Izvor: Politika, 22.Sep.2015, 08:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li se uz Šengen „trese” i naš bezvizni režim
Ne samo da nema razloga da Srbija bude kažnjena, već je ona sada i te kako potrebna Evropskoj uniji
Rampe na granicama Nemačke, Austrije, Mađarske, koje „tresu” Šengenski sporazum o Evropi bez granica, u ovom trenutku ne ugrožavaju pravo naših građana da putuju bez viza u zemlje Evropske unije. Jer, ne samo da nema razloga da mi budemo kažnjeni, već je Srbija sada i te kako potrebna EU. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Ali, budući da niko pouzdano ne zna šta će se događati sa šengenskim prostorom u narednih nekoliko meseci i da li će se on, možda, „pocepati” po graničnim šavovima, što bi, po nekima, bio i kraj ovakve EU, niko ne može ni da tvrdi da to ne bi predstavljalo opasnost po s mukom osvojeni bezvizni režim za srpske građane.
U slučaju takvog „crnog scenarija” i povratka EU na nacionalne granice, zemlje bi tada, verovatno, ponaosob o odlučivale o „zelenom svetlu” za ulazak na njihovu teritoriju.
Neke moguće naznake o daljoj sudbini Šengena, koji je sada na velikom iskušenju, mogle bi da se dobiju već sutra, za kada je najavljen sastanak ministara EU, odnosno u sredu, kada bi trebalo da se održi vanredni neformalni sastanak država šefova ili vlada. Ministri unutrašnjih poslova evropskih država uspeli su da dogovore premeštaj 40.000 izbeglica, ali dogovora o obavezujućim kvotama za premeštaj 120.000 ljudi nije bilo.
„Treba priznati da je migrantska politika EU u krizi”, rekao je Majkl Davenport, šef Delegacije EU u Srbiji. Uz naglasak da Šengenski sporazum nije suspendovan, jer je odluka nemačke vlade o kontroli granice u skladu sa Šengenskim sporazumom, po kojem postoji takva mogućnost u kriznim situacijama, on je rekao i da bezvizni režim između Srbije i EU nije doveden u pitanje.
Ni naš izvor blizak diplomatskim krugovima u Briselu ne vidi mogućnost da se za balkanske zemlje, pa i Srbiju, ponovo uvedu vize, pre svega zato što su drugi prioriteti zemalja EU. „Svi žele da region bude kooperativan oko toka kretanja migranata. Ne može, s jedne strane, da se kaže mi vas kažnjavamo i uvodimo vam vize, a s druge, vi treba da nas slušate”, objašnjava naš sagovornik, koji nam prenosi i da se samo jednom u Nemačkoj tako nešto čulo od jednog političara, „ali su ga onda svi poklopili”.
Ovaj naš sagovornik ne veruje ni da postoji opasnost od rušenja Šengena. „Među onim stvarima koje su za ljude u celoj EU dokaz postojanja EU najvidljivije su otvorene granice. Zato ne verujem da bi se tako lako igrali s tim i to otpisali”, kaže.
Upitan da li se slaže s tezom da bi kraj Šengena bio i kraju EU, odgovara da su to „smešne stvari”. Jer, „general zima odigraće važnu ulogu, onako kao što je to bilo prilikom Hitlerovog napada na Rusiju, more će biti sve komplikovanije i niko neće da beži kada je hladno”. S druge strane, podseća i da potencijalne izbeglice dobijaju informacije putem mobilnih telefona i društvenih mreža, „pa ako stižu informacije da je prohodnost balkanske rute sve slabija, onda će se i priliv usporiti”.
Slobodan Samardžić, profesor Fakulteta političkih nauka i predsednik Državotvornog pokreta Srbije, takođe misli da bezvizni režim nije neposredno ugrožen i da neće biti ukinut, jer, kako kaže, nema razloga za kažnjavanje naše zemlje. „Ali, Nemačka i druge države EU iskoristiće naš sporazum o readmisiji, koji smo potpisali sa sporazumom o liberalizaciji viznog režima i vratiti sve tražioce azila odavde koji su zapravo ekonomski, a ne politički emigranti. To je, uostalom, u poslednje vreme Nemačka i pominjala. Kao što se zna, oni nude najviše mesta za izbeglice i oni će to negde morati da kompenzuju, povratkom onih koji su tamo bez pravog osnova”. Reč je o albanskom i romskom stanovništvu koje je godinama tamo odlazilo pod firmom neslaganja sa političkim prilikama i dobijalo azil, iako su i sami Nemci već tada znali da im je ekonomski razlog primarni i da nema razloga za tu vrstu bežanije.
Za njega je ovo što se dešava pokazatelj da, pored monetarne i spoljne politike, ne funkcioniše ni imigraciona politika u EU. „Sada postoje veliki problemi sa Višegradskom grupom (Mađarska, Poljska, Slovačka i Češka) koja je kompaktna. Ovo što Orban radi u ime Mađarske ima jaku podršku u ostale tri zemlje. Ne treba Orbana stavljati na stub srama jer radi ono što mnoge zemlje zapravo žele, ali je dobro da se neko kompromituje umesto svih. S druge strane, postoje i zemlje van ove ’četvorke’ koja se intimno slaže sa Orbanovom politikom”, smatra Samardžić, koji podseća da je Nemačka postavila prepreke na granici sa Austrijom kada je videla da je briselski sastanak ministara unutrašnjih poslova propao, jer su ove zemlje žustro odbile svoje obaveze.
Međutim, on ni sada ne vidi nikakav katastrofični scenario. „Šengen je danas tamo mrtav, ali oni mogu da ga vrate u funkciju ako budu sredili te prilike”. Ako dogovora, pak, ne bude, „to će zaista uticati na međusobne odnose” evropskih zemalja, koje sada imaju i „ograničenje prometa sopstvenih državljana unutar EU, što je neobjavljeno vanredno stanje”.
Takođe, ima mišljenja da sve češće priče o ukidanju Šengena predstavljaju ozbiljnu stvar, ali da za Srbiju to još nije opasnost. Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, u intervjuu „Nedeljniku”, navela je da je ponosna na svoju zemlju, jer je u poređenju sa ostalima pokazala da je spremna i na veću otvorenost nego neki drugi za koje se po definiciji smatralo da su „evropskiji” od nas.
-------------------------------------------------------------------
Mukotrpno do ukidanja viza
Put do bezviznog režima između Srbije i EU, koji je stupio na snagu 19. decembra 2009. godine, bio je mukotrpan i trajao je duže od tri godine. Prvi korak ka ukidanju viza za slobodno putovanje u 25 zemalja članica EU, kao i tri zemlje koje nisu članice EU, a deo su šengenskog prostora, bila je odluka Saveta EU iz novembra 2006, kada je usvojen mandat za pregovore o sporazumima o viznim olakšicama i sporazumima o readmisiji sa Srbijom. Nepunu godinu kasnije predstavnici srpske vlade i Evropske komisijeu Briselu su parafirali Sporazum o viznim olakšicama i o readmisiji, koji je omogućio da se besplatno odobravaju vize studentima, naučnicima, poslovnim ljudima i još nekim kategorijama građana. U novembru 2009. Savet EU objavio je dokument o viznoj liberalizaciji za zemlje zapadnog Balkana, da bi mesec dana kasnije granice šengenskog prostora bile otvorene za građane Srbije.
