Izvor: Večernje novosti, 29.Jan.2013, 00:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Azilanti: Romi će nam vratiti vize

BROJ lažnih azilanata iz Srbije u Nemačku bukvalno je dupliran u prošloj u odnosu na pretprošlu godinu, jer je ova zemlja, uz Švedsku, jedina koja nas nije stavila na listu sigurnih država i tako skratila procedure za odobravanje azila, čime bi se lažnih pre rešila. Ovo pokazuje najnoviji godišnji izveštaj beogradskog Centra za pružanje pomoći tražiocima azila.Tako je, recimo, u 2011. godini 4.579 državljana Srbije tražilo azil u Nemačkoj, a lane ih je, za 10 meseci, bilo 8.477. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Do kraja godine ovaj broj je premašio 10.000. Za razliku od Nemačke, Belgija je prošlog maja stavila našu zemlju na listu sigurnih trećih država, i skratila proceduru za odlučivanje o azilu na 15 dana. Tako je broj tražilaca utočišta sa 1.109 u 2011. pao na 571 lane.Po rečima Radoša Đurovića iz Centra, broj onih koji apliciraju za azil u evropskim zemljama povećava se svake, pa i ove zime:- Razlog je, pre svega, ekonomske prirode. Ljudi žele da prezime u toplim centrima, uz zdravstvenu i drugu zaštitu koju im obezbeđuju nemačke vlasti. Hoće da se spasu od hladnoće, mraza i gladi do proleća.Tako je Srbija postala prva zemlja po broju azilanata u Nemačkoj. Iza nas su Avganistan i Sirija (sa po 2.000 azilanata manje), Makedonija je na petom mestu, a stanovnici BiH na desetom. Pošto statistika u Bonu posebno vodi azilante sa Kosova, oni su na devetom mestu.TEK 150 DOBILO AZIL U ZEMLJAMA EU Jedan broj srpskih tražilaca azila je ”političku zaštitu” tražio i kako bi rešio sopstvene zdravstvene probleme. To sve ipak, kako ističu u Centru, ne znači da nema i onih koji zaista traže zaštitu od progona. Tako je pre dve godine oko 150 naših građana zaista i dobilo azil u zemljama EU. Podaci za prošlu godinu se tek čekaju.Broj srpskih azilanata u ovoj zemlji naglo je porastao između jula i oktobra (sa 535 u julu na 3.838 u oktobru). Ovome je doprinela i odluka nemačkog ustavnog suda, kojom je oboreno prethodno smanjenje pomoći za pridošlice s Balkana, koja je za četvoročlanu porodicu bila 120 evra, plus hrana, smeštaj, odeća i obuća, zdravstvena zaštita.Ustavni sud je ovu meru oborio kao diskriminatorsku, s obzirom na to da se odnosila samo na naše državljane, sa kojima Nemci definitivno imaju i najveći problem. Sada je pomoć po porodici 420 evra, plus ostale beneficije. Romi čine 80 odsto naših azilanata u Nemačkoj, i većinu u Švedskoj i Belgiji, dok je u ovoj poslednjoj 60 odsto etničkih Albanaca. Švedska je, inače, prošle godine donela odluku da se svim tražiocima za koje se utvrdi da su zloupotrebili azilni sistem, zabrani ulazak u ovu zemlju od jedne do pet godina. Švajcarska je proceduru skratila na 48 sati za razmatranje azilnog zahteva, nakon čega je broj od 410 tražilaca azila u avgustu pao na 35 u novembru.
Pogledaj vesti o: Vize

Nastavak na Večernje novosti...