Izvor: Blic, 18.Jan.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez viza već krajem 2008.
Posle sporazuma o viznim olakšicama za pojedine kategorije građana Srbije, koji je stupio na snagu 1. januara, Evropska komisija je odlučila da 30. januara pokrene dijalog s vlastima u Beogradu o potpunom ukidanju viza za putovanje srpskih građana u Evropsku uniju, saopšteno je juče u Briselu. Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić ocenjuje da je ovo prvi i važan korak ka potpunom ukidanju viza i dolasku Srbije na belu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << šengensku listu već do kraja godine.
Evropski komesar za pravosuđe i unutrašnje poslove Franko Fratini dao je uputstva nadležnim telima Evropske komisije da sa srpskim vlastima 30. januara u Beogradu pokrene dijalog na tehničkom nivou, saopštio je Fratinijev portparol Frizo Roskam Abing. On je predočio da će taj dijalog omogućiti dvema stranama da „utvrde ključna područja za delovanje, kao što su ilegalna imigracija, javni red i bezbednost".
Moguće je da epilog tog dijaloga bude utvrđivanje spiska uslova koje srpske vlasti moraju ispuniti za dobijanje bezviznog režima EU za srpske žitelje koji putuju u Uniju, istakao je Fratinijev predstavnik za štampu.
Evropska komisija sa zadovoljstvom prima na znanje da će Srbija uvesti biometrijske pasoše od marta ove godine, dodao je on.
„Najava dijaloga predstavlja vidljiv dokaz političke angažovanosti i napora EU i reafirmisanja evropske perspektive za Srbiju" naglasio je Abing u izjavi za „Blic". On je istakao da se radi o „konkretnom koraku napred, nakon stupanja na snagu sporazuma o viznim olakšicama, koji važi od 1. januara."
Abing nije precizirao uslove koje će srpske vlasti morati da ispune za dobijanje bezviznog režima EU za srpske žitelje koji putuju u Uniju.
„Odluka o otvaranju dijaloga je odlična vest za građane Srbije i ovo je prvi put da je EU poslala jasnu zvaničnu poruku o ukidanju viza našoj zemlji", kaže u izjavi za „Blic" Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije u prvom komentaru na odluku Evropske komisije. On kaže da ovaj potez EU znači da je Vlada Srbija bila realna kada je postavila za cilj da Srbija bude na beloj šengenskoj listi do kraja 2008. godine. „Naš cilj za ukidanje viznog režima je bio i ostao kraj 2008. godine. To je složen i komplikovan proces, ali je očigledno da se u njemu krećemo brzo", istakao je Đelić. Što se tiče uslova koje će Srbija morati da ispuni do potpunog ukidanja viza, Đelić na prvom mestu ističe održavanje dijaloga sa EU, odnosno nastavak evropskih integracija Srbije, zatim kvalitetne putne isprave Srbije, kao i dalje poboljšanje situacije u pravosuđu i borbi protiv kriminala i korupcije. On je kao konkretne korake Srbije prema beloj šengenskoj listi naveo odluke o tome kako će izgledati pasoši, otvaranje novog graničnog prelaza u Preševu, kao i ratifikovanje sporazuma o viznim olakšicama sa EU i sporazuma o readmisiji u Skupštini Srbije.
Ipak, da bi ukidanje viza postalo realnost, neophodno je da Srbija u što skorijem roku potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Većina članica EU je za to, ali je problematičan i dalje negativan stav Holandije koja se tome protivi sve dok Srbija ne izruči Haškom tribunalu četvoricu preostalih optuženika.
Portparol Olija Rena, evropskog komesara za proširenje, Kristina Nađ izjavila je juče da je Evropska komisija bila jasna kod saopštavanja uslova za potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i podsetila da je Ren istakao potrebu da Srbija pojača saradnju sa Tribunalom u Hagu da bi sporazum bio potpisan.
Lopta je u ovom trenutku u dvorištu Srbije, rekla je Nađeva na brifingu u Briselu. Prema njenim rečima, Ren je prošle nedelje, prilikom razgovora sa ministrom spoljnih poslova Srbije Vukom Jeremićem, sugerisao da Srbija mora preuzeti hitne mere da intenzivira saradnju sa Tribunalom u Hagu, kako bi potpisivanje sporazuma bilo moguće.
U nameri da sve članice EU podrže potpisivanje sporazuma sa Srbijom već 28. januara, na sledećem ministarskom samitu EU,
visoki predstavnik EU Havijer Solana juče je razgovarao sa Seržom Bramercom, novim glavnim tužiocem Haškog tribunala. Bremerc je rekao da će u februaru putovati u Beograd i da „zasad neće davati novi izveštaj o saradnji Srbije s Haškim sudom, osim ako za to ne bude dodatnih elemenata."
Solanin portparol Kristina Galjak je saopštila da je visoki predstavnik EU Bramercu ponovo istakao punu podršku Unije Haškom sudu i naglasio da je „puna saradnja zemalja zapadnog Balkana ključni sastavni deo politike EU prema tom regionu".
Zvaničnici bliski Solani su precizirali da je sve potpuno spremno za potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU sa Srbijom i da je sad političko pitanje o kojem će svakako razgovarati šefovi diplomatija Unije 28. januara u Briselu, da li taj sporazum može biti potpisan ili ne. Za to je nužan jednoglasan politički stav svih članica EU, a među njima ima različitih viđenja šta tačno mora da znači „puna saradnja Beograda s Haškim sudom, odnosno da li ta saradnja mora potpuno izaći na videlo". Neke članice EU, kako je predočeno, „jasno kažu da puna saradnja mora značiti da je optuženi Ratko Mladić u Hagu". Drugi punu saradnju s tribunalom u Hagu takođe označavaju kao potpuno ispunjavanje uslova, ali smatraju da postignuta puna saradnja ne mora biti data odmah i na uvid javnosti, već blagovremeno kasnije.
Do sada ispunjeno dosta uslova
- Kriterijumimi koje je pred Srbiju postavila EU odnose se na domen ilegalnih migracija i kontrole granica, kao i javnog reda i bezbednosti. Vodiće se računa i o reciprocitetu viznog režima koji Srbija ima prema državama članicama, kao i o regionalnom kontekstu gde smo ispunili sve uslove, s obzirom na to da su zemlje u okruženju već u EU ili su opredeljene za evropske integracije. Poslednji kriterijum EU odnosi se na spoljnu politiku Srbije i procenu odnosa koje imamo sa drugim državama - kaže za „Blic" Dražen Marević, šef Biroa za međunarodne i evropske integracije. Srbija je, prema njegovim rečima, do sada ispunila dosta uslova za beli šengen, kao što su sporazum o readmisiji koji se primenjuje od 2. januara, ima usvojene Zakone o putnoj ispravi i azilu, dok se usvajanje zakona o strancima i kontroli državne granice očekuje u martu ili aprilu ove godine. Marović podseća da na proleće počinje i izdavanje novih putnih isprava, za koje su već doneti podzakonski akti. Pored toga, obavljene su, kaže, sve pripreme za sprovođenje sporazuma o readmisiji, a na nivou Vlade se očekuje usvajanje strategije o povratnicima.
M. M.
