Izvor: B92, 19.Jun.2008, 02:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dinkić traži više novca za Srbiju

Mlađan Dinkić (FoNet, arhiva)

Ljubljana, Strazbur, Brisel -- Ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je u Briselu da je ostvarljivo da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU u prvoj godini nove proevropske vlade.

Ukazujući da status kandidata obezbeđuje veća sredstva iz pristupnih fondova Unije, Dinkić je, posle razgovora s evropskim komesarom Olijem Renom, izrazio i uverenje da će tokom prve godine nove srpske vlade biti ukinute >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vize Evropske unije za srpske građane.

Ministar Dinkić rekao je novinarima da je Ren potvrdio rešenost Evropske unije da se ubrza učlanjenje Srbije u Evropsku uniju, što počinje kandidaturom Beograda za članstvo u EU.

On je naveo i da bi u julu trebalo očekivati stupanje na snagu Privremenog trgovinskog sporazuma EU-Srbija, čim nova vlada učini još neke dodatne korake koji bi omogućili da tužilaštvo Haškog suda zaključi da Beograd u punoj meri sarađuje s Tribunalom u Hagu.

Dinkić je rekao da je s Renom razgovarao i o datumu kada bi Srbija mogla podneti molbu za dobijanje statusa kandidata za članstvo, i naveo da je on evropskom komesaru preneo očekivanje da će uskoro doći do formiranja nove reformske proevropske vlade.

On je naveo da je u susretu s Renom snažno naglasio potrebu da Srbija dobije znatno veća sredstva od predviđenih milijardu evra za idućih pet godina, koje bi bile prvenstveno namenjene izgradnji saobraćajne infrastrukture, regionalnog razvoja i poboljšanju standarda srpskog stanovništva.

Dinkić je ocenio da je Srbiji potrebno najmanje tri milijarde za svrhu restruktuiranja i reforme, a Ren je izrazio spremnost da se to razmotri u narednom periodu.

Posle formiranja nove srpske vlade, o tome će se voditi razgovori i sa resornim funkcionerima u Evropskoj komisiji, kako bi se sagledalo kakve mogućnosti postoje za takvo povećanje pristupa Srbije fondovima EU, čim Beograd dobije status kandidata za članstvo u EU.

Navodeći da će najveća sredstva za podsticaje malim i srednjim firmama i zapošljavanja biti izdvajana iz budžeta Srbije, Dinkić je naveo da će Koridor 10 biti prvi projekat za koji nova vlada želi da konkuriše za dobijanje sredstva iz evropskih pristupnih fondova.

Dinkić je, s tim u vezi, ukazao na činjenicu da je Evropska komisija nedavno postavila novi "Investicioni paket za podršku zapadnom Balkanu" i ocenio da to može biti korisno za Srbiju.

Evropski savet o zapadnom Balkanu

Danas je u Briselu počelo dvodnevno zasedanje Evropskog saveta, na kome je jedna od tema i evropska perspektiva zapadnog Balkana.

Premijer Slovenije i predsednik Evropskog saveta Janez Janša, poslednji put tokom polugodišnjeg slovenačkog predsedavanja EU, sazvao je Evropski savet, na kome će u Briselu lideri 27 zemalja članica EU razgovarati pre svega o predstojećim koracima povodom ratifikacije Lisabonskog ugovora, nakon što je odbijen na referendumu u Irskoj.

U svom pozivu za saziv Evropskog saveta, Janša je zapisao da je važno da EU pokaže da će postići napredak i ostati na putu napretka.

Druga važna tačka dnevnog reda na dvodnevnom zasedanju biće rasprava o visokim cenama nafte, kao i političkim posledicama koje bi to moglo da ima po EU.

Na dnevnom redu Evropskog saveta biće i neke od ključnih tema iz oblasti slobode, bezbednosti i prava, a očekuje se da će lideri država EU ponovo potvrditi i evropsku perspektivu zapadnog Balkana, odnosno da će oceniti sprovođenje takozvane Solunske agende, kojom je zemljama regije obećana evropska perspektiva.

U okviru ovog redovnog zasedanja Evropskog saveta, teći će i sastanak na kome će lideri država i vlada EU razgovarati i o spremnosti Slovačke da od 1. januara iduće godine uvede evro kao svoju valutu, a ovom prilikom će se članovi Evropskog saveta sastati i sa predsednikom Evropskog parlamenta, Hansom Gertom Peteringom.

