Izvor: Politika, 04.Mar.2013, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Berlin zahteva male vize za putovanje u EU
Nemačka će na ovonedeljnom sastanku ministara unutrašnjih poslova EU tražiti da se uvede deklaracija za vlasnike šengenskih viza i onih koji bez vize dolaze u EU, odnosno i njihovo zavođenje u centralnu evidenciju
Hoće li takozvana mala viza postati dodatni uslov za putovanje u EU – kako za vlasnike pasoša koji su do sada putovali u zemlje potpisnice šengenskog sporazuma bez vize >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << , tako i za državljane zemalja koje nisu potpisnice ugovora o bezviznom režimu?
Ministri unutrašnjih poslova EU trebalo bi u četvrtak da donesu odgovarajuću odluku, premda zahtev za uvođenje male vize nije bilo predviđeno kao tema sastanka. Povod je dodela statusa članice šengenskog sporazuma Bugarskoj i Rumuniji – nemačka vlada zapretila je vetom ukoliko se ne prihvate njeni dodatni uslovi, između ostalog i takozvana mala viza.
„Mala viza” je izraz za dopunsku deklaraciju koju bi vlasnici šengenskih viza, i oni koji mogu bez vize da putuju u EU, morali da dostave nadležnom ministarstvu zemlje u koju putuju. Izjava bi bila zavedena u centralni registar posetilaca EU, a podnosilac bi morao da navede kuda, kada i zašto putuje u EU, koliko namerava da se zadrži.
Ako se ispostavi da „gost” nije dostavio deklaraciju, ili da nije koristio boravak kao što je prethodno naveo, preti izricanje zabrane ulaska u zemlje potpisnice šengenskog sporazuma.
Ideja o zavođenju centralne registracije stranaca, ipak, nije nova. Još 2008. godine je tadašnji komesar EU Franko Fratini predložio propis pod nazivom Centralni evropski sistem za kontrolu granica. Zahtevao je da se kontrola granica ostvari čak i uz pomoć satelitskog nadzora, i uz nadgledanje iz vazduha, pomoću teledirigovanih letelica, takozvanih dronova.
Fratinijev predlog je odbijen – većina članica ga je te 2008. godine poistovetila sa ukidanjem prava na slobodu kretanja, jednog od osnovnih načela EU.
U međuvremenu, stav Berlina – posebno pretnja vetom na članstvo Bugarske i Rumunije u šengenskoj grupi koju je juče uputio savezni ministar unutrašnjih poslova Hans Peter Fridrih – mogao bi, ipak, da podstakne donošenje odluke o uvođenju male vize i ubrzanu realizaciju.
O čemu je reč? Minule subote, pet dana uoči predstojeće odluke o prijemu Bugarske i Rumunije u krug potpisnica šengenskog sporazuma, nemački ministar je izrazio sumnju da bi organi dve zemlje mogli da zloupotrebe novi status za dodelu šengenskih viza vlasnicima pasoša koji vizu ne bi dobili u ambasadama drugih zemalja šengenskog sporazuma, saznaje „Politika” u kabinetu vlade u Berlinu.
Fridrih je, tvrde izvori, posumnjao da bi ruski i turski državljani „uz revanš” lako došli do šengenskih viza koje bi potom zloupotrebili da preko Bukurešta i Sofije putuju – u Nemačku.
Zvanični nemački stav je da Rumunija i Bugarska neće moći da računaju sa saglasnošću Berlina za pristup šengenu sve dok ne budu uspostavljeni mehanizmi za kontrolu izdavanja viza u tim zemljama.
Predstojeća rasprava o prijemu Sofije i Bukurešta u šengen poslužila je i kao povod da se postavi zahtev za efikasniju kontrolu došljaka u EU – „da se stane na put seobama ubogih”, doslovce je rekao ministar.
Drugim rečima, takozvana mala viza postala bi neophodna za ulazak u šengenski prostor svih vlasnika pasoša koji ne potiču iz zemalja potpisnica šengenskog sporazuma, čak i za građane država EU koje ne pripadaju šengenu.
Uvođenje novog kontrolnog sistema na evropskom nivou nije ostvarivo u praksi, u roku kraćem od dve godine. Nemačka bi, međutim, mogla samostalno da uvede ovakav propis i realizuje ga pre kraja 2013. godine. Ministar Fridrih kaže: „Cilj je da se naši prostori (Nemačka) zaštite od najezde onih koji žele da se okoriste o naš socijalni sistem, ali i da se stane na put dolasku terorista i kriminalaca.”
Miloš Kazimirović
objavljeno: 04.03.2013.
Pogledaj vesti o: Vize
.jpg)
