupotrebljavaju viznu liberalizaciju ograniče pristup svom prostoru.

"Tražimo od svih zemalja EU da urade ono što je uradila Norveška, da Srbiju prepoznaju kao zemlju iz koje se ne može tražiti azil", rekao je Đelić i najavio još dinamičniju akciju na inkluziji svih građana i otklanjanju ekonomskih razloga zbog kojih je u najvećoj meri i došlo do problema.

Đelić je napomenuo i da pitanje zloupotrebe vizne liberalizacije nikako ne može biti osnov za netrpeljivost prema manjinama u Srbiji, iako je, kako je rekao, činjenica da su u 95 odsto slučajeva tražioci azila pripadnici manjina.

U novčaniku od 30 do 50 evra po danu

Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je listu Danas da će Ministarstvo unutrašnjih poslova uskoro napisati uredbu o dnevnom novčanom iznosu koji će putnici u zemlje Šengenske zone morati da imaju kod sebe prilikom prelaska granice.

Taj iznos određuju zemlje Šengenske zone i kreće se od 30 do 50 evra po predviđenom danu boravka na putovanju, piše Danas.

Predloženo je da se od lažnih azilanata zahteva naknada troškova koje naprave prilikom boravka u članici Evropske unije gde su tražili azil.

Time bi se obesmislila ideja onih koji u zemlje članice Šengenske zone odlaze da bi zaradili, a takvih je najviše, ocenio je Homen.

Dok čekaju na završetak procedure u zemlji gde su potražili utočište, ljudi u pojedinim državama dobijaju novčanu pomoć. U slučaju negativnog odgovora zemlje domaćina, a procedura se, kada je reč o građanima Srbije po pravilu tako završava, moraće taj dobijeni novac da vrate, navodi Danas.

Rešenje u nijansiranoj promeni zakona i u saradnji sa EU

Šef poslaničke grupe SPS-JS u Skupštini Srbije Branko Ružić izrazio je jutros očekivanje da će biti nađeno rešenje za problem lažnih azilanata iz Srbije u zemlje EU putem odgovarajućeg zakonskog okvira i u saradnji sa EU.

Uoči javne rasprave u Skupštini "Izazovi prisilnih migracija", Ružić je u izjavi RTS-u istakao da je razmatranje inicirala nevladina organizacija "484" i da je svaka konstruktivna inicijativa dobrodošla.

Zakon o putnim ispravama i krivični zakon mogu da pretrpe određene nijansirane promene, kako bi bio smanjen broj lažnih azilanata, a nivo sankcije potrebno je nijansirati, odnosno ni na koji način ne zalaziti u domen kršenja ljudskih prava, nego naći racionalno rešenje, smatra Ružić.

On smatra da je najvažnija saradnja sa nadležnim organima Mađarske, jer je ulazak državljana Srbije u EU najfrekventniji na granici sa tom zemljom i da više od 45 odsto lažnih azilanata dolaze sa Kosmeta i da je to dominantno romska i albanska populacija.

Ružić je podsetio da je skoro 10.000 državljana Srbije od momenta uvođenja vizne liberalizacije bilo u situaciji da zatraži politički azil iz razloga koji su ekonomske prirode i da je reč o svojevrsnoj zloupotrebi u zemljama EU.

Od januara do marta ove godine drastično je smanjen broj azilanata, a na polju antikorupcijske borbe su privedene pravdi više od 24 osobe koje su učestvovale u omogućavanju prelaska granice i izdavanju putnih isprava, podsetio je Ružić.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...