"Potvrditi evropsku budućnost"

Slovenačko predsedništvo Evropske unije saopštilo je da je "od prvenstvene važnosti" da lideri EU na zasedanju u Briselu "potvrde usvojene odluke o sprovođenju evropske perspektive zapadnog Balkana".

Posebno je značajno "stvaranje mreže Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i pokretanje dijaloga o liberalizaciji viza sa svim državama tog regiona, uz podnošenje 'putnih mapa-redosleda poteza'" u tom cilju, izjavio je u Evropskom parlamentu u Strazburu slovenački državni sekretar za evropska pitanja Janez Lenarčič.

Slovenački državni sekretar nagovestio je da će šefovi država ili vlada EU "naglasiti i značaj uključivanja svih zapadnobalkanskih zemalja u regionalnu saradnju i pozdraviti više sektorskih inicijativa u tom cilju".

"Zapadni Balkan je područje okruženo članicama Evropske unije", ukazao je Lenarčič, navodeći da je tom regionu "posebno neophodno da ima potvrdu svoje evropske budućnosti i pomoć pri sprovođenju reformi".

Zbog irskog odbijanja Ugovora iz Lisabona pojavile su se nedoumice oko potvrde politike daljeg proširivanja Evropske unije, ali su šefovi diplomatija EU u ponedeljak u Luksemburgu ponovili podršku ulasku novih članica sa zapadnog Balkana.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi je, ipak, izjavio da je za ulazak najpre Hrvatske, a potom i ostalih država regiona, "nužno da imamo 'Ugovor iz Lisabona'".

Predsednik Evropskog parlament Hans Gert Petering, isto tako, ocenio je da bi zbog irskog "ne" preustrojstvu institucija i mehanizma odlučivanja EU moglo doći do zastoja u pridruživanju Uniji država zapadnog Balkana, "možda s izuzetkom Hrvatske".

U nacrtu zaključaka zasedanja šefova država ili vlada EU u koji je imala uvid agencija Beta, ističe se da "Evropski savet (lideri EU) ponovo ističe svoju punu podršku evropskoj perspektivi zapadnog Balkana kao što je to utvrđeno Programom iz Soluna".

"Evropska perspektiva je i dalje od suštinske važnosti za stabilnost, pomirenje i budućnost zapadnog Balkana", navodi se u nacrtu zaključaka samita EU.

O tome i razvoju situacije posebno u Srbiji, na Kosovu i Makedoniji, najpre sutra uveče razgovaraće posebno šefovi diplomatija, a u petak će završnu raspravu imati i lideri evropske dvadesetsedmorice.

Nemačka: Hag nije dovoljan uslov

Nemačkoj nije dovoljno da Srbija izruči Ratka Mladića Hagu, da bi ispunila uslove za ubrzavanje evropskih integracija i dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU, prenosi danas novosadski Dnevnik, pozivajući se na izvore u Briselu.

Na sednici Saveta ministara spoljnih poslova EU u Luksemburgu Nemci su insistirali na tome da se u tekst zaključaka o Srbiji, pripremljenog za Evropski savet, ubaci odrednica da je puna saradnja sa Haškim tribunalom samo jedan od uslova koji treba da budu ispunjeni.

Dugoročno gledano, za Srbiju bi veći problem mogao da bude stav Nemačke, koja traži neke dodatne zadatke, nego Holandije i Belgije, koje smatraju da bi hapšenjem Mladića sve prepreke Srbiji na putu evrointegracija bile uklonjene, rekao je jedan od učesnika sednice Saveta ministara EU u Luksemburgu.

On je napomenuo da među tim uslovima nije priznavanje Kosova nego je reč o reformama u pravosuđu, policiji, obaveštajnoj službi i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Promena stava Berlina u odnosu na uslove evropskih integracija Srbije u Briselu tumači se time da Nemci nisu zaboravili upad u njihovu ambasadu tokom mitinga "Kosovo je Srbija" i insistiranjem jačeg dela nemačke vlade (demohrišćana) na restriktivnijem stavu o daljem širenju EU.

Postavljanje novih uslova Srbiji samo je drugo ime za usporavanje evropskih integracija, a "ako neko hoće da uspori približavanje zapadnog Balkana EU, dovoljno je da zaustavi Srbiju i stvar je rešena", objasnio je izvor Dnevnika koji je želeo da ostane anoniman.

Nastavak na B92...

Radio Slobodna Evropa: Srbija 2009. kandidat za EU?