Izvor: Blic, 07.Avg.2008, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blokada Skupštine ugrožava ukidanje viza
Građani Srbije na korak su od mogućnosti da već prvih dana naredne godine putuju bez viza. Međutim, da li će se to i dogoditi zavisi isključivo od poslanika u srpskom parlamentu. Naredna tri meseca ključna su za dostizanje tog cilja, ali ukoliko parlament ne bude radio po dnevnom redu, kao što je to bio slučaj do prekidanja zasedanja 21. jula, Srbija će morati da čeka novi krug odlučivanja EU, a građani će i dalje da stoje u dugačkim kolonama ispred ambasada.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Satnica za dobijanje belog šengena je jasna i neophodno je proći nekoliko koraka do slobodnog putovanja za građane Srbije. Do 1. septembra Srbija mora da sačini izveštaj za Evropsku komisiju, ali se on može nadopuniti do kraja oktobra. U prvoj nedelji novembra Evropska komisija će objaviti sveobuhvatni godišnji izveštaj o Srbiji i drugim državama u regionu gde će se pokazati koliko je napredak ostvaren. Sredinom novembra se održava ministarska konferencija na nivou ministara unutrašnjih poslova država Evrope i Zapadnog Balkana i tada će potpredsednik Evropske komisije Žak Baro podneti izveštaj i reći dokle je stigla koja zemlja. To znači da ako Srbija želi da u izveštaj uđu reforme koje je učinila, one bi morale da budu završene u septembru, eventualno tokom oktobra.
- Poželjno je da zakone koji su potrebni za liberalizaciju viznog režima Skupština Srbije usvoji u septembru i da prođemo krug odlučivanja u novembru kako bi naši građani do kraja godine bili na šengenskoj listi - kaže za „Blic" predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović. Međutim, ona dodaje da se izuzev želje da se zakoni nađu pred poslanicima, dok ne počne zasedanje Skupštine 2. septembra ne može se unapred predvideti i znati dinamika usvajanja zakona koji su Srbiji neophodni.
- Bilo je planirano da se zakoni koji su neophodni za belu šengensku listu nađu u Skupštini po završetku sednice koja je u toku. Da smo u julu, kako smo planirali, završili ovu sednicu, potrebni zakoni bili bi u septembru usvojeni. Prema tome, ako se ne dođe do cilja, razlog je blokada rada parlamenta - kaže Slavica Đukić-Dejanović.
U skupštinskoj proceduri nema još svih neophodnih zakona koji su preduslov za beli šengen.
- Nema ničeg spornog da vlada uputi Skupštini i preostale zakone. To nije do sada učinjeno jer još nismo završili ni ovaj prvi dnevni red sednice koja je u toku - ističe Đukić-Dejanović.
Vicepremijer Božidar Đelić opominje da će dalja blokada rada parlamenta ugroziti stavljanje građana Srbije na belu šengensku listu. On dodaje da građani moraju da znaju da oni koji su blokirali parlament nisu blokirali samo primenu sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, energetsku budućnost Srbije kroz partnerstvo sa Ruskom federacijom, popravku mosta Gazela ili izgradnju obilaznice oko Beograda.
- Sada počinju da blokiraju ključnu slobodu, slobodu kretanja i ukidanje viza za naše građane. Dalja blokada parlamenta će ugroziti dobijanje belog šengena - ponovio je Đelić.
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen kaže za „Blic" da je 15. novembar poslednji rok kada moraju da budu usvojeno neophodnih sedam zakona kako bi Srbija došla na belu šengensku listu.
- Vlada je već usvojila tri i poslata su Skupštini na usvajanje. Preostala četiri su urađena i biće poslata Skupštini do početka septembra - kaže Homen. Pred Skupštinom su Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela, Zakon o zaštiti podataka ličnosti i Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela. Ova tri zakona je uradilo Ministarstvo pravde, kao i Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije, koji je trenutno na Vladi. Urađeni su i Zakon o kretanju stranaca, Zakon o državnim granicama i Zakon o zabrani diskriminacije i oni su pred Vladom.
