Izvor: B92, 30.Okt.2010, 05:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Birokratija koči ulaganja iz Kine
Beograd -- Za prvih sedam meseci ove godine u Srbiju je stiglo kineske robe za 700 miliona dolara. Ipak, ulaganja Kine u Srbiju su na zanemarljivom nivou.
Uvoz je za godinu dana porastao skoro četiri puta, dok je izvoz u Kinu i dalje minimalan, svega 36 miliona dolara za deset godina.
Kineske investitore brinu politička nestabilnost, ekonomska nepredvidivost, administrativne procedure, te nerešeni vlasnički odnosi i regulisanje boravišnih viza. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Izvoz u Kinu istovremeno koče neusaglašenost banaka, nekonkurentnost, visoki transportni troškovi i ograničen asortiman roba koje možemo da ponudimo kineskim partnerima.
Kina u brojkama (2009)
Stanovništvo: 1,3 milijarde stanovnika
BDP: 4.758 milijardi USD (2009)
BDP, realan rast: 8,4%
BDP, struktura po sektorima:
• poljoprivreda 10,9%
• industrija 48,6%
• usluge 40,5%
Radna snaga: 812,7 miliona
Stopa nezaposlenosti: 4,3%.
Inflacija: -0,8%
Rast industrijske proizvodnje: 8,1%
Izvoz: 1.194 milijardi USD
Uvoz: 921,5 milijardi USD
Prošle godine Kina je bila četvrti najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, odmah iza Nemačke, Rusije i Italije. Privredna saradnja dveju zemalja uglavnom se, međutim, svodi na robnu razmenu dok su ulaganja Kine u Srbiju na veoma niskom nivou.
Najveći kineski investitor je Zou Haijing, vlasnik kineskog trgovinskog centra Zmaj u Zemunu, i to je jedini kineski objekat u vlasništvu investitora iz Kine. Osim u Beogradu, kineski tržni centri postoje i na jugu Srbije, ali su svi pod rentom.
Robna razmena beleži konstantan rast poslednjih deset godina, ali uz veliki deficit na srpskoj strani. Od 2000. godine iz Kine smo uvezli robe vredne više od osam i po milijardi dolara. Najviše smo dopremali mašine i transportne uređaje (43,5 odsto izvoza), te telekomunikacione aparate (14,1 odsto), kancelarijske mašine i odeću i obuću koji čine oko 15 odsto ukupnog uvoza iz Kine.
Mašine, aparati i uređaji dominirali su i na listi izvoznih proizvoda. Društvo su im pravili i hartija, kaučuk i voće i povrće koje čini deseti deo izvoza na tržište sa više od 1,3 milijarde stanovnika. Kina je uglavnom zainteresovana za visoke tehnologije, sirovine i repromaterijale. Preciznije, za alate, saobraćajna sredstva, poljoprivredno-prehrambene proizvode, žitarice, semensku robu, konditorske proizvode, vino...
U Privrednoj komori Srbije kažu da se teško mogu ostvariti bolji rezultati. „Mogućnosti izvoza u Kinu su ograničene po više osnova. Nedostaje usaglašenost između banaka dveju zemalja, cene naših proizvoda nisu konkurentne, a imamo i ograničen asortiman roba koje možemo ponuditi kineskim partnerima. Tu su i visoki transportni troškovi i pitanje poštovanja rokova isporuke", kažu u PKS.
Predsednik Srbije Boris Tadić i ministar ekonomije Mlađan Dinkić posetili su Kinu u avgustu 2009. godine. Predsednici dveju zamalja su posebnu pažnju posvetili ekonomskoj saradnji, trgovinskoj razmeni i investicijama. Postignuta je saglasnost da će podržavati preduzeća dveju zemalja da ubrzaju saradnju u oblasti izgradnje mostova, elektrana, puteva i drugih infrastrukturnih projekata u Srbiji. U toku posete potpisan je i sporazum o strateškom partnerstvu, tako da su odnosi dve zemlje podignuti na viši nivo. Kina je takav sporazum potpisala samo sa četiri zemlje: SAD, Rusijom, Brazilom i Južnoafričkom Republikom.
Sanja Vasić, iz Kineske sekcije Privredne komore Beograda, dodaje i da kineske investitore brine sve što i ulagače iz drugih zemalja. „Na prvom mestu su politička stabilnost i ekonomska predvidivost, te nepoznavanje uslova poslovanja i administrativnih procedura. Pre dolaska investitora mora biti popravljen i problem nerešenih vlasničkih odnosa", kaže Vasić.
Jedna od prepreka jeste i regulisanje boravišnih viza. Dejan Bulatović, direktor Kineskog trgovinskog centra Zmaj, objašnjava da one moraju da se obnavljaju jako često, čak na svakih šest meseci, nezavisno od posla kojim se kineski državljani bave. „Otežavajuća okolnost može da bude i nedovljno regulisani status koji nekada usporava realizaciju posla", kaže Bulatović.
Sa kineskom stranom potrebno je inicirati pregovore za uspostavljanje saradnje u avio-kargo prevozu, zatim u oblasti pomorskog prevoza, te inicirati otvaranje predstavništva kineskih kompanija u Srbiji. Kako navode u PKS, potrebno je i podstaći saradnju između preduzeća dve zemlje kako bi se smanjili troškovi prevoza.
Za prevazilaženje prepreka, Srbija prvo mora da promoviše svoju geopolitičku poziciju, zatim CEFTA sporazum, kao i sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom. Dolazak velikih kineskih kompanija, pored prisustva Huavei i ZTE, bio bi primer ostalim kineskim kompanijama da dođu i započnu dugoročan posao, navode u PKS.
Pratite specijal: NIS na berzi
