Izvor: RTS, 10.Okt.2014, 19:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diploma lekara kao viza
Iz godine u godinu raste broj lekara i stomatologa koji napuštaju Srbiju, a Lekarska komora dnevno izda i do četiri sertifikata dobre prakse pomoću kojih lekari mogu da rade u inostranstvu. U isto vreme zemlji nedostaju lekari određenih specijalnosti poput ginekologa i anesteziologa.
Diploma medicinskog ili stomatološkog fakulteta sve je češće iseljenička viza. Studiranje u roku i prosek iznad devet, stomatologa >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Miroslava Dragovića doveli su do stipendije na doktorskim studijama, ali ne i do posla, već tri godine.
"Nije problem što niste primljeni na jedan, drugi, treći konkurs, nego što na više konkursa niste pozvani ni na razgovor. Meni je najlakše da naučim engleski do nivoa maternjeg jezika pa ću odabrati neku zemlju u kojoj je engleski zvaničan jezik", kaže stomatolog Miroslav Dragović.
Sudbinu stomatologa dele lekari, a njih je 2.500 bez posla.
Pošto zatvore vrata na Medicinskom fakultetu, medicinari neretko prvo otvore vrata Lekarske komore Srbije. Među onima koji traže sertifikate dobre prakse polovina su mladi lekari, a druga polovina su specijalisti. Od početka godine bilo je gotovo 500 zahteva, dvostruko više nego cele prethodne.
"Meni je svaki dan mučan, jer moram da potpišem dva, tri ili četiri sertifikata tokom samo jednog dana. Najviše se odlazi u Nemačku, Sloveniju, Norvešku i u egzotične zemlje. Preko 50 odsto su specijalisti koji nedostaju zdravstvenom sistemu", upozorava direktor Lekarske komore Srbije Dragan Delić.
Da biste dobili jednog specijalistu, potrebno je najmanje 14,5 godina učenja i rada, a uloženi novac države meri se desetinama hiljada evra. Tako strana zemlja dobije stručnjaka u kojeg nije uložila ništa. Plata koja mu se nudi u severnoj i zapadnoj Evropi je minimum 5.000 evra.
"Ostao bih u Srbiji kada bi mi se ponudio posao u struci, a siguran sam da bi i moji prijatelji isto učinili, verujem da bi 99 odsto njih to prihvatilo", ističe stomatolog Miroslav Dragović.
Dodatni problem su restrikcije za zapošljavanje u javnom sektoru koje važe i za zdravstvo.
"Gleda se da se dozvole nova zapošljavanja u onim sektorima, domovima zdravlja, bolnicama, gde su kadrovski ispod normativa i kada bi se pružanja zdravstvene usluge dovelo u pitanje", kaže državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Ferenc Vicko.
Problem odliva stručnjaka ima i Hrvatska, i za nešto više od godinu dana potvrde za odlazak u inostranstvo zatražilo je 750 lekara. Poput spojenih sudova, problem se preliva na celu Uniju i Evropska komisija procenjuje da će joj do 2020. godine nedostajati milion zdravstvenih radnika.
