Izvor: Prva.rs, 06.Jan.2014, 17:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je moguće ponovno uvođenje viza Srbiji
"Po stupanju na snagu mehanizma za suspenziju realna opasnost od ponovnog privremenog uvođenja viza postoji. Prevashodno zbog velikog broja ljudi iz Srbije - lažnih azilanata, kao i zbog populističke retorike u Nemačkoj i Velikoj Britaniji u poslednje vreme, koja je vrlo negativna prema migrantima i azilantima", rekla je Fajon Tanjugu.Ona je ocenila da pojedini političari koriste pitanje priliva doseljenika i njihovih prava na socijalnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << pomoć više radi promovisanja sopstvene popularnosti u svojim državama, te da nisu svesni da takvim ponašanjem doprinose jačanju ksenofobije.Tanja Fajon, bivši izvestilac Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju, objasnila je da bi mehanizam, koji stupa na snagu 9. januara, bio aktiviran "samo pod posebnim okolnostima, koje bi jednu ili više država EU dovele u vanrednu situaciju koju ne bi mogle same da reše"."Drugim rečima, o mogućnosti ponovnog uvođenja viza bi se razmišljalo u slučaju znatnog i naglog porasta priseljenika koji zloupotrebljavaju bezvizni režim, povećanja broja neosnovanih molbi za azil i nepoštovanja ugovora o readmisiji", rekla je evropska parlamentarka.Prema njenim rečima, zemlje u kojima je najveći priliv lažnih azilanata su Nemačka, Belgija, Švedska, Švajcarska i Luksemburg i realno je očekivati da bi te države prve zatražile aktiviranje mehanizma.Fajon je istakla da konačnu odluku o eventualnom predlogu članica EU za aktiviranje mehanizma donosi Evropska komisija, i to na osnovu detaljnih ispitivanja stanja na terenu i uzimajući u obzir političke posledice koje bi ponovno uvođenje viznog režima imalo na odnose EU sa zemljama iz kojih dolazi najveći broj lažni azilanata."Ja želim da verujem da neće doći do aktiviranja tog mehanizma. Međutim, broj lažnih azilanata je zabrinjavajući i u porastu, što predstavlja upozorenje vlastima u Srbiji da učine sve što je u njihovoj moći i da nastave sa suzbijanjem iskorišćavanja bezviznog režima među građanima Srbije", rekla je ona.Fajon je napomenula da, s druge strane, i zemlje EU treba da revidiraju politiku azila i pozdravila je nedavnu odluku Nemačke da Srbiju i druge države Zapadnog Balkana za koje važi bezvizni režim svrsta na spisak bezbednih zemalja, što će, kako je primetila, znatno skratiti postupak za dobijanje azila, a samim tim najverovatnije smanjiti i broj zahteva za azil."Još jednom ističem da bi, u trenutku kada Srbija počinje pregovore sa EU, ponovno uvođenje viza, iako privremeno, bilo jako loš politički signal, a najgore posledice bi imalo za građane Srbije, koji bi upravo u procesu pridruživanja EU morali da osete da stvari idu na bolje", rekla je Fajon.Ministri policije i pravosuđa zemalja članica EU usvojili su u decembru takozvani zaštitni mehanizam, koji je usaglašen posle dugih pregovora u okviru evropskih institucija, i koji stupa na snagu 9. januara. Mehanizam omogućava suspenziju bezviznog režima na šest meseci.Zemlje EU su 2009. godine dobile oko 11.500 zahteva za azil sa Zapadnog Balkana, ali ta brojka je 2013. godine više nego učetvorostručena. Ružić: Do rešenja za lažne azilante u saradnji s Nemačkom Ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije Branko Ružić izrazio je danas uverenje da će Srbija, u saradnji s Nemačkom i EU, naći zajedničko rešenje za problem lažnih azilanata i otkloniti opasnost od suspenzije bezviznog režima.Ružić je, u izjavi Tanjugu, podsetio da podaci pokazuju da je broj lažnih azilanata koji poslednjih godina odlaze u zemlje EU znatno smanjen, osim u slučaju Nemačke, u kojoj postoji normativni okvir koji pruža podnosiocima zahteva za azil visok stepen benefita.