Izvor: Vesti-online.com, 24.Nov.2012, 13:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Azilantima vize i pomoć Centrelinka

Federalna vlada priznala je da su azilantski centri na ostrvima Nauru i Manus, te postojeći u Australiji, popunjeni do maksimuma zbog čega su bili primorani da odustanu od plana da potražioci azila budu procesuirani van teritorijalnih voda zemlje.

Transport azilanata na ostrvo Nauru

Hiljade novih azilanata dobijaće sada prelazne vize, uz koje će ostvarivati prava na dvonedeljnu novčanu socijalnu pomoć Centrelinka, u iznosu od 440 dolara, kako bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << im se pomoglo da žive u okviru zajednice, sve dok se ne donese konačno rešenje o njihovim zahtevima.

 

 

Pristiglo 7.700 ilegalaca

 

U utorak uveče pogranične službe Australije presrele su novi brod sa ilegalnim azilantima nedaleko od ostrva Kokos. Od odluke Federalne vlade kojom je ponovo omogućeno procesuiranje azilanata na ostrvima Nauru i Manus, u Australiji je pristiglo oko 7.700 ilegalaca.

Odluku Federalne vlade saopštio je ministar za imigracione poslove Kris Boven, i to nekoliko sati pre nego što je u Senatu odbijen vladin predlog izmena zakonskih propisa o potražiocima azila.

U utorak, nedugo pošto je vojnim avionom poslata prva grupa od 19 muškaraca, žena i dece na ostrvo Manus i pošto je vraćeno 100 azilanata u Šri Lanku, Federalna vlada najavila je ponovno otvaranje prihvatnog centra Pontvak na Tasmaniji sa smeštajnim kapacitetom za 300 osoba, kao i proširenje Imigracionog tranzitnog centra u Melburnu, gde bi se oni procesuirali.

Stranka Zelenih, kao i grupe građana za zaštitu prava izbeglica, optužile su vladu Džulije Gilard da je odlukom o izdavanju prelaznih viza azilantima preduzela podjednako drastične mere kao nekadašnja vlada Džona Hauarda. Oni tvrde da azilantima koji borave u Australiji sa novim prelazinim vizama, preti opasnost da budu poslati u azilantske centre na Nauru i Manun, ukoliko se tamo poveća broj mesta.

Međutim, priznaju da za razliku od privremenih viza koje je izdavala vlada Džona Hauarda, azilanti neće biti vraćeni u svoje zemlje dok se njihovi zahtevi ne reše.

Federalna opozicija je dočekala na nož odluku vlade jer sada omogućava potražiocima azila s prelaznim vizama da ostvaruju pravo na socijalnu pomoć, u iznosu 89 odsto od one koju primaju nezaposleni.

Lider opozicije Toni Abot traži da se primeni stroga politika prema ljudima koji u Australiju dolaze na neregularan način. On je upozorio i da bi ljudi trebalo da "prestanu da izvlače korist od australijske velikodušnosti".

- Ljudi koji dolaze ilegalno ne mogu da očekuju da će ovde odsesti u hotelu sa četiri ili pet zvezdica. Oni koji ilegalno dolaze u našu zemlju trebalo bi da znaju da time krše zakone - rekao je Abot.

Potparol opozicije Skot Morison tvrdi da promena vladine politike u odnosu prema azilantima dokaz da oni nemaju rešenje da zaustave azilante koji ilegalno dolaze brodovima. Morison dodaje da je otvaranje novih centara širom Australije dokaz da politika Federalne vlade nije efikasna.

- Vlada je danas najavila da će otvoriti azilantski centar za 600 ljudi, kao i da će hiljade azilanata biti smeštano u samoj zajednici. To je zapravo njihovo priznanje da ne mogu da zaustave dolazak brodova - tvrdi Morison.  

Bez privilegija

 

Ministar Boven potvrdio je da azilanti koji budu smešteni u okviru australijskih zajednica neće imati nikakvih privilegija u dobijanju izbegličkog statusa, već da će se prema njima postupati na isti način kao prema zahtevima onih koji na azil čekaju u centrima u Indoneziji.

Boven je najavio da će kapaciteti centara na ostrvima Nauru i Manus biti povećani na maksimalnih 2.100 mesta, zbog čega će dodatni broj ilegalaca biti tamo poslat da čeka odluku vlasti.

Decu šalju u pritvorne centre

 

Lider partije Zelenih, Kristina Majln, nije skrivala razočarenje što se deca šalju u pritvorne centre na ostrvu Manus.

- Svedoci smo da je ministar Boven napravio korak unazad i na gore, ekstremnije nego kako se Džon Hauard ophodio prema ljudima koji traže azil u našoj zemlji - rekla je ona.

Zabrinutost zbog odluka Federalne vlade izneo je i predsednik Međunarodne komisije za ljudska prava Džilijan Trigs.

 

Nastavak na Vesti-online.com...