Izvor: RTS, 05.Mar.2010, 13:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Belgija vraća azilante
Beograd i Brisel dogovorili brz povratak azilanata iz Belgije u Srbije. Vraćanje srpskih i makedonskih državljana u matične zemlje od srede. Problemi i u Švedskoj i Švajcarskoj. Porast broja migranta otvara dileme da li je odluka o ukidanju viza bila prava, rekla Tanja Fajon.
Premijer Srbije Mirko Cvetković postigao je dogovor sa belgijskim kolegom Ivom Letermom u Briselu da Srbija i Belgija učine sve da se proces povratka azilanata iz Belgije obavi u što kraćem >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << roku i da se preduzmu sve zakonske mogućnosti da se taj problem više ne ponavlja.
Izvestilac Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju Tanja Fajon izjavila je da se hitno mora zaustaviti talas novih migranata u EU koji traže azil i apelovala na zemlje Zapadnog Balkana da svojim građanima objasne značaj i suštinu vizne liberalizacije.
"Političari treba da objasne koristi od vizne liberalizacije, a ne da je koriste za dobijanje političkih poena", rekla je Fajon, navodi se u saopštenju njene kancelarije koje je dostavljeno Tanjugu.
Prema njenim rečima, najnovije vesti o povećanju broja zahteva za dobijanje azila iz Srbije i Makedonije u Nemačkoj i Belgiji otvaraju dileme i strahove da li je odluka o ukidanju šengenskih viza za te zemlje bila prava odluka.
Fajon je, takođe, navela da ne treba ugrožavati viznu liberalizaciju za Bosnu i Hercegovinu i Albaniju, "ove godine".
Cvetković je nakon razgovora rekao da je dogovoren čitav niz praktičnih i tehničkih koraka i da se očekuje da će broj azilanata biti u budućnosti sveden na minimalnu meru.
Prema Cvetkovićevim rečima, konstatovano je da Srbija nije zemlja u kojoj se krše ljudska prava, pa zahtevi za azil ne mogu da budu rešeni pozitivno.
Ambasadorka Belgije u Beogradu Denis de Hauer izjavila je da su belgijske vlasti za sredu, 10. mart, zakazale prvi organizovani povratak u matične zemlje srpskih i makedonskih državljana koji su zatražili politički azil u toj državi.
Samo u februaru 2010. godine 330 građana sa juga Srbije, među kojima su u najvećem broju Albanci i Romi, doputovalo je u Belgiju i zatražilo politički azil, naveli su za Radio Slobodna Evropa u belgijskoj ambasadi u Beogradu.
U januaru ih je bilo 58, dok je u prvim danima marta po njih dvadesetak dnevno zahtevalo taj status. De Hauer je za rekla da Belgiji to stvara veliki problem i da je odlučeno da se njihovi zahtevi rešavaju po ubrzanoj proceduri.
Ambasadorka se, kako je rekla, nada se da oni više neće dolaziti sa zahtevima za politički azil i da će shvatiti da to nije u njihovom interesu. Ona je dodala da je povratak na dobrovoljnoj bazi, ali da ne zna koliko njih će biti.
Na pitanje da li postoji opasnost da Srbiji zbog velikoj broja ljudi koji pokušavaju da dobiju azil u zemljama EU budu vraćene vize za putovanje u zemlje šengenskog sporazuma, De Hauer je rekla da ne zna da li će Srbiji biti ukinuti vizna liberalizacija.
"Lično ne mislim da će se to dogoditi. Ali opasnost je još veća, jer ovaj problem ugrožava proceduru Srbije za ulazak u Evropsku uniju", rekla je De Hauer.
Problemi i u Švedskoj i Švajcarskoj
Švedski ambasador u Srbiji Kriste Bringeus apeluje na sve da ne čine greške očekujući da će u zemljama EU dobiti azil.
"Veoma je tužno što ljudi misle da će zbog socijalnih ili ekonomskih razloga dobiti azil, jer to je zabluda", navodi Bringeus.
Oko 1.000 Roma, uglavnom iz Srbije, jednim delom i iz Makedonije i Crne Gore, ove godine autobusom je doputovalo u Švedsku, pišu makedonski mediji.
Sve češće pristizanje autobusa u Geteborg i Malme, koji prevoze Rome sa Balkana, naterao je švedski Zavod za migracije da preuzme određene mere prema azilantima.
Generalni direktor Zavoda Dan Elijason kaže da iza putničkih agencija stoje "bezobzirni binismeni" koji vrše prevare ove vrste sa onima koji su na ivici socijalne egzistencije.
"Većina njih živi u teškim socijalnim uslovima, a izloženi su i diskriminaciji, međutim, to im ne daje za pravo da u Švedskoj traže azil. Očekuje ih brza procedura i vrlo brzo će im biti saopšteno da boravišnu dozvolu neće dobiti", rekao je Elijason.
Švajcarski mediji prenose da je ta zemlja postala jedan od glavnih destinacija makedonskih državljana.
Prema podacima tamošnje Kancelarije za migracije, 166 makedonskih državljana je u februaru zatražilo azil, što je tri puta više i odnosu na celu 2009. godinu i devet puta više nego u januaru ove godine.
Ukupno je do kraja februara u švajcarsku kancelariju za migracije stiglo 1.176 zahteva, najveći broj su podneli državljani Makedonije, a slede Eritreja i Nigerija.
Za razliku od Belgije, Švedske i Švajcarske, vlasti u Nemačkoj nisu registrovale porast broja državljana Srbije koji, posle ukidanja viza za putovanje u zemlje Šengenskog sporazuma, podnose zahtev za politički azil.
Kako je Beti rekla predstavnica za štampu Saveznog ureda za migraciju i izbeglice u Nirnbergu Katja Laubinger, u januaru i februaru nije zabeležen ni porast broja podnosilaca zahteva za azil iz Crne Gore i Makedonije.
