Izvor: B92, 20.Jul.2010, 11:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je Srbija evropska Kuba?
Lepa zemlja, ali zapuštena, s lošim putevima, neokrečenim kućama. Sklonjena mesta u koja se retko zalazi.
Izvor: Politika
Možemo mi da volimo svoju zemlju koliko god hoćemo, niti je zabranjeno niti šteti, ako ljubav ne pomuti pamet, ali se istini mora pogledati u oči. Ove godine je manje stranaca posetilo Srbiju, nego prošle i pretprošle! Manje je i domaćih gostiju. Zašto? Kako?
Nismo konkurentni. Kao da prodajete cipele za 100 evra, a slične koštaju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u okolnim radnjama 50. Skupi smo za ono što nudimo. Pogledajte na Internetu cene u bečkim i beogradskim hotelima! Skuplje je domaće. Vizna liberalizacija i „lou kost" avio kompanije odvele su domaće ljude u inostranstvo, a strance nisu. Jeste da nemamo more, ali imamo banje, planine, Dunav... U stvari, šta to mi imamo!? Šta sve Srbija ima, što je negde skriveno iza džombi ovdašnjih puteva.
Pitamo Ivanku Tasić, iz Panakomp travela, jedne od retkih specijalizovanih agencija za domaći turizam, šta bi ona preporučila za vikend turu strancima koji se zapute u Srbiju.
Ivanka bira Istočnu Srbiju, uz Dunav. Aranžman je nazvala primamljivo: Mistika istočne Srbije. Arheološki par Viminacijum, zlatni rudnici Majdanpeka, Rajkova Pećina – najduža u Srbiji, 2. 304 metra. Tu je i prirodni fenomen, kameni most na besnoj, penastoj rečici Velja Prerast, most u obliku šuplje stene, visok 37 metara. Obavezan je obilazak neolitskog naselja Lepenski vir. U povratku pogled na Golubačku tvrđavu i mesto gde je Dunav u celom svom toku najširi, pa kupanje na Srebrnom jezeru.
A šta stranci koji dođu u Srbiju u organizaciji Panakompa, od onoga što su videli, ubeleže kao svoje favorite. Na prvom mestu Oplenac. Verovatno je da im se osim istorije srpske dinastije, dopadaju i lokalna vina po dinastičkoj recepturi. Sviđa im se i manastir Vraćevšnica – to je uređen ženski manastir na obroncima Rudnika, u zelenilu je, sklonjen od puteva, smiruje. Stranci se pozitivno izjašnjavaju i o boravku u domaćinstvima u selu Klatičevo, kod Gornjeg Milanovca. Interesuje ih i Ovčarsko – kablarska klisura: srpska Sveta Gora. Manastir Nikolje. Onda, nešto manje poznato, etno park „Terzića avlija" u selu Zlakuse, koje se nalazi između Požege i Užica. Zlakuse je poznato po grnčarima, a etno park je dobio nagradu 2008. kao najbolje uređena etno-celina. Stranci na svojim Internet forumima prepričavaju i putovanje Šarganskom osmicom, posetu Mećavniku. Dopada im se još i Tešnjar, stari deo Valjeva i ljubazno osoblje Valjevskog muzeja. Fascinira ih i priča o Seči knezova, koju čuju u autentičnom ambijentu Muselimovog konaka u Valjevu, najstarije sačuvane zgrade u valjevskom kraju, koja potiče s kraja 18. veka.
„Šetaj i otkrij" je jedna vrsta specijalizovane ture za strance koja još nije zaživela. Nameru da je uvede u turistički život Srbije, ima rođena Beograđanka koja sada živi u Parizu, Marija Nikolić.
„Statistike kažu da svaki treći Francuz praktikuje šetnje u prirodi koje imaju nekakvu vezu sa kulturom i regionalnim običajima.", priča nam Marija svoju poslovnu ideju koju pokušava da realizuje. „Na Međunarodnom sajmu turizma u Parizu, 2006. godine, videla sam da Albanija, Crna Gora, Hrvatska, Bugarska i Rumunija imaju paket aranžmane za francuske šetače. Randone – šetnja u prirodi, činilo mi se da je idealna u Srbiji, pa sam zato odlučila da se posvetim randoneu u našoj zemlji.", objašnjava Marija.
Suočava se sa mnogim teškoćama, ali je rešila da ne odustaje. Ove jeseni, od 24-26. septembra, u njenoj organizaciji i saradnji sa Skupštinom grada Beograda, održaće se Beogradski festival cveća. Ovaj festival bi trebalo da bude spona francuske umetnosti cveća i naših običaja u vrtnoj kulturi. A sem toga, i neki uvod u dovođenje francuskih turista u Srbiju.
Marija trenutno pokušava da „progura" paket pešačkih tura u Zapadnoj Srbiji. One bi kretale iz Valjeva, pa na Uvac, Mokru Goru, Taru, Zlatar, Sirogojno i Kamenu Goru. Planirano je da Francuzi spavaju u seoskim domaćinstvima, nikako hotelima. Žele da jedu seosku hranu, da pričaju sa seljacima. Oni žele aktivan odmor. Sve vreme na nogama. Grupe bi bile male, od 5 do 15 ljudi. Problem su – cene.
„Mislim da bismo uspeli sa aranžmanima za Francusku, kada bi dobili nešto niže cene. Skuplji smo od Bugarske, a ne nudimo nešto mnogo više", premišlja se Marija Nikolić.
Da, cene su bolna tačka srpskog turizma. I Ivanka Tasić kaže da smo nekonkurentni u odnosu na okruženje. Pa nam prezentuje cifre – u 2008. godini njena agencija je dovela 5.138 stranaca, mahom Holanđana i Nemaca. Sledeće godine 1.989, a ove će biti otprilike isto toliko. Opšti trend smanjenja stranih gostiju se vidi i iz ovih brojki.
Međutim, ne treba gubiti nadu. Naša zemlja je lepa a naši ljudi domišljati. Ne moramo biti velesila u turizmu, čak ni ono što se sada upotrebljava kao kontrapropaganda – „lider u regionu" – ma, ne, ali možemo da budemo zanimljivo mesto za vikend ili produženi vikend. Ivanka kaže da su njihovi američki gosti bili oduševljeni kada su organizovali plašćenje sena. Za dalje, planiraju trku traktora!? U planu je i striženje ovaca u Istočnoj Srbiji. Svašta može da se smisli. Turizam čine detalji.
Nenad Novak Stefanović
.jpg)