- Ovi zakoni će pre svega biti dobri za građane Srbije, a i omogućiće im da putuju bez viza. Nadam se da opozicija u Skupštini, kada je reč o ovih sedam zakona, neće praviti opstrukcije, jer su oni i interesu svih i moraju da se usvoje da bi bile ukinute vize. Svi zakoni su prošli javnu raspravu i niko iz opozicije nije imao primedbe. To nisu politička pitanja, već nešto što je od velike važnosti za bolji život građana Srbije - navodi Homen.
Zakon o zaštiti podataka ličnosti usvojen je na Vladi još 17. jula, kada je poslat Skupštini.
- Ovim zakonom detaljno je uređena zaštita podataka o građanima, obrada i korišćenje ovih podataka, kao i prava građana na uvid u svoje lične podatke. Zakonom su određene situacija kada je bez saglasnosti građana obrada podataka zabranjena. Propisano je da je rukovalac podataka dužan da pre prikupljanja podataka obavesti lice na koje se to odnosi - navodi Homen.
Usvajanjem zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, u sudovima Srbije sudilo bi se velikim korporacijama i preduzećima. Ovim zakonom, koji je na Vladi usvojen 24. jula, predviđeno je da za krivično delo koje izvrši odgovorna osoba u preduzeću sa namerom da svojoj firmi pribavi protivpravnu imovinsku korist, odgovara i samo preduzeće. Propisuje se da pravno lice može da bude kažnjeno od 100.000 do 500.000 dinara, ili kaznom oduzimanja statusa pravnog lica. Zakon će se odnositi i na domaća i na strana pravna lica koja posluju u Srbiji. Strana i domaća pravna lica mogu biti gonjena i ako su delo počinila van teritorije Srbije, ali na štetu srpskih preduzeća i građana.
Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela prošao je Vladu 24. jula i nalazi se u Skupštini. Ovaj zakon propisuje da u slučaju da je neka osoba osuđena za određena krivična dela može se pokrenuti postupak za oduzimanje imovine. Na toj osobi je da dokaže da je zakonski stekla imovinu. U suprotnom, biće joj oduzeta sva imovina za koju nema dokaze o legalnom poreklu.
Predviđeno je da imovina može biti privremeno oduzeta na početku istrage i imovinom bi raspolagala Direkcija za oduzetu imovinu pri Ministarstvu pravde.
Zakon o oduzimanju imovine biće primenjivan na krivična dela iz organizovanog kriminala, iskorišćavanja dece za pornografiju, dela protiv privrede (korupcija), prodaju droge, dela protiv javnog reda i mira, protiv službene dužnosti i protiv čovečnosti... Imovina bi bila oduzimana od okrivljenih, njihovih naslednika i svedoka saradnika. Oduzeta imovina biće plasirana u budžet.
Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije ima tri segmenta; vođenje evidencije imovine svih javnih funkcionera, sukob interesa, i finansiranje stranaka. Predviđeno je da bude formirana nezavisna agencija u kojoj bi bilo stotinu zaposlenih i koja bi kontrolisala sva tri segmenta zakona.
Poverenik nadzire zaštitu podataka
Prema odredbama Zakona o zaštiti podataka ličnosti, predviđeno je da poverenik za informacije nadzire sprovođenje zaštite podataka, odlučuje o žalbama, odobrava i nadzire iznošenje podataka iz Srbije i ukazuje na učinjene zloupotrebe.
Zemunski klan ostaće bez imovine
Zakonom o oduzimanju imovine biće obuhvaćen i zemunski klan i razne mafije kojima se sudi u Specijalnom sudu. Postupak za oduzimanje imovine će moći da se povede u roku od godinu dana od pravosnažnosti presude.