„Ovo nije jednosmeran proces, radi se pre svega o Saveznoj Republici Nemačkoj... Zato je važno da mi u partnerskom odnosu, shvatajući ozbiljnost ovog problema, i sa Nemačkom bilateralno i sa Evropskom komisijom i Evropskom unijom, dođemo do rešenja", rekao je on.Jedno od rešenja, prema Ružićevim rečima, jeste da Berlin svrsta Srbiju na spisak sigurnih zemalja jer se to u praksi pokazalo kao veoma dobar mehanizam za radikalno smanjenje broja lažnih azilanata."Uveren sam da sve ove mere koje država Srbija čini jesu dovoljne, i naravno da ćemo mi još više unaprediti svoje polje delovanja, ne samo u pogledu sankcija, nego i u pogledu prevencije", kazao je Ružić.On je podsetio da Srbija, zajedno sa EU, radi na mnoštvu projekata koji bi trebalo da spreče da stanovništvo s margina egzistencije poželi da iz finansijskih razloga zatraži azil u zemljama Unije, uključujući projekte za romsku populaciju u Beogradu i Vojvodini."Međutim, ne vidimo krucijalni problem među tom populacijom, već isključivo među onim organizovanim grupama koje to rade zarad nekog finansijskog interesa i tu državni organi zaista predano rade na slamanju tih grupa i sprečavanju da se taj njihov takozvani "poslovni poduhvat" raširi i da dovede u problem i samu državu i građane i građanke Srbije", rekao je Ružić.Srbija je, prema njegovim rečima, već predupredila delovanje mnogih takvih grupa.On se u potpunosti složio sa ocenom evropske parlamentarke Tanje Fajon da bi eventualno ponovno uvođenje viza Srbiji predstavljalo veoma loš signal."Ali, takođe bih morao da istaknem da sam uveren, skoro optimista, da ćemo doći do jednog zajedničkog rešenja, pre svega s Nemačkom, i smanjiti taj broj lažnih azilanata bez dovođenja države Srbije i građana i građanki Srbije u tu kritičnu situaciju da im se ukine bezvizni režim", rekao je Ružić.Ministar Ružić je istakao i da stupanje na snagu mehanizma za privremeno uvođenje viza 9. januara ne znači automatski i ukidanje bezviznog režima.On je objasnio da procedura podrazumeva da jedna ili više zemalja članica EU pokrenu inicijativu, na osnovu koje bi bilo formirano telo koje bi utvrdilo u kojoj meri lažni azilanti ugrožavaju određenu državu, a konačna odluka o aktiviranju mehanizma donosi se na nivou EU dvotrećinskom većinom."To, naravno, nije opravdanje niti argument da mi zatvaramo oči kao država pred ovim problemom niti je Srbija to ikada činila", rekao je Ružić i naglasio da je Evropska komisija prepoznala kredibilitet Vlade Srbije, nadležnih ministarstava i državnih organa, koji, kako je istakao, preduzimaju sve mere kako bi broj lažnih azilanata bio sveden na najmanju moguću meru. Kacin: Ne širiti paniku zbog viza Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin izjavio je danas da Srbiji ne preti direktna opasnost od ponovnog uvođenja šengenskih viza i da oko toga ne treba širiti paniku.“Ne želim da plašim građane Srbije i bez preke potrebe širim bojazan u društvu”, poručio je Kacin u izjavi za Tanjug.Izvestilac je istakao da i pored činjenice da je došlo do zabrinjavajućeg priliva azilanata iz Srbije u neke države članice EU, “privremena suspenzija viznog režima u ovom trenutku jednostvno ne predstavlja direktnu opasnost”.“To se ne može desiti preko noći”, rekao je on, podsećajući da procedura za pokretanje ovog mehanizma nije nimalo jednostavna, jer predviđa da Evropska komisija, ukoliko od zemlje članice dobije zahtev za uvođenje viza, najpre proveri stanje na terenu i uveri se da nema drugog načina da se broj azilanata smanji.Kacin je ukazao da je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije na čelu sa Ivicom Dačićem među najzaslužnijim što je Srbija 2009. ispunila uslove za belu šengensku listu."Uveren sam da sadašnji premijer preduzima sve što može da zaustavi ili makar značajno ograniči priliv lažnih azilanata iz Srbije”, poručio je on.Izvestilac je ukazao da je neophodno raditi na poboljšanju životnog standarda socijalno ugroženih grupa i na suzbijanju trafikinga, ali da se ključ za rešenje ovog problema nalazi u rukama zemalja članica.Nemačka je nedavno najavila da ce označiti Srbiju kao zemlju "sigurnog porekla" što ce drastično skratiti procesuiranje aplikacija srpskih državljana za azil u Nemačkoj i time obesmisliti pokušaje dobijanja azila i iskorišsćtavanja finansijske pomoći”, podsetio je Kacin.On je dodao da se nada da će slične izmene procedure biti uvedene i u ostalim članicama Šengena.